ponedjeljak, 25.07.2016.
suzama l'epim tapete vol.824
..."rastem"...
....ne u visinu, a ni u širinu u zadnje vrijeme...negooo...odrastam?
Da, naučila sam šta je "podmornica" a tiče se cuge...
Tu sam bila full neuka oko toga...znala jesam za tu foru iz filmova ali eto...
Za one koji slučajno nemaju pojma o tome...evo objašnjenja...
U subotu je otvoren beer fest na Opatovini.
Ukratko svaki birc je uz normalnu ponudu piFa nudio i neke "posebne".
Ja sam uzela neko ječmeno točeno, a frendica nešto laganiju verziju voćnog okusa...
Kad su nam pivice stigle nismo se mogle odlučiti oko toga...ČIJA JE BLJUTAVIJA!!!! 
"A šta da od ovoga napravimo "podmornicu"" upitala me.
"Ha?" upitno sam ju pogledala
"Pa ono...znaš, da malo popravimo okus pive...ubacimo unutra neku slatku žesticu?" odgovorila je
"A tooooo, MOŽE! Jer...gore od ovoga ne može biti!"
Nasmijale smo se obje.
U bircu nije bilo medice pa smo potopile u naše pivice...narančino šta god da to bilo.
Pive nisu postale od toga turbo ukusne...
Ali pitkije definitivno JESU!!!!!
....to je jedan vid "rasta"....
A drugi...
Danas sam zvala tatu i nisam prasnula niti jednom...
Čak sam mu smirenim tonom napomenula da ukoliko se odluči za dom da ću se snaći nekako.
Prešutio je pominjanje istog.
Naime zvala sam tetku ujutro pa mi je opet pričala o tome kako se njemu ne jede kuhana piletina jer mu je to bljutavo i tako te stvari...
Malo sam flipnula...ali samo malo i pomirila se s istinom.
Njemu nema spasa.
I ja tu ama baš NIŠTA ne mogu.
NApokon sam to prihvatila mirno.
Bez buke.
Bez suza.
bez deračine.
Kad sam ga nazvala javio se relativno jako dobra glasa.
Naime bila je kod njega sestra koja mu previja nogu.
Pred drugima se "drži".
Još uvijek nije naručio štake niti je pokušao hodati sa dvije štake.
Obećao ej zvati fizioterapeuta danas.
I doktoricu za štake.
....mhm....
No kako rekoh....
A u subotu sam primjetila da se mama gubi.
Na povratku u Bjelovar iz vikendice, pričala mi je iste stvari koje mi je već ispričala u vikendici.
I to kao da ih priča prvi puta.
bilo mi ju je jako žao pa sam poslušala.
Napokon sam prihvatila da stare.
I da ljutnja s moje strane ne može ništa.
Mogu samo prihvatiti to da su takvi kakvi su i pokušati biti tu za njih bez obzira na to šta su mi ili nisu dali.
Kako rekoh..rastem...pitanje je do kad će me to držati...ali nekako sam spokojnija...
...no još uvijek ne toliko da im mogu reći da idem 7 dana na more i očekivati da oboje to prihvate sa srećom zbog mene...
...zato šutim....ali rastem...da...
...starim...
- 10:31 -
