Marketing
ŽIVOT…
ŽIVOT…
Rađamo se, živimo i nestajemo.
Da li ste ikad pomislili da bi nešto uradili drugačije ??
Koliko puta čujemo frazu, e da mi je ova pamet, a ono vreme…
Priča 1.
Otvara novine, gleda oglase. Veliki dan je došao. Treba se da odluči šta će biti ?? Kako nastaviti život??
Fakultet??
Da, treba samo odabrati.
Tehnika, koliko ih samo ima. Graditi mostove, uređivati stanove ili praviti nebodere?? Ne, to nije za nju. Oči lete preko konkursa. Učiti decu ili lečiti bolesne?? Tražiti po iskopinama prošlost ili lečiti životinje?? Biti dizajner ili čuveni slikar?? Ceo svet joj je pod nogama. Ovog trenutka ona može sve.
-Znam, izabrala sam dobro. To će biti moj život. – šapuće sama sebi.
Veče. Uzbuđeno priča sa V. šta je izabrala. Veliki grad, škole, učenje, rad negde u inostranstvu. Sva treperi, oči blistaju vlažne usne podrhtavaju
-Odlučila sam.
V. je gleda. Dodiruje nežno ruku, smeši se, maše nekome iznad njene glave. Violina zajeca, pridruži joj se klavir. Svetla postadoše prigušena. V. se smeši, pruža kutijicu, nešto govori. Ne razume reči, ali oči govore. Smeši se i klima glavom
–Da... da… da…
Godine prolaze. Kosa dobija srebrni sjaj, oči postaju drugačije, a osmeh je još uvek tu, ali pomalo setan. Životne nedaće donele su bore na lice. Neuspesi i uspesi, ko zna čega je bilo više, ali ona zna, pogrešila je ono veče. Pogrešila je što nije dalje išla, učila, putovala, radila. Postala je ništa… nezadovljna žena.
U sumrak i kuća deluje kao tamnica.
Neka kola se zaustavljaju uz škripu kočnica. Vrata se bučno otvaraju, sitni koraci odjekuju…
-Bako, bako, gde si?? Jesi li umesila tortu ?? Danas ti je rođendan, vidi šta sam ti nacrtala…
Malene ručice je grle, miluju njene obraze
Da li je pogrešila??
Ako je upitamo, nasmešiće se i ostaviti nas u nedoumici…
Post je objavljen 12.06.2018. u 06:28 sati.