Marketing
Mobitel…
Mobitel…
Ne delim svoj broj telefona kao bonbone, dapače, retki su oni koji se mogu pohvaliti da ga imaju.
Uvek postoji ono ali. Jedva sam našla majstora i naravno odmah mu sva sretna dala broj. Rekao je da će se javiti kad dolazi.
Spadam u one koji ne nose sa sobom tog vraga. Sa mobilnim se osećam kao žigosana krava iz nekog kaubojskog filma. Svi znaju gde sam i kad kome padne na pamet može me zvati. Što sam ako sam dostupna uvek?? Gde je ono slatko, malo, neizvesnost??
Krenem sa tim mobitelom po kući, da slučajno ne propustim poziv. Odem u zahod, nosim ga. Odem u kupaonu, nosim ga. Gde ga staviti na ta dva mesta, pitam se?? Idem prati sudje, mobitel ide u kuhinju. Nemam električnu perilicu, a dvonožna otišla na Avalu. Voda prska, jedva i sebe čujem a ne to tandrkalo.
Pokušala sam ga gumicom staviti na nogu, odmah iznad kolene. Kad se počeo drmusati dobro da nisam muško i na javnom mestu. Svašta bi o meni pomislili. Stavila sam ga ispod kolena. Ako imam traperice osetim ga, ali kako ga skinuti i javiti se. Nezgodno skidati pantalone medju ljudima. Ako sam u suknji, bilo bi mi neugodno dizati suknju i gvirkati ko se tamo javlja. Džepove nemam. Gledam druge. Iz glave im vise neke žice, ali, manje više svi drže mobitel, ili već kako se zove kad je pametan, u rukama. Meni ruke stalno zauzete.
Majstor se ne javlja.
Primam savete i predloge, gde staviti mobitel kad su ruke zauzete??
I te žice??
Stavila bih ih, ali gde se treba utaknuti da prorade??
Skrećem pažnju da mi je nizak prag bola i ne mogu baš svugde se bušiti da instaliram te žice.
Post je objavljen 16.05.2018. u 07:37 sati.