AnaM

Dobila sam na poklon sliku. Nasleđe nekoga kome se to nije dopalo pa mene usrećio.
Mogla sam da biram između akta i neke mrtve prirode.
Akt u dnevnoj sobi mi je bilo malo preslobodno, primitivka sam, a ona žena baš kao da je na ginekološkom stolu.
Mrtva priroda bi stradala kod moje prve dijete.
-Hvala, hvala, ne paše mi u sobu pored mojih.-Nadam se da sam se izvukla, ali ne leži vraže.
-Ne, Ii ne, moraš dobiti sliku. Daću ti ovu što sam sebi izdvojila.
-Hvala, nije trebalo.
I stajala bi ta slika do sudnjega časa iza ormara, da u tom trenutku nije zazvonio telefon.
-Šta radiš?
-Ništa naročito, hoću da zakucam neku sliku na zid.
-Svašta, ti to da uradiš? Sad ću ja da dodjem i da ti namestim.
-Ma, nije hitno, ima vremena.
-Polazim, ima slika da ti bude na zidu za deset minuta.
-Dobro, ali stvarno sam mogla i sama.
-Ti samo stavi kafu.
I šta ću, stavim kafu.
Zvrrr...
Odmah je došao, i ja preterujem što ne trazim pomoć, nego sve mislim da sam najpametnija, mogu sama.
-Imaš li neku stolicu da se popnem?
Odoh na terasu da donesem stolicu. Uspentra se se na tu stolicu. Ne treba novine, kaže, čiste mu cipele.
-Donesi mi čekić.
Odoh po čekić.
-Ne to, to je motorcangla (ili tako nešto). Donesem pravi čekić, onaj sa drvenom drškom I napred gvožđem.
-Imaš li neki manji?
-Donesem isto to, samo manje.
-Gde su ti ekseri?
Donesem eksere...
-To je sve što imaš? Kakav ti je to alat?!
-Ima još, ali mislila sam da je dovoljan ovaj za tu sliku.
-Ništa ti ne znaš, zato i postojimo mi muškarci. Dodaj mi metar.
-Šta će ti metar, ja sam mislila, onako od prilike. Tu samo zabodi ekser.
-Dodaj, ne razumeš ti. Upsss, ne može. Uf... Sveca mu njegovog...to ti je zid nosač
-Ne znam, ja sam stavljala one ekseriće kao špenadle...
-Dobro, evo imam i bušilicu.
Posle jedno dva sata, bušenja zida bušilicom, pa stavljanja nečeg plastičnogu u tu rupetinu, pa u to neki ekser, pa gipsanje, (za gips sam morala u obližnju prodavnicu), bilo je gotovo. Onda smo čekali da se to osuši, za to vreme sam spremala nešto da pojede. Ha, Ha,ha, to sam mu naplatila, morao je da pojede ono što sam spremila. Pivu nisam donela, ponovo trk u prodavnicu.
Ljudi moji bila sam grogi kao da sam kopala. Moraću da zovem majstora da mi pofarba zid. Slika za sada stoji, I nije naherena, ubedjujem sebe.
On skoči sa one stolice
-Eto, šta bi vi žene da nema muškaraca?