Priča 2.
Proleće. Sve se budi, buja, raste. Nestašluci mu nisu nepoznate. Jučer je skočio u Savu da vidi koliko je hladna voda, a danas se našao sa drugom koji se automobilom probijao se kroz gradsku gužvu. Bili su negde na Avali, samo pivo da popiju. B na motoru, A. automobilom.
-Da se trkamo??
-Dokle??
-Do Kalemegdana.
-Ko zadnji dođe plaća pivo.
-Kojim putem??
--Kojim izabereš.
C je mogao da bira sa autom ili motorom?? Mogao je da ode i busom, ali to nije dolazilo u obzir.
Izabrao je.
Smejali su se, planirali veče na splavu, sunce je pržilo. Neobično topao dan za kraj maja. Pogledali su se kao da su u nekom akcionom filmu, mahnuli jedan drugom rukom i krenuli.
Niz Avalu zajedno. Automobil je morao putem, motor je pokušavao prečicama. Motor nije nešto dobio u vremenu, jer poprečni putevi su suviše kratki da bi se uštedilo vreme. Gume su škripale, kočnice cvilile, A je jurio brže nego što je trebalo. B je imao šal oko vrata, kacigu na glavi i želju da pobedi. Adrenalin je strujao. Nekom gledaocu bi taj osećaj moći, nada za pobedom, zvuci koji prate borbu, budio želju da i sam učestvuje.
Sišli su sa Avale skoro istovremeno, deo puta im je isti.
-Nemoj da se pivo ohladi dok stigneš- smejao se B.
-Da ti naručim i neko meze?- mahnu mu A. C je podigao dva prsta u slovo V… viktorija, pobedićemo.
Auto je krenuo autoputem gde može razviti brzinu, motor kroz grad. C se smejao u sebi, znao je da je dobro odabrao, stići će prvi.
Kalemegdan četrdesetak minuta kasnije. Tri piva su na stolu, hladna, sa maglom na flaši, baš kako treba. Koliko će se boca popiti dok svi se ne okupe??
Neko neće stići na Kalemegdan…
Motor se probijao zakrčenim ulicama, Banjica, bolnica do bolnice, kao da su svi krenulii taj dan nekome u posetu. Motor se probija između automobila, penje se na trotoar, seče park. Autokomanda, kao uvek zastoj. Policajac zviždi.
Auto juri autoputem. Pretiče kolone cik cak linijom juri između. Nije sve po propisima, ali petak posle podne, ko to još gleda.
C viče
-Daj mu pokaži, brže brže, moramo da pobedimo…
Hladno pivo na Kalemegdanu postaje najvažnije na svetu… Stići prvi, popiti a ne platiti…
Tras-bum…
Kasnije mnogo kasnije, mesecima kasnije, na Kalemegdanu neko naručuje
-Hladno pivo, hladno kao zmija.
-Nije vam hladno?? Jesen je rano došla, samo što nije kiša?? Uđite unutra.
-Nemate rampu za kolica…
Uzma pivo, prospe malo na zemlju. Srce mu se zgrči, oči zagledane u daljinu. Jedan od njih nikad neće doći na mesto sastanka.
Nije važno da li je C išao autom ili motorom.
Mogao je da bira, izabrao je.
Zauvek je vezan za kolica.
