AnaM

Krenem u radnju kupovati, kad mesar
-Susjeda, jeste li čitali moju zadnju knjigu??
Nisam, pisali ste o raznim vrstama mesa i pripremama??
-Ne, to je za amatere, objavio sam knjigu: Tendencije rasta privatnog kapitala i uticaju na potrošača. i tu doda još nekoliko reči kojima ne znam ni značenje.
Na kasi mi blagajnica nešto šapuće. Nagnem se da niko ne čuje, kad ona traži 7EU za svoj najnoviji roman. Ne može na karticu, kaže.
Totalno zbunjena srušim se u prvom kafiću na one kožne fotelje koje po zimi škripe i ledene su, a leti neugodno mirišu. Od kože nisu videle ni K. Mahnem rukom
-Duplu
-Ljutu??
-Pobogu ženo, gde rakijčinu u deset sati ujutro i to u kafiću pred mojim soliterom? Ne bi me oprao ni Dunav ni Sava, ma ni Atlantik
Donese mi produženi expreso (zašto se zove produženi kad u njemu samo dva gutljaja?)

-Izvolite i ako smem da vam ponudim, upravo je izašao moj najnoviji roman.
Okrenem se levo, okrenem se desno, svi objavili romane knjige, neke tandrmoljke, ja ka’ tuka, ništa. E nećeš. Ako su svi objavili po roman, ja ću dva. Navalila sam pisati, brisati, prepravljati, sećati se, grabiti po blogovima, sećanjima, avanturama i… Napisah ga.
Jedan je tu, ali, to svi imaju.
Hoću dva.
Blažene sinki priče.
Capa ca rap… i sve se sakupile, dodata još po neka za osveženje i tu su.

Izdavač je nešto petljao, jednu po jednu pa da vidimo pa tržište. Presekla sam ga
-Nema tržišta, niko ne čita, svi pišu, nego štampaj i kako skromnost nije vrlina, tek sad sam shvatila naprndečila sam na naslovnicu cveće iz vrta i još ponešto.
I to je to.
Sad očekujem, aj, vaj, tandaraj, što je to dobro i pametno napisano i tako poneki još koplimentić, ali ne preterujte, jer već tražim temu za sledeću knjigu, neka ostane nešto i za tada…