AnaM

Biti il’ ne biti…
Krenem nevoljno, nogu pred nogu kao svatko ko ide gde mu se ne ide. Hodom kao usporen film Dolazim na autobusnu stanicu sa licem mučenika koga su osudili na giljotinu zuba pa krenuo na izvršenje kazne. Nestala mi volja za životom, gledam negde u daljinu, ali ne zaljubljeno, više kao tele koje vode na klanje. U meni volje i snage ni za pedalj (da li je pedalj mera za volju??). Laaaagaaanica ulazim u bus, baksuz požurio kao da je krenuo na feštu. Svađaju se oko mene oko neke utakmice, oko cena, plata, sve same gluposti. Nemam volju na život, ah, vah, mah, paćenica ja. Prag depresije.
I tad je počelo.
Ugledam na dnu autobusa slobodno mesto. Krv predaka zastruji mojim žilama. U boj… u boj… bićeš moj (više moje, ali se ne rimuje, pa da se ne pobune pesnici)
Sličnu misao imao je jedan dekica sa štapom, jedna studentkinja sa fasciklama verovatno se sud seli, pa honorarni nosač dokumentacije.
Jurimo svi ka kuli svetilji, ili mestu za sedenje pod otvorenim prozorom. Ostali su zatvoreni jer klima radi (radi na grijanje, ali nije bitno).

Susret…
Posle toliko vremena ponovo smo se sreli.
Zaboravila sam da postojiš. Naš prvi susret je bio bolan. Imao si prednost, znao si šta me čeka sa tobom. Naivna, više šašava, verovala sam ti. Nisam prepoznala tvoj izveštačen osmeh. Za tvoje laži, mislila sam da su istina.
Sećam se… Našminkana, vesela, puna priča došla sam kod tebe. Pustio si me da brbljam, a onda ponudio neku glupu stolicu. Ličila je na moju, kožnu, kompjutersku, ali bila je udobnija, mogao si je pomerati po volji.
-Zašto si se šminklala? Ne treba ti to.
Marmicom si obrisao vešto stavljen ruž. Blede usne su mi podrhtavale
-Nije to ništa, videćeš. Čega se plašiš?? To ne boli.
-Tebe se plašim idiote, što me maltretiraš. Nećeš ti mene više videti - nisam rekla, ali pomislila sam.
Zgrčila sam se u strahu. Sve bliže i bliže je meni, već osećam da me dotiče, jeknula sam kad je ušao. Na čelu mu graške znoja, a tek meni. Izdižem se, propinjem, kao konj koji preskače prepone. Boli…
Hoću da mu viknem da stane, da ne mogu više, hoću da vratim vreme, da sam ko zna gde. Ćutim, drhtim, molim se da što pre završi i da me ostavi na miru.
-Budi dobra, još samo malo.
Neću da budem dobra, hoću da odem, neću više da ga vidim, tako je grub. Bol me para, suze se razlivaju obrazima, gledam ga bolećivo.
-Gotovo je, idi
Nećeš ti mene skoro videti, manijače, pobegoh na vrata.
Vreme teče, začas godine prođoše i…
To vražije i.
Morali smo se opet sresti.
Njegove laži, izveštačen osmeh, ne pali to više. Sad mi traži i novac. Na što mu ja ličim??
-Promenio sam se videćeš, biće ti ugodno, poželećeš da dođeš ponovo.
-Da, da, upisan si u mojoj svesci noćnih mora.
Još ima onaj nestašni pramen, sada prosed, još ima onu antipatičnu stolicu, osmeh, ali priče su mu strašnije.
-Nisi dolazila kod mene. Govorio sam ti da hoću redovno da te viđem. Videćeš sad svog Boška Boškovića kad te se dočepam.
-Ne volim te, i ne želim nikad da te vidim.
-Hoćeš, hoćeš…
-E, baš neću, nek’ te vrag nosi – naravno u mislima samo.
I jučer, i danas, i sutra dolazim mu. Da imam 32 života u svaki bi se on natandrmoljio.
I što je najgore, ne bi valjalo da mu ne dođem. Pogađate, to je samo moj zubar… Ne mogu da jedem, ma ni da zinem od one igletine koju mi je zabo u usta. O pričanju i da ne govorim, ali čim pozove, jurim mu.
Toliko o ženskom NE.

Oznake: Sinki priča

Naučni radnik…
Ne znam kako ko, ali ja kad pomislim na naučnika, vidim laboratoriju, bele mantile, ozbiljna lica, sede glave. Oni nešto pišu, mućkaju, rade godinama i dogodi im se da nešto značajno pronađu.
Jedna studija, posle dužeg naučnog proveravanja, je dokazala da žene koje ne nose brushaltere (grudnjake,prsluke), imaju čvršće grudi od onih koje ih nose. Čim dođemo kući treba skinuti te kvaritelje prsa i osetićemo se bolje.

Purice…
Kad ćemo mi biti tako veliki kao naše brace i seke?? Tako su veliki, imaju već tri tjedna.

Izgleda da postoji neki svet izvan kartonske kutije, pa čak i iza ove mreže. Da ne veruješ.

Postoje i neki dvonošci drugačiji od nas.
Taj donosi hranu i vodu, nemoj ga kljucnuti

Nije lako biti mama, tako bih prošetala i gricnula travicu.
Deco, dosta igre, ulazite u kuću.

Gde je naša mama??
Zašto mi nemamo nekoga da nas grdi i čuva??
Bojimo se po noći sami u kavezu. Možda dođe strašni bau bau.

Ova velika mama je i naša mama, zašto joj to niko ne kaže.
Danas smo se svi skupa igrali, mališani su sigurniji od nas, ali mi smo hrabriji. Za neki dan ćemo i mi kod naše mame. Nećemo da nam meca bude mama.

Čovek...
Čudna je to cvećka.
Posle dužeg naučnog proučavanja došlo se do zaključka da je za čoveka broj dva jako važan.
Prvo, zgodnije mu je u paru i živeti i piti.
Lepše je imati dve kuće nego jednu, dva auta, dva $...
I sam čovek je u vidu broja dva. Manje više, sve u organizmu je po dva. Dve ruke, dve noge, dva bubrega, dva mozga , veliki i mali, dva srca, komora i pretkomora, ili ako više volite moje I njegovo,dva oka, dva uha, dva obraza.
Nije mi samo jedno jasno.
Kad je već sve tako lepo uređeno, zašto imamo samo jedan jezik i još po neki unikat organ?
Da li je to greška prirode, ili vrhunac njenog stvaranja??

Čekaj da ti objasnim značaj komentara na blogu...

Šta znači taj prst uperen u mene?
Da li ću dobiti hrenovke ili moram biti dobar i dobiti hrenovke)
Bilo kako bilo, gladan sam i neću brikete...

Uživaj dok si ruža

Dok dlanom o dlan taj trenutak ode...

Nada je u pupoljcima i mladima...

Naravno, ako ne dodju neke bubetine i pokušaju im naškoditi....
Nema slike, neću da bube postanu slavne
Stavila sam kategorija humor, jer život i jeste humor..

Mobitel…
Ne delim svoj broj telefona kao bonbone, dapače, retki su oni koji se mogu pohvaliti da ga imaju.
Uvek postoji ono ali. Jedva sam našla majstora i naravno odmah mu sva sretna dala broj. Rekao je da će se javiti kad dolazi.
Spadam u one koji ne nose sa sobom tog vraga. Sa mobilnim se osećam kao žigosana krava iz nekog kaubojskog filma. Svi znaju gde sam i kad kome padne na pamet može me zvati. Što sam ako sam dostupna uvek?? Gde je ono slatko, malo, neizvesnost??
Krenem sa tim mobitelom po kući, da slučajno ne propustim poziv. Odem u zahod, nosim ga. Odem u kupaonu, nosim ga. Gde ga staviti na ta dva mesta, pitam se?? Idem prati sudje, mobitel ide u kuhinju. Nemam električnu perilicu, a dvonožna otišla na Avalu. Voda prska, jedva i sebe čujem a ne to tandrkalo.

Biti dobro odgojen i ponašati se kao kavalir i nije moto većine muškića.
Mi ne odustajemo. Na nos im večito guramo da smo dame (dame gunđaju i traže??), slabe, nezaštićene.
Jedno od osnovnih pravila je da muškarac otvori vrata i propusti ženu da prva uđe. Dobro, dobro, znam, ne brundaj, u kafanu prvi ulazi muškić, da bi video da nije neko nezgodan unutra pa da mu izlazak ne dođe glave.

Muškarac i žena.
Na netu sam našla kakve smo mi ženskicei muškići. Nije mi se previše dopalo, pa sam malo izmenila . Problem je što se u zadnje vreme javljaju još neki primerci koji nisu ni simbol ŽE ni M, a mogu biti i jedno i drugo. Nedovoljno su proučeni pa bi post na tu temu bio predug…
Muškarac i žena
Kažu da smo sa iste planete i da postoje samo neke manje fizičke razlike. Lično smatram te razlike za vrlo simpatične.
Nastanak
Prvo je stvoren muškarac, pa od njegovog rebra žena. Zato muškarcu stalno nešto fali.
Težina
Varira i kod jednog i kod drugog primerka od 40-do preko 100kg.

ŽENA, ah ta ženskica

ILI

KEMIJSKA ANALIZA ŽENE
Kemijski element: Žena
Kemijski simbol: Že
Otkrio: Adam
Atomska težina: Optimalna 60 kg , ali postoje izotopi koji variraju od 40 do 250 kg .
Učestalost pojavljivanja elemenata: Veče količine se mogu naći u urbanim sredinama, ali se kemijski čišći primjerci mogu naći u udaljenim brdskim područjima.
Fizička svojstva: Površina obično premazana bojom i kremom. Javlja se u svim agregatnim i drugim stanjima.
Proključa odjednom, zamrzne se bez razloga.
Topi se ako se primjeni odgovarajući postupak.
Kemijska svojstva: Lako se spaja sa zlatom, srebrom i drugim plemenitim i poluplemenitim metalima, te sa dragim kamenjem.
Apsorbira velike količine skupih materijala.
Može eksplodirati iznenada, bez prethodnog upozorenja i bez poznatog razloga.
Ne otapa se u vodi, ali joj se sklonost ka spajanju znatno povećava ako se natopi kvalitetnim alkoholom.
Najefikasnije je poznato sredstvo za upijanje novca.
Element je koji se vrlo rijetko nalazi u djevičanski čistom stanju.
Najčešća upotreba: Prije svega kao ukras, naročito u otmjenim vilama i skupim sportskim automobilima.
Odličan je medikament za relaksaciju i vrlo efikasno sredstvo za čišćenje.
Izvršeni pokusi: Pocrveni kad se zatekne bez ambalaže. Pozeleni kad se stavi pored boljeg uzorka.
Opasnost: Vrlo je opasan element, osim u rukama stručnjaka, koji ima odgovarajući alat.
Ilegalno je imati više od jedne, iako se može posjedovati i više, pod uvjetom da se drže na različitim lokacijama i pazi da elementi ne dođu u direktni dodir.
Muškić

Simbol M
Pronašla ga je žena, sasvim slučajno, ne znajući da je našla Sizifov kamen.
Težina. Varira. Pojedini primerci su vitki i savitljivi, pojedini tromi i nepokretni. Iskorišćenost svih je otprilike ista.
Upoterba Primerci tvrde da im ni pet dnevno nije dovoljno. Nije provereno u praksi, obično primerci pri tome misle na pivo, a žene na nešto sasvim drugo.Varaju se i jedni i drugi.
Hemiske osobine: Pali se na skupa kola, lake ženske, jake sportove i neke nedokučive stvari.
Najčešća upotreba: Ostavi ga na miru i ne talasaj, da se ne diže prašina sa kauča dok navija iz petnih žila. Neke primerke se može koristiti za nabavku namirnica i obilazak prijatelja, manje je takvih u upotrebi. Neki primerci umeju i da “popravljaju” kola i po kući, takvih je još manje.
Izvršene probe. Pozelene i na najmanji nagoveštaj da bi njihov ženski primerak mogao pripasti nekom drugom muškom primerku, pri tome sami, nadaju se da će uvećati svoj harem do neslućenog broja, koji nijedan drugi muški primerak ne može ni da sanja. Proključa na molbu da nešto pomogne ili uradi u kući, ili se pravi gluv, ili jako zauzet.
Opasnosti Podložan je padanju na crni veš, duboke dekoltee, i kratke suknje. Kad tako nešto vidi, digne mu se...pritisak, i ne može da odgovara za posledice. U toj fazi najbolje je ne dirati ga, i samo odgovarati: da dragi.
Podložan je i drugim opasnostima, naročito kad je neki ženski primerak u pitanju. U stanju je da peške predje i 10km trčeći da bi samo video da li je ugasila svetlo, ili možda diskutuje sa nekim drugim muškim primerkom uz svetlo sveća. To ga žestoko nervira.
Zamena Problem je što ma koliko muški primerak bio čudnog kvaliteta, ženski primerci ga oboje nekim emotivnim bojama, pa svaki izgleda kao da je samo božanstvo. Tako da se primerci teško zamenjuju novim, treba malo vremena.
Trajnost. Neki primerci su vrlo kvarljiva roba, pa je po mogućstvu najbolje držati ih od svih iskušenja što dalje. Problem je onda što im se menja kvalitet, pa brzo dosade.
Kod muških primeraka jako je važno održavati ih u redovnoj kondiciji, jer su tada uvek spremni za upotrebu, što je vrlo ugodno.
Ustrajnost. Pojedini primerci skaču na sve živo što nosi suknju i farmerke....ne tumačiti pogrešno! Ne zna se šta rade kad doskoče!? Valjda skaču i dalje!

Ima još, ali dosta za danas,ali da ne preteram, muški primerci su to, bre, raspaučiće me neki,nisu svi čuli za Istambulske tandrmoljke, pa ću videti svog Boška Boškovića i analize... kraj ... što je sigurno, sigurno je...

Susret...
Pri upoznavanju oprez nije na odmet.
Curica se čvrsto držala za mecu kojeg je dobila na dar.
Albi je nepoverljivo samo gvirnuo kroz vrata. Kakav je to mali čovek?

Mama i meca čuvaju curicu, Albi mora sam doneti odluku, prići ili pobeći

Curica hrabro ide napred, Albi panično beži.
Ko zna da li sme liznuti tog malog čoveka.

Malena se upoznaje sa patuljcima.
Dobar dan, ja sam Ružica. Patuljci se samo glupavo smeskaju.

Ups...skoro sam pala, imam samo dve godine. Meco čuvaj me.

Prvi susret sa puranom

Dobro je, mama je tu

Albi zadovljno prati Ružicu..
Curica je odnela samo mecu, moju večeru nije

Tako je završio ovaj strašan susret, malog čoveka i zveri Albija na obostrano zadovoljstvo i obećanje da će ponovo doći u novu avanturu.

Treba dijeliti samo radost i sa prijateljima i sa neprijateljima.
Prijatelj će se obradovati, a neprijatelj uzrujati.
Tuga je manje vise samo otskočna daska za gubitak i prijatelja i neprijatelja i onih koji i ne primećuju da postojiš.
Jutarnji pozdrav iz mog vrta svim blogerima...

Današnji post
Napisala sam post.
Gledam na sat.
Da li odgovara vreme za objavljivanje?? Da ne kažu ova ni oči nije otvorila a već se natrndrmoljila.
Da nije kasno, svi su već otišli negde??
Problem do problema.
Idem, pa što bude. Duboko dišem, sad ili nikad.
Objavljujem.
Jao, jedna, dve, pet grešaka… Ispraviti ili ne pitanje je sad?? Da li se post vidi kad se popravlja??

Dobila sam na poklon sliku. Nasleđe nekoga kome se to nije dopalo pa mene usrećio.
Mogla sam da biram između akta i neke mrtve prirode.
Akt u dnevnoj sobi mi je bilo malo preslobodno, primitivka sam, a ona žena baš kao da je na ginekološkom stolu.
Mrtva priroda bi stradala kod moje prve dijete.
-Hvala, hvala, ne paše mi u sobu pored mojih.-Nadam se da sam se izvukla, ali ne leži vraže.
-Ne, Ii ne, moraš dobiti sliku. Daću ti ovu što sam sebi izdvojila.
-Hvala, nije trebalo.
I stajala bi ta slika do sudnjega časa iza ormara, da u tom trenutku nije zazvonio telefon.
-Šta radiš?
-Ništa naročito, hoću da zakucam neku sliku na zid.
-Svašta, ti to da uradiš? Sad ću ja da dodjem i da ti namestim.
-Ma, nije hitno, ima vremena.
-Polazim, ima slika da ti bude na zidu za deset minuta.
-Dobro, ali stvarno sam mogla i sama.
-Ti samo stavi kafu.
I šta ću, stavim kafu.
Zvrrr...
Odmah je došao, i ja preterujem što ne trazim pomoć, nego sve mislim da sam najpametnija, mogu sama.
-Imaš li neku stolicu da se popnem?
Odoh na terasu da donesem stolicu. Uspentra se se na tu stolicu. Ne treba novine, kaže, čiste mu cipele.
-Donesi mi čekić.
Odoh po čekić.
-Ne to, to je motorcangla (ili tako nešto). Donesem pravi čekić, onaj sa drvenom drškom I napred gvožđem.
-Imaš li neki manji?
-Donesem isto to, samo manje.
-Gde su ti ekseri?
Donesem eksere...
-To je sve što imaš? Kakav ti je to alat?!
-Ima još, ali mislila sam da je dovoljan ovaj za tu sliku.
-Ništa ti ne znaš, zato i postojimo mi muškarci. Dodaj mi metar.
-Šta će ti metar, ja sam mislila, onako od prilike. Tu samo zabodi ekser.
-Dodaj, ne razumeš ti. Upsss, ne može. Uf... Sveca mu njegovog...to ti je zid nosač
-Ne znam, ja sam stavljala one ekseriće kao špenadle...
-Dobro, evo imam i bušilicu.
Posle jedno dva sata, bušenja zida bušilicom, pa stavljanja nečeg plastičnogu u tu rupetinu, pa u to neki ekser, pa gipsanje, (za gips sam morala u obližnju prodavnicu), bilo je gotovo. Onda smo čekali da se to osuši, za to vreme sam spremala nešto da pojede. Ha, Ha,ha, to sam mu naplatila, morao je da pojede ono što sam spremila. Pivu nisam donela, ponovo trk u prodavnicu.
Ljudi moji bila sam grogi kao da sam kopala. Moraću da zovem majstora da mi pofarba zid. Slika za sada stoji, I nije naherena, ubedjujem sebe.
On skoči sa one stolice
-Eto, šta bi vi žene da nema muškaraca?

Kupujete li nameštaj??
Ja baš i ne.
Više ga izbacujem jer mi treba slobodan prostor. Tako i nemam neko preveliko iskustvo sa kupovinom te vrste. Prijateljici se mladi odvojili u svoj stan, pa hoće da im pomogne pri izboru nameštaja.
-Meco, dođi da vidimo šta ima, napravim uži izbor pa neka oni izaberu što im se dopada. Posle možemo i na ručak.
-Gde se kupuje nameštaj?? One radnje koje su ga prodavale sad drže tenisice ili mobitele, u najboljem slučaju su menjačnice.
-Ima nova I… sve imaju i nameštaj i sitničice za stan, sudje, a ima i restoran.
Radnja je na kraju grada, pa još malo dalje. Ono šetanje centrom i gledanje izloga, kauča, polica, i sličnih tandrmoljaka, maštanje o nekoj kući koju ćeš opremiti je zastarelo. Mora ciljano da kreneš, pa ti gledaj da li ćeš.
I šta ću, krenusmo.
Lep nameštaj, nije da nije. Možda je i sve funkcionalno, ali ne razumem se. Volim krevet da je mek, fotelja udobna, ali to je de mode… Sad je nameštaj više da se dive gosti nego da se baškare domaći.
Ljubazni prodavači objašnjavaju.
-Rok isporuke dva dana. Garantujemo dostavu, a možete lako sami sklopiti, ima uputstvo.
-Kako sami?? Šta se sklapa?’
Ispostavilo si da dobiješ kutiju sa daskama i samo sastaviš, ne treba majstor.
Tu sam stručnjak, otplačem svaku stvar koja stigne u kuću. Električni šporet bez utikača je na sred kuhinje stajao tri dana dok nisam pronašla servis, a kuhinja u daščicama je kompletno poklonjena sa sve šarafima susjedu koji se oduševio…