utorak, 17.07.2018.
suzama l'epim tapete vol.1004
...nasli smo se na zbornom mjestu...nas cetvero...
Njih dvoje su skakutali uokolo a nas smo dvije setale uz pricu....
Radili smo krug oko bolnice u Blatu, jeli sljive i trazili "zeke" i "vjeverice".
Naime nasim su to najmilijima kod rijeci za sve sto njih dvoje "hvataju"...
Einy se u jednom trenu ukocio u onom poznatom lovnom polozaju na tri noge.
Cetvrta je bila savijena i pokazivala di je plijen.
Nije se micao i plitko je disao.
Svi smo stali, a ja izvadila fotoaparat da ga skljocnem prije skoka.
Znala sam da je rijec o fazanu.
I dalje je par trenutaka stajao i zatim...skok!!!
Fazan je uzletio uz puno buke,a Einy ponosno iskocio iz kukuruza vazno pretrazujuci teren..
"Zeko? Ma bravo bravoo!"bodrila sam ga dok je paradirao uokolo kao pravi lipicaner, a zatim se ponovo ukocio...
...nozdrve su mu se na njuskici sirile i suzavale u laganom ritmu...
...stajao je kao ukopan i bas ga je bilo lijepo za vidjeti, a onda ...skok...
Fazan je opet izletio iz kukuruza...Einy za njim ali ovaj put polako.
Dosao je vukuci se polako do mene i stao.
Drzao je jednu nogicu u zraku tuzno me pogledavajuci..
"Sta je bilo?" upitala sam ga sagibajuci se "boli nogica?"
Einy me netremice tugaljivo gledao.
"Daj da vidim" rekla sam i krenula pregledavati dignutu sapicu."Nista ne vidim ma sve je ok" rekla sam vedrim glasom i pustila mu nogicu
Obicno bi to bilo dovoljno i Einy bi odskakutao veselo dalje.
....ovaj puta nije...
- 11:00 -
