AnaM

Iz dnevnih novina Danas Voja Radovanović



U 8 časova

– Poštovani gledaoci, kao što smo i najavili, osvanuo je lep i sunčan dan. Topla vazdušna masa koja nam stiže sa Mediterana zapljusnuće i naše krajeve, tako da će maksimalna dnevna temperatura ići i do 30 stepeni, što je iznad proseka za ovo doba godine. Za one koji se spremaju da izađu u grad i posete neku baštu ili kafić, ovo je idealna prilika da obuku neku laganu odeću i uživaju u današnjem danu.

U 10 časova

– Poštovani gledaoci, kao što smo i najavili, a što možete videti i na vašem ekranu, pod uticajem ciklona sa Karpata, stiže nam ovaj hladni talas koji će se proširiti na celu zemlju, tako da su mogući povremeni pljuskovi sa grmljavinom, pa ako ste rešili da izađete u grad, obavezno obucite nešto topliju garderobu, dok onim građanima koji su neoprezno izašli u grad u laganijoj odeći preporučujemo da dok se šetaju obave i kupovinu kišobrana ili sebe obraduju nekim debelim džemperom.

U 12 časova

– Poštovani gledaoci, kao što smo i najavili, a što možete videti i na našem satelitskom snimku, pod uticajem anticiklona sa zapada, dolazi nam ovaj topli talas, koji će usloviti lepo i sunčano vreme u našoj zemlji, što je odlična vest za sve one koji se spremaju da izađu iz svojih domova, i uživaju u suncu koje trenutno prži, pa im preporučujemo od garderobe majicu, neke kratke pantalone i papuče. Ovo vreme neće povoljno uticati na one koji su već pazarili kišobrane ili džempere, ali ako je za utehu, kišobran vam uvek može poslužiti u borbi za mesto u gradskom prevozu, dok kupovina zimske garderobe vam se može i finansijski isplatiti, jer ste je kupili u predsezoni.

U 14 časova

– Poštovani gledaoci, kao što smo i najavili, nagli priliv hladnog vazduha iz Sibira koji prelazi preko naše zemlje i kreće se dalje ka Evropi, nateraće i one naše građane koji su neoprezno kupili samo kišobran i džemper, da ulete u prvu prodavnicu i dodatno pazare bundu i šubaru. Još nije proglašen crveni meteoalarm, ali je moguće da ovakve vremenske prilike potraju tokom celog dana, što bi moglo da uslovi kišu, grad, susnežicu i sneg. Ovakve vremenske prilike će se negativno odraziti na one što su u grad izašli samo u majici i farmerkama, i kod njih će se pojaviti simptomi kao što su pojačana nervoza i razdražljivost.

U 16 časova

– Poštovani gledaoci, kao što smo i najavili, i što možete videti na našem grafikonu, kako ovo kompjuterski oslikano sunce potiskuje ove kompjuterski oslikane oblake i donosi lepo vreme u naše krajeve, što će nadamo se i one najupornije koji su odlučili da ovaj dan provedu kod kuće i prate našu prognozu, izmamiti da prošetaju gradom. Moramo odmah reći, da će ove vremenske prilike nepovoljno uticati na one sa kišobranima i džemperima, dok ne idu na ruku ni onima sa bundama i šubarama, te će oni osetiti simptome gušenja i pojačanog znojenja ali ako je za utehu, bar će finansijski ostati kratkih rukava.

U 18 časova

– Poštovani gledaoci, kao što smo i najavili, kiša i grad veličine manjeg ananasa po glavi stanovnika koji su se stuštili na naš grad, iznenadili su samo one koji ne prate našu vremensku prognozu, ali su zato dali za pravo onima koji tvrde, da će nam se ovakva klima u društvu… jednog dana obiti o glavu. Na ovom grafikonu možete videti kako ove kompjuterski oslikane gradonosne strelice i oblaci potiskuju kompjuterski oslikano sunce, što znači da bi nevreme moglo potrajati. Na primedbe pojedinih građana (i to uglavnom onih što se osećaju ko pokisli, i onih što čekaju da im nešto samo padne s neba) kako naša prognoza nije tačna, čelnici naše kuće im poručuju (i to oni što vedre i oblače), da pažljivije prate našu prognozu… a ne samo s vremena na vreme.

U 20 časova

– Poštovani gledaoci kao što smo i najavili, a što možete videti i kroz prozor u našem studiju (koji smo u međuvremenu otvorili, kako bi se i sami uverili kakvo nas vreme očekuje), trenutno je u našem gradu lepo i prijatno veče, a takvo vreme će se zadržati i tokom noći osim ako nas nešto ponovo ne iznenadi…kao grom iz vedra neba. Hvala vam na poverenju i što nas još uvek gledate, jer mi smo tu zbog vas… Za sva vremena…

Ne znam kako je kod vas, ali ovde vreme skroz šašavo... pljusak, sunce, pa romori kiša...duga, oblak, pljusak... šašavo sto gradi i još malo više

-Albi ti se ovde izležavaš, a crvena zastava sa belim krstom viori ti nad glavom.
-Utakmica kao utakmica, crveno beli pobediće sigurno.
-Mijauuu, jesi l’ čuo ti za nerešeno?
-Odgovara.
-Albi, idi nabavi klompe, aktiviraj se malo, trči.
- Danas još spavam na lovorikama, posle vikenda spremam se za napad.
Ako se Freš kupa, mogu i ja da se izležavam… ima vremena još, a i hrane…
Idi gnjavi malo Melu… Mrnjao…

Pesimisti

Jedi što ne želiš, pij što ne voliš,
i bićeš zdrav...

Ptica koja sedi na grančici nikad se ne plaši da će grančica pući.
Ne zato što nema povjerenja u granu, već zato što veruje u vlastita krila.
Uvek verujte u sebe... i nogometaše.
Neko mora pobjediti, ako ne bude nerešeno...

Na početku prve utakmice beli mačak Ahil iz Emitaža izvukao zastavicu pobednika.
Pogodio.
Zlobnici kažu da je ruska zastavica bila premazana slaninom, ali ne tvrdim ništa, nisam ni primirisala na TV-u
Sad svi gledaju utakmice, grizu nokte i boje se rezultata.
Albi, beli mačak sa Avale, će da menja Ahila, ne zbog pete, nego jer je bolji prorok. Uvek pogodi kad je meso za ručak, a ribe namiriše iz trećeg dvorišta.

Sedim u civilizaciji i završavam poslove o kojima treba da izvestim Glavnokomandujućeg.
Koristim vreme da se nađem sa prijateljicama i popijem kavu u ženskom društvu.

Dobro jutro i ugodan vikend

Pozdrav sa Dunava...

div>

Priča 2.
Proleće. Sve se budi, buja, raste. Nestašluci mu nisu nepoznate. Jučer je skočio u Savu da vidi koliko je hladna voda, a danas se našao sa drugom koji se automobilom probijao se kroz gradsku gužvu. Bili su negde na Avali, samo pivo da popiju. B na motoru, A. automobilom.
-Da se trkamo??
-Dokle??
-Do Kalemegdana.
-Ko zadnji dođe plaća pivo.
-Kojim putem??
--Kojim izabereš.
C je mogao da bira sa autom ili motorom?? Mogao je da ode i busom, ali to nije dolazilo u obzir.
Izabrao je.

Smejali su se, planirali veče na splavu, sunce je pržilo. Neobično topao dan za kraj maja. Pogledali su se kao da su u nekom akcionom filmu, mahnuli jedan drugom rukom i krenuli.
Niz Avalu zajedno. Automobil je morao putem, motor je pokušavao prečicama. Motor nije nešto dobio u vremenu, jer poprečni putevi su suviše kratki da bi se uštedilo vreme. Gume su škripale, kočnice cvilile, A je jurio brže nego što je trebalo. B je imao šal oko vrata, kacigu na glavi i želju da pobedi. Adrenalin je strujao. Nekom gledaocu bi taj osećaj moći, nada za pobedom, zvuci koji prate borbu, budio želju da i sam učestvuje.
Sišli su sa Avale skoro istovremeno, deo puta im je isti.
-Nemoj da se pivo ohladi dok stigneš- smejao se B.
-Da ti naručim i neko meze?- mahnu mu A. C je podigao dva prsta u slovo V… viktorija, pobedićemo.
Auto je krenuo autoputem gde može razviti brzinu, motor kroz grad. C se smejao u sebi, znao je da je dobro odabrao, stići će prvi.
Kalemegdan četrdesetak minuta kasnije. Tri piva su na stolu, hladna, sa maglom na flaši, baš kako treba. Koliko će se boca popiti dok svi se ne okupe??
Neko neće stići na Kalemegdan…
Motor se probijao zakrčenim ulicama, Banjica, bolnica do bolnice, kao da su svi krenulii taj dan nekome u posetu. Motor se probija između automobila, penje se na trotoar, seče park. Autokomanda, kao uvek zastoj. Policajac zviždi.
Auto juri autoputem. Pretiče kolone cik cak linijom juri između. Nije sve po propisima, ali petak posle podne, ko to još gleda.
C viče
-Daj mu pokaži, brže brže, moramo da pobedimo…
Hladno pivo na Kalemegdanu postaje najvažnije na svetu… Stići prvi, popiti a ne platiti…
Tras-bum…

Kasnije mnogo kasnije, mesecima kasnije, na Kalemegdanu neko naručuje
-Hladno pivo, hladno kao zmija.
-Nije vam hladno?? Jesen je rano došla, samo što nije kiša?? Uđite unutra.
-Nemate rampu za kolica…
Uzma pivo, prospe malo na zemlju. Srce mu se zgrči, oči zagledane u daljinu. Jedan od njih nikad neće doći na mesto sastanka.
Nije važno da li je C išao autom ili motorom.
Mogao je da bira, izabrao je.
Zauvek je vezan za kolica.

Krenem u radnju kupovati, kad mesar
-Susjeda, jeste li čitali moju zadnju knjigu??
Nisam, pisali ste o raznim vrstama mesa i pripremama??
-Ne, to je za amatere, objavio sam knjigu: Tendencije rasta privatnog kapitala i uticaju na potrošača. i tu doda još nekoliko reči kojima ne znam ni značenje.
Na kasi mi blagajnica nešto šapuće. Nagnem se da niko ne čuje, kad ona traži 7EU za svoj najnoviji roman. Ne može na karticu, kaže.
Totalno zbunjena srušim se u prvom kafiću na one kožne fotelje koje po zimi škripe i ledene su, a leti neugodno mirišu. Od kože nisu videle ni K. Mahnem rukom
-Duplu
-Ljutu??
-Pobogu ženo, gde rakijčinu u deset sati ujutro i to u kafiću pred mojim soliterom? Ne bi me oprao ni Dunav ni Sava, ma ni Atlantik
Donese mi produženi expreso (zašto se zove produženi kad u njemu samo dva gutljaja?)

-Izvolite i ako smem da vam ponudim, upravo je izašao moj najnoviji roman.
Okrenem se levo, okrenem se desno, svi objavili romane knjige, neke tandrmoljke, ja ka’ tuka, ništa. E nećeš. Ako su svi objavili po roman, ja ću dva. Navalila sam pisati, brisati, prepravljati, sećati se, grabiti po blogovima, sećanjima, avanturama i… Napisah ga.
Jedan je tu, ali, to svi imaju.
Hoću dva.
Blažene sinki priče.
Capa ca rap… i sve se sakupile, dodata još po neka za osveženje i tu su.

Izdavač je nešto petljao, jednu po jednu pa da vidimo pa tržište. Presekla sam ga
-Nema tržišta, niko ne čita, svi pišu, nego štampaj i kako skromnost nije vrlina, tek sad sam shvatila naprndečila sam na naslovnicu cveće iz vrta i još ponešto.
I to je to.
Sad očekujem, aj, vaj, tandaraj, što je to dobro i pametno napisano i tako poneki još koplimentić, ali ne preterujte, jer već tražim temu za sledeću knjigu, neka ostane nešto i za tada…

ŽIVOT…
Rađamo se, živimo i nestajemo.
Da li ste ikad pomislili da bi nešto uradili drugačije ??
Koliko puta čujemo frazu, e da mi je ova pamet, a ono vreme…
Priča 1.
Otvara novine, gleda oglase. Veliki dan je došao. Treba se da odluči šta će biti ?? Kako nastaviti život??
Fakultet??
Da, treba samo odabrati.
Tehnika, koliko ih samo ima. Graditi mostove, uređivati stanove ili praviti nebodere?? Ne, to nije za nju. Oči lete preko konkursa. Učiti decu ili lečiti bolesne?? Tražiti po iskopinama prošlost ili lečiti životinje?? Biti dizajner ili čuveni slikar?? Ceo svet joj je pod nogama. Ovog trenutka ona može sve.
-Znam, izabrala sam dobro. To će biti moj život. – šapuće sama sebi.
Veče. Uzbuđeno priča sa V. šta je izabrala. Veliki grad, škole, učenje, rad negde u inostranstvu. Sva treperi, oči blistaju vlažne usne podrhtavaju
-Odlučila sam.
V. je gleda. Dodiruje nežno ruku, smeši se, maše nekome iznad njene glave. Violina zajeca, pridruži joj se klavir. Svetla postadoše prigušena. V. se smeši, pruža kutijicu, nešto govori. Ne razume reči, ali oči govore. Smeši se i klima glavom
–Da... da… da…

Paradaz, rajčice, pomodori… kako ko voli.
Gledam paradajz na placu, gleda on mene.
Svi isti, vidi se da su na jednoj njivi rasli. Ipak mi neobično, kako nije neki malo veći, ili kriv ili drugačiji. Ne, svi se poređali isti istasti, kao konzerve. Skeptički pitam
-Da nije ovo neki GMO paradajz?
-Nije,- tvrdi prodavac
-Nismo,- povlađuju mu paradajzići.
Lažu, odmah sam znala, prodavac me ne gleda u oči, a paradajz pocrvenio.

Dan vrtnih patuljaka…
U XIX veku, negde u Nemačkoj rodio se prvi patuljak, zaštitar vrtova.
Ne kažem ja, Google mi šapnuo.
Ovaj moj prvo ide u kokošinjac pobrati jaja i tek kad se dobro najede, ide na stražu u vrt. Voli pod malenu ružu i zvirkati na ulicu.

Letovanje…
-Drugačije sam zamišljala to letovanje. Rekao si biće nam kao na moru.
-Sve je kao što su u prospektu obećali. Svež zrak, hrana po izboru (što nabaviš), a ako kupiš piće dobiješ bespletan suncobran i ležaljku. Kao da smo u Grčkoj...

Dan kao izmišljen, vedro sa po nekim crtastim oblakom, sunašce prži kao da je august. Istušarala se, skuhala kavicu, podigla noge (što je strogo zabranjeno ostalima) na stočić i taman da srknem
Zvrrrrrrrrrr…
-Gde si ti??
-Kako gde sam? Ako se javljam na fiksni sigurno sam na Havajima ili na Sejšelima.
-Ne odgovaraš na mobitel.
-Mobitel je… dobro, gde gori??
-Odmah da si se nacrtala na Dunavu u našoj kavani. Mi ti već naručili kavicu.
Juriš pešadija. Navlačim paradnu uniformu, izvlačim čist veš, i hvatam kvaku. Silazim kao svaka dama iz kuće sa vrećicom smeća i osetim nešto čudno malo niže struka. Po ovoj vrućini ne nosim traperice, nego suknjicu.
Zavrljačim gracilno smeće u kantu opet nešto čudno. Kao svaka plavuša, napnem sve vijuge…i…
Tu si, olabavile mi lastiš gaćica. Vraćati se ili ne, pitanje je sad. Okrenem se prema zgradi, odmakla sam 50metara, ne isplati se.
Pridržavam one gaće da ne skliznu i polako krećem ka busu. Skinuću ih, pa u torbu. Hm… kako izvršiti tu operaciju??
Soliter ima jednu zvaničnu kameru kojom snima okolinu, i jedno stotinjak i više nadzornih organa na svakom prozoru. Na smeću neko kopa, nema šanse ni tu se sakriti. Idem dalje… naćiću neki haustor, pa skočiti iz tih puzećih gaćetina. Šipak sam našla. Svi zaključani kao da su trezor banke.
Kad sam ulazila u bus pala sam iskušenje da uskočim u bus, a gaće da ostavim na stanici, ali sam se uplašila da neki pošteni nalazač ne počne trčati za busom i mahati gaćama.

Možda se dogodilo,
a možda i nije,
ali moglo je...
Apoteka kao apoteka, a u njoj…
1. –Molim vas jednu inekciju?
-Kakvu injekciju?
-Onu injekciju intradupetalis!

2. Jednu tabletu za autobus u 14:30h.

3. Zbunjeni muškarac traži vaginalnu kremu.
Apotekar mu objašnjava da postoji sa aplikatorom i bez, a on će
-Pa, ne znam… Dajte mi ipak tu sa detonatorom.

4. Tablete za protokol krvi.

5. Tablete protiv glave.

6. Tablete za ružnoću u vožnji (protiv mučnine tokom putovanja).

7. Nakon što je pacijent dobio mast za oči, sasvim ozbiljno je pitao:
-Je l’ se koristi pre ili posle jela?.

8. Pacijent traži u apoteci sprej „Samanta“.
Apotekarka je ustanovila da se radi o spreju „Marisol“, nakon čega je kupac zaključio
-Znao sam da se radi o nekoj španskoj seriji!

9. -Dajte mi glabalicu što glabće mali Milanko (gumena glodalica za bebe)
10.- Dajte mi tablete za pritisak.
- Koje koristite?
-One sto su malo krupnije od onih sitnih.
Zavisi sa koje strane ste recepture, da li se osmehnete ili I ne primetite što je rečeno.
I sretni su oni koji retko idu u apoteke, a često u slastičarne…

Ostaviti pušenje meni nije problem??

Popijmo u to ime jednu

Sednimo si u jedan, svoj, naravno auto

I idemo se proluflirati na morence…

O kilama ne bih, jer me stalno pipaju i čekaju da se udebelim.
E, baš neću na tu feštu gde izgleda idu samo debeli.

1.7.2018…
Stavih post u humor, nema rubrika novi zakoni u svetu.
Datum kao datum, običan, pomisliće neko.
E, nije…
Tog dana stupa na snagu zakon, za sada samo u Švedskoj, da su sexualni odnosi dozvoljeni samo uz potpis i to overen ni manje ni više, nego kod advokata.
Zakon o saglasnosti: da bi došlo do sexualnog odnosa mora postojati saglasnost, morala je i ranije, ali nije moralo biti overeno I mahati sa tim papirom partneru pod nosem. Sve pod nadzorom države. Zna se oduvek da država svoje stanovnike zaj..b…ali sad je to I zakonski regulisano.
Biće slučajeva svakakvih.
-Ja se namučila da izvadim papir, načekala se na redovima, a ti ne možeš, pa bum tras po partneru. Nezgodno, može da se okrene na nasilje u porodici.
Nema više gugutanje u parku, pa pićence u kafiću, cigareta je već davno zabranjena, poljubac dva, i gde ćemo, kod tebe ili mene, na kavu. Svi su znali šta ta kava znači. Cap ca rap i pređe se na stvar.
Bilo nekad sad se pripoveda.
Ne može više ta “kavica“ bez potpisa. U protivnom smatra se za silovanje, a zna se šta silovatelju sledi. Kako država kontroliše te „kavice“, biće svašta.
Neće to skoro na Balkan stići, teše nas voditelji TV programa.
Kako se varaju. To će pre biti kod nas, nego zaživi u Švedskoj.
Kad samo pomislim na one silne advokate koji će se boriti za taj zakon, pa takse na te potvrde, porez državi… Ma doći će to do osmog meseca garant, diskusije na najvišem buđetskom nivou.

Svetsko prvenstvo…
Brak, veza ili već neka zajednica može biti ne znam kako sretna, uvek joj preti opasnost. Ma koliko idealni par bili, slagali se u izboru boja pločica u kupatilu, nabavci automobila i mestu gde ćete ići na letovanje nekima zasmeta ta vaša sreća i pokuša je razoriti.
Lako izabrati pločice u kupatilu, na stomaku malo teže jer kome je do teretane u vrelo doba.
Za automobil se zna, muški biraju neke gluposti, a ženskicama je važan veliki prtljažnik i naravno, opet boja. Neće valjda sesti u bledo ljubičasti auto koji se ne slaže ni sa jednom njenom odevnom kombinacijom, ili još gore, kupiti auto u koji ne možeš za vikend staviti deset kufera.
O letovanju se ne diskutuje, zna se. Prvo se ide gnjaviti dva dana kod njegovih, pa tri dana kod njenih.
Na kraju ona bi na more, a on na planinu. Obično on završi u birtiji, a ona uzdiše na nekoj reci, ili jezeru, zavisno od toga gde žive misleći da se mogla bolje udati, vezati, ili već nešto tako.

Druga opasnost se približava, već je zakucala na vrata. Nije ni malo naivna. Može sve pokvariti za večna vremena.
Podađate, to je svetsko prvenstvo u nogometu. Ko li ga izmisli, da mi je znati. Što je najgore, nije to neko pristojno takmičenje koje se igra svake četiri godine, Grkinje su sretne ženskice, ne, ovo se igra svake godine.

Što ne izvlače titulu prvaka iz bubnja, kao loto.
Kažu vrte se tu grdne pare… pa neka ih podele.
No,sad je već kasno za naše aktivnosti u tom pravcu, i zato ko želi zadržati svog partnera (kako to savremeno zvuči), i mir u kući, neka nabavi dosta pive i kupi si još jedan televizor…