Suncokreti na oblacima (blogerica Adrica)

Da, nakon malo razgovora same sa sobom odlučila sam u sekundi....odlučila sam - ne javiti mu se....Kad bolje razmislim šta meni treba još jedan takav?

Jednog, koji ne zna ni sam šta će sa sobom i od sebe, jednog takvog sam se baš upravo riješila, nadam se zauvijek i sad mi treba jedan novi takav. Pa da još jednom malo bolje utvrdim životno gradivo.
Ma kako da ne...
Da lovim ili da budem ulovljena od još jednog takvog, to bi bilo čisto nepoštivanje i nevoljenje same sebe, a sebe jako volim, i te kako se volim....
Ne trebaju meni takve situacije...
U stvari trebaju mi itekako, jer mi je ponekad dosadno u životu a meni su stalno potrebne neke akcije i zbivanja, jednostavno ne mogu biti na miru...I sada kada mi se gotovo posložilo sve u životu, ponekad mi bude dosadno i treba mi da malo dramim i patim oko nečeg ili nekog. Sada je sve kako treba pa mi je dosadno...Tako da mi je taj mali baš uletio kako treba, brzo i tiho a isto tako je i nestao, brzo i tiho, a ja ostala ošamućena...
Ali zadatak je obavljen, definitivno, unio mi je malo nereda u život i razbio monotoniju i nestao, pa baš nekako kako sam i željela...
Ali ja bi sada još malo drame, patetike i sentimentalnosti i ostalih sranja...
E pa ne može, dosta je tih pizdarija...
Kažu da je život prekratak da bih ga provela loše – i upravo tako i je....Šta sad meni trebaju još neke i drame i agonije a bez potrebe....
Kaže se da ono što je pravo to ostaje...e pa ako je taj neki kao pravi za mene, vratiti će se...
Ako je to - to i je on upravo taj koji mi je potreban na mom putu, život će nam već složiti neki dobar scenarij i bez mog javljanja i nekog forsiranja, zar ne?
Ako ne, nikom ništa, život ide dalje s i njim i bez njega, kao da nikad ništa nije ni bilo....
Kad sam otkačila onog svog bivšeg koji mi je bio i muž i otac našeg klinca i prema kojem sam kao, imala neke odgovornosti, a što ne bih ovog....
Jest, da je mali i divan i krasan i pun duha i poklapamo se samo tako.
Energije su nam se poklopile kao kazaljke u podne i imamo isti put, vežu nas neke iste stvari i duhovni putevi, ali brate...sve ima svoje granice dobrog ukusa....
A ja, kao ja, zabudalim samo tako, ne treba mi baš puno, vidim te neke znakove na svom životnom putu i ne samo oko tog tipa, nego općenito vidim znakove gdje ih valjda nitko drugi ne vidi ili ih ne želi vidjeti....
Tako da sam po brzom i kratkom postupku završila i ovu priču....
Meni to jednostavno nije potrebno na duge staze, imam svoj život, svoje hobije, knjige, svoje prijatelje, snove, zaposlena sam i situirana i da se ja sada još danima patim oko nekog tipa...
Ma neeee, mogu ja patiti i dramiti ali ne dugo, nije to za mene...
Nisam ja taj patnički tip.......

Uostalom, šta ti je život bez malo ženske škorpionske drame?

Ništa, živa dosada ....

Oznake: on

Već ne znam koliko noći unazad budim se oko 4 ujutro. Budim se sva izbezumljena od snova. Svaki moj san počinje tako živopisno sanjajući tebe. Budim se sva luda i gledam gdje sam. Sretna sam jer sam sama u krevetu, sretna sam što nisi pored mene, ti jedan.... Valjda ti je jasno da je sve gotovo, da nema povratka. Znaš i sam da kad lomim, onda lomim sve pred sobom dok sve ne razrušim, znaš i sam da kad prođem tada i spalim sve mostove za sobom. Znaš i sam da kad volim, onda volim bezuvjetno i jako. Volim strasno. Znaš i sam da isto tako kad mrzim, onda mrzim iz dubine duše. Znaš i sam da sam sposobna napraviti svašta da ti se osvetim, da te uništim, da te nagazim. Jer to sam ja. Ne ponosim se time i ne želim da bude tako ali to je jače od mene, to je valjda dio tog mog zajebanog karaktera, takav mi je valjda horoskopski znak, koji ti toliko podcjenjuješ. Ali nije to za bez veze, s razlogom sam takva rođena. Znaš i sam da mi je bolje biti prijatelj, nego neprijatelj, a isto tako znaš da ako me ne diraš i ne bodeš da neću ni ja tebe, tada sam posve bezopasna. Isto tako, nadam se da si naučio da moja mora biti zadnja. Pa daj me više ostavi na miru. Nemoj me tjerati da budem zla prema tebi jer neće biti dobro, za tebe, naravno.... Sve sam ti dala. Pružila sam ti svoje gostoprimstvo, udala se za tebe, nosila i još uvijek časno nosim tvoje prezime, rodila ti sina, krstili smo sina, iako ja to nikako nisam htjela - jer znaš i sam da to meni ništa ne znači... Dala sam ti svoju radnu sobu, otkačila sam sve svoje frendove jer su oni tebi bili glupi, iako su to sve vrlo izuzetne osobe, jer kod mene je puno pozvanih, malo odabranih... Razbio si mi sve moje hobije, moje čitanje, nakon toliko godina čak sam te i zaposlila. Jel si ti svjesan što u današnje vrijeme znači nekog zaposliti, i to na onavko radno mjesto koje sam tebi osigurala? Iz cijelog svog luksuza otišla sam u upola manji stan, da spasim obitelj, brak.... Umalo sam radi tebe i cijelu svoju jedinu obitelj otkačila jer ti ni oni nisu bili dovoljno dobri. Jer nisu plesali onako kako si ti htio.... To si i htio, da sve otkačim od sebe i da budem posvećena samo tebi, da ovisim o tebi u svakom smislu....Znaš i sam da je to nemoguće, jer ja to nisam i ne mogu biti. Ono nešto duboko u meni, ma kako se to zvalo, uvijek se borilo. Borilo se s tobom i s tvojim svijetom u koji ja nikako ne spadam. Ja se nisam rodila da ovisim o nekom, sloboda to je nešto neprocijenjivo.... Moju slobodu govora, razmišljanja, ponašanja, odabira prijatelja, odlazaka na mjesta koje mene ispunjavaju, slobodu izbora mojih hobija i mojih knjiga, nitko, ali baš nitko ne može uzeti. Ustvari može, da može mi to svatko uzeti ali na kratko, a onda kad lavina tog nečeg što je toliko godina sputavano u meni, samo krene i sve nadoknadim, kad tad. Ne možeš od mene napraviti osobu kakvu bi ti želio da ja budem, niti ću ja to nikad biti, jer ja se bunim, ja se protivim, ja se borim, krećem u rat, ne dam se....Ja sam ja, i ne mogu biti netko drugi, kao što si i ti - ti...Vidiš, kad sam tražila od tebe da budeš netko drugi ti si i postao netko drugi. Postao si onaj kakav sam ja htjela da budeš, ali koliko je to trajalo? Vrlo kratko, poludio si nakon nekoliko vremena i vratio si se na svoje staro ja. Tako i ja, i svi mi. Takvi smo, kakvi jesmo, netko može s nama, netko ne može. Ja s tobom ne mogu, i ne mogu ni zamisliti da ću dočekati penziju pored tebe. Ni u ludilu ne mogu zamisliti da plešem onako kako ti sviraš, ne mogu zamisliti da ti mijenjam mamu do starosti. Mogu ti biti supruga, ali ne i mama. Jednog sina imam kojem sam mama, ali tebi ne mogu biti, meni je potreban muškarac pored mene. Jak muškarac. Muškarac koji će pored mene koračati dok budemo lomili sve pred sobom i "okretali svijet". Meni je potreban partner s kojim ću imati bar neku sigurnost, koji će mi moći parirati u razgovorima. Partner s kojim će mi se svijetovi barem malo ispreplitati. Ti se vrtiš kao riba u akvariju, s jedne strane na drugu, i to je to. Žao mi je, meni to nije dovoljno. Ja tako ne želim, i to je moje pravo izbora. Želim podršku, želim potporu, želim lijepu riječ... Ja tebi više nemam što dati, sigurna sam da sam ti dala baš sve. Mislim da sam odradila karmu s tobom. Sve sam ti dala i sve ostavila. Čak ni pola bračne stečevine, na koju imam zakonsko pravo, nisam tražila, sve sam ti velikodušno ostavila, ali to je valjda cijena mog mira. Odvjetnika sam ja platila. Zato sada i grcam i tko zna do kada ću grcati u dugovima. Ali nema veze, moj unutarnji mir je nešto što nema cijene .... Gotovo uvijek sam u našem odnosu išla na svoju štetu jer sam te bezuvjetno voljela i nema što ne bih napravila za i radi tebe, ali dosta je, valjda i ja imam prava na svoju sreću... Nemam ti što više dati, pa daj me više pusti. Pusti me na miru, pusti me da se više naspavam i molim te nemoj mi dolaziti u snove....

Oznake: on, snovi