Oganj.blog.hr

Vožnja biciklom dobra je iz mnogo razloga. Osim što se stječe kondicija, dobiva energija, smanjuje umor, čuvaju zglobovi i srce, gube kilogrami, oblikuju mišići, značajno se smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i visokog tlaka, povećava izdržljivost organizma, utječe na poboljšanje probave i smanjenje stresa. Bicikliranje čuva okoliš i smanjuje troškove prijevoza.
Brdovec i naša sela te Zaprešić, idealna su mjesta za vožnju biciklom.
Samo kaj buš, kad, na žalost, od Zagreba do Slovenjje, na glavnoj cesti D225 nema staze za vožnju biciklom.
Ak se hoćeš prepelat do dućana, ćoška, Zaprešića, Drija… moraš vozit po kolniku, imat zdravstveno, dopunsko zdravstveno i životno osiguranje te želju za opasnim avanturizmom, jer te, u ovim uvjetima prometa , saki ćas nekteri vrag more pobrat.
Iako znam da D225 spada u nadležnost poduzeća „ Državne ceste“ d.o.o. to ni moglo preti bez naših lokalnih čelnika, a si su se oni f mladosti vozili na biciklinu.

Eventualne isprike da nije bilo mjesta za biciklističku traku mi se ne čine opravdanim. Naime, prema Pravilniku o biciklističkoj infrastrukturi, („Narodne novine“, broj 28/16), u članku 14, Biciklistička staza, pod 4 je definirano: Jednosmjerna biciklistička traka izvodi se minimalne širine 1,0 m.

Inače, najmanja širina prometnog traka za jednog pješaka iznosi 80 cm.
Ne baš slučajno , danas sam, pri izlasku iz Šenoine, na prometnici D225, izmjerio poprečnu udaljenost između oznake kraja kolnika i kraja trotoara: 180 cm. Tako je i sa druge strane.


Ima još nešto: kad se voziš z autom, će primijetiš, kimneš, mahneš, potrubiš i produljiš, a s kotačecom: staneš, pozdraviš i počneš. Bok, kak si ?.“Dobro“, „Si čuv …“? Mam predeš na drugu stran i se doznaš.

Ovak znam se o Bejrutu, a teri put ne doznam ni do je hmrv, a rado bi mu išo na sprevod. Ne zato kaj mi je drago da ga pokapaju, nek zato kaj sem ga poštivav.

Taj nas je život zbiljam forfarav, samo kaj to kasno svatimo.
Još smo mi „Bog bogova“, a kaj tek bu.
Makar i u naše je vrijeme je bilo sega. Sjećam se upoznavanja, na plesu, mog prijatelja Nineka z jednom zgodnom pucicom: „ Ninek, Gojlanska 12“, „ Ivana, Gojlanska 14“, (hiža do hiže). Kaj buš, tempo života.

Što je nama ovo trebalo…i kak to probat premenit?

Srećom imamo političare, oni misliju. Neću nikoga znervozirat i pitat: za koga, jer odgovor si nekak, zamišlam odgovor.

Moguće bi i njima malo friškog zraka, na piciklinu dobro došlo, jer kisik je glavni izvor energije za rad mozga.

Praf za praf, malo bolji rad slobodnog mozga ni sima nama nebi škodiv.

Branko Smrekar
U Brdovcu, 28. kolovoza 2020.godine.