četvrtak, 26.01.2017.
suzama l'epim tapete vol.899
...be the one...
Pjesma od Dua Lipa je na repeat.
Budi "taj" oo, da! 
Danas je zadni dan Tajlanda...zadnjih sam dana, ono, bas uzivala!
Nisu me u tome mogli poremetiti niti psihicki ispadi, napadi, fizicki napadi sta god...o tome kasnije.
Otok Koh Phangan me uzeo pravo.
Mogla bih se vratiti tamo jos koji puta...
Vidim da sam od siline uzivanja omanula u objavi bloga...otisao na pola dovrsen...a dobro sve je to za ljude...i zivotinje naravno 
Meni moja zivotinja jako nedostaje. Al ona na cetiri noge. Moj Einy.
Ovo ostalo...
Zorg salje lascivne fotke svaki dan...upolovio se covjek nacisto.
Ja to smatram bolesnim, a mozda sam zavidna jer sam se ja maalcice podebelila?
Salim se. Ne izgleda zdravo.
Od misicavog nabijenog muskarca pretvorio se u vlastitu sjenu.
Doktori ne znaju sta mu je, on pretjerano guta antibiotike puno radi i iskreno, bojim se za njega 
Ali um...um mu je i dalje...jelte...do srzi...
Imala sam sad s njim vise od dva tjedna predigre...iscrpilo me malo...ali slatko je brate...slatko i divno kad netko obozava svaki cm tvog tijela...i viskove...
Tom...
Tomu pisem svaki dan oko njegovog rucka.
Drzim se one "napad je najbolja obrana".
Znam da je kod njega u kamenu uklesano da poslije prekida vise NEMA razgovora, pa ja pisem...ne bih li ga dovela do krajnjeg ludila da nikad ne pozeli vidjeti me jer ne vjerujem sebi.
Do sada sam jelte, jako poznata po svojoj mazo crti, pa se plasim da bih ovako odmorna, unatoc svemu sto se izdogadjalo, mogla pristati na nesto sto moj mozak odbija a intuicija mi brani.
Ma brate, ne samo intuicija nego i masa fizickih dokaza!
Pricu o njemu i prekidu dovrsit cu kad se vratim u Kroatistan...
Check out je za 20min pa jurim...
...jurim polako...
- 05:17 -
