Da, nakon malo razgovora same sa sobom odlučila sam u sekundi....odlučila sam - ne javiti mu se....Kad bolje razmislim šta meni treba još jedan takav?
Jednog, koji ne zna ni sam šta će sa sobom i od sebe, jednog takvog sam se baš upravo riješila, nadam se zauvijek i sad mi treba jedan novi takav. Pa da još jednom malo bolje utvrdim životno gradivo.
Ma kako da ne...
Da lovim ili da budem ulovljena od još jednog takvog, to bi bilo čisto nepoštivanje i nevoljenje same sebe, a sebe jako volim, i te kako se volim....
Ne trebaju meni takve situacije...
U stvari trebaju mi itekako, jer mi je ponekad dosadno u životu a meni su stalno potrebne neke akcije i zbivanja, jednostavno ne mogu biti na miru...I sada kada mi se gotovo posložilo sve u životu, ponekad mi bude dosadno i treba mi da malo dramim i patim oko nečeg ili nekog. Sada je sve kako treba pa mi je dosadno...Tako da mi je taj mali baš uletio kako treba, brzo i tiho a isto tako je i nestao, brzo i tiho, a ja ostala ošamućena...
Ali zadatak je obavljen, definitivno, unio mi je malo nereda u život i razbio monotoniju i nestao, pa baš nekako kako sam i željela...
Ali ja bi sada još malo drame, patetike i sentimentalnosti i ostalih sranja...
E pa ne može, dosta je tih pizdarija...
Kažu da je život prekratak da bih ga provela loše – i upravo tako i je....Šta sad meni trebaju još neke i drame i agonije a bez potrebe....
Kaže se da ono što je pravo to ostaje...e pa ako je taj neki kao pravi za mene, vratiti će se...
Ako je to - to i je on upravo taj koji mi je potreban na mom putu, život će nam već složiti neki dobar scenarij i bez mog javljanja i nekog forsiranja, zar ne?
Ako ne, nikom ništa, život ide dalje s i njim i bez njega, kao da nikad ništa nije ni bilo....
Kad sam otkačila onog svog bivšeg koji mi je bio i muž i otac našeg klinca i prema kojem sam kao, imala neke odgovornosti, a što ne bih ovog....
Jest, da je mali i divan i krasan i pun duha i poklapamo se samo tako.
Energije su nam se poklopile kao kazaljke u podne i imamo isti put, vežu nas neke iste stvari i duhovni putevi, ali brate...sve ima svoje granice dobrog ukusa....
A ja, kao ja, zabudalim samo tako, ne treba mi baš puno, vidim te neke znakove na svom životnom putu i ne samo oko tog tipa, nego općenito vidim znakove gdje ih valjda nitko drugi ne vidi ili ih ne želi vidjeti....
Tako da sam po brzom i kratkom postupku završila i ovu priču....
Meni to jednostavno nije potrebno na duge staze, imam svoj život, svoje hobije, knjige, svoje prijatelje, snove, zaposlena sam i situirana i da se ja sada još danima patim oko nekog tipa...
Ma neeee, mogu ja patiti i dramiti ali ne dugo, nije to za mene...
Nisam ja taj patnički tip.......
Uostalom, šta ti je život bez malo ženske škorpionske drame?
Ništa, živa dosada ....
Oznake: on
