Evo živimo u nekom modernom dobu, svi manje više ili barem većina nas koristi društvene mreže.
Djeca, mlađi, stariji, muški, ženske, penzići, rastavljeni, sastavljeni - masu ljudi je na nekoj društvenoj mreži i to mi je sasvim ok, isto tako, oni koji nisu na društvenim mrežama su mi isto ok, imaju neke svoje razloge i poštujem to.
I super mi je što na društvenoj mreži na kojoj sam ja registirana pored svih bedastoća koje pojedinci lijepe na svoje zidove ima zaista kvalitetnih ljudi, poučnih tekstova i linkova, izuzetnih grupa na kojima ljudi vode vrlo ozbiljne i konstruktivne razgovore, to su osobno moji razlozi radi kojih sam na društvenoj mreži, ok, priznajem - igram i neke igrice ponekad koje su mi onako, čisto moja razbibriga.
Društvenu mrežu ne smatram ničim ozbiljnim, uvijek nekako na sve to gledam kao na nešto usputno. Vrlo rijetko se nečim hvalim kao što i vrlo rijetko tamo objavljujem neke svoje slike, jednostavno, to mi nije napeto.
Pratim te grupe koje mene zanimaju, čitam, ponekad komentiram u njima i gotovo svakodnevno u par minuta preletim objavljene statuse jer hoćeš ili nećeš ne možeš da ih ne vidiš.
Stvarno iz tih statusa nevjerojatno možeš puno saznati o ljudima: gdje su, šta su jeli, koje su boje noktiju stavili, gdje idu na ljetovanje, kako su se proveli, možeš saznati i na koga su ljuti, šta im ne valja, šta ih boli i kako ih boli pa ih onda ovi drugi tješe, a najbolji su mi oni polupismeni statusi i oni statusi kad se netko nekome ide kao nešto prijetiti, takvi me redovito ostave s upitnikom iznad glave jer kao prvo ne mogu vjerovati da u 21. stoljeću relativno mladi ljudi mogu biti toliko nepismeni, a ovi prijeteći statusi me čude jer se zapitam, ok, kakva si ti osoba kad se ideš prijetiti nekom i psovati ga preko društvene mreže?
Uvijek kažem - svi naši postupci govore o nama kakvi smo ljudi, ne o onom kome se obraćamo!
A ti tzv. selfiji su mi posebna poslastica, u biti postali su mi od neki dan.
Na selfije najčešće ne obraćam pozornost jer su mi nebitni, čak i ih i najčešće ne lajkam jer su meni osobno nebitni ali koliko sam skužila selfiji su jako bitni.
Neki dan gledam moja prija objavila selfi na društvenoj mreži i sad, ja je gledam i ajde nije loša fotkica, lijepa mi je na toj slici ali i ništa posebno i ja nonšalantno samo produžim dalje.
Prođe neki sat i ja već zaboravila i na nju i na njenu sliku, ono, imam u životu prioritetnijih stvari od društvene mreže i nečijeg naslikavanja i lajkanja.
Zove ona mene i opleti po meni, te mi nisi lajkala sliku, pa zašto mi nisi lajkala sliku i bla, bla, bla....Ja u šoku i nevjerici i ne znam jel me zajebava ili misli ozbiljno jer ne kužim smisao.
I kaže mi žena onako tužno, imam samo XY lajkova.
Mislim si ja, jebote, pa ovo je za ozbiljno, nije zajebancija!
Stvarno, postoje ljudi kojima je broj lajkova na njihovu sliku važan i bitan, to se valjda gleda tko ti je lajkao, kad ti je lajkao, koliko imaš lajkova, na kojoj pozi imaš najviše lajkova - majko moja, pa to je cijeli projekt s tim selfijima i lajkovima, ja uvijek mislila da je to ono, opališ sliku pa objaviš i to je to - gotovo, a kad ono, cijela nauka!
Pa ne znam, valjda se radi statistika tih lajkova, ja stvarno ne znam.
I onda uz lajkove idu komentari tipa: najdraža, najljepša, lijepa, aaahhh, koka, draga.....i onda sa selfija odgovara: hvala, cmokić, kokić, smajlić....a jebala vas takva komunikacija.
Majko moja, čitaš i usereš se od silne sladunjavosti, bar ja, ne znam koji su povodi toga, jel se tako pumpa samopouzdanje ili šta?
Stvarno ne kužim, ok možda sam ja malo bedasta po tom pitanju ali stvarno mi je suludo pumpati samopouzdanje preko društvene mreže, ali ok, opet, ne budimo malodušni, 100 ljudi - 100 ćudi i poštujmo različitosti.
Ma nisam ja htjela po nikom pljuvati nego se čudim jer takva ponašanja tipa: tko me je lajkao, kad me je lajkao i koliko imam lajkova mi priliče nekoj dječjoj dobi a ne odraslim ljudima, ali to je valjda onaj tip ljudi koji će uvijek zadržati ono nešto dječje u sebi....
Nema veze, neka su oni nama samo sretni i lijepi i nek nam se naslikavaju a ja ću se i dalje čuditi kako netko može toliko pridodati toliko važnosti jednom običnom malom i toliko nebitnom a izgleda jako bitnom lajku.
