petak, 02.10.2015.
suzama l'epim tapete vol.741
...imala sam osjećaj da Sedad samo traži moju "grešku" izliku da ode....
I kao svaki puta ranije u životu, kad bih osjetila da se bliži kraj, htjela ga ja ili ne, probudio se tvrdoglavi ovan u meni..uporan...i tražio ostanak...borbu...
...do zadnjeg daha...
Nije ništa bilo drugačije niti ovaj puta...
Pognula sam glavu i šutke primala udarce..i sada kad ne bih mogla izdržati ti balansiranje...najavila bh se Zorgu na pauzu.
Zorg me, naravno, uvijek dočekivao širom raširenih ruku...
Sedadova vladavina je bila teška.
Ponašao se doslovce kako to priliči u nekom patrijahalnom odnosu.
Ne želim reći da je bio loš prema meni.
Bio je dobar...no, n amomente, ako bih ja podigla glavu, brzo bi me poklopio.
Bile su to sitnice...ali mene su, naravno mučile...
...a nisam to smjela reći na glas...
..jer...a što ako ga otjeram?
Što onda?
Pa ja napokon imam nešto što bar prividno djeluje kao normalna veza!! 
...a samoća...
Toliko se dugo družim sa njom da jednostavno...
...htjela sam još malo vremena bez nje...
Bližio se Sedadov odlazak u Njemačku i Sedad je dobio godišnji tjedan prije odlaska.
Kad mi je to rekao oduševljeno sam rekla "Super! To znači da ćeš imati više vremena za mene?"
"Ne", odgovorio je, "to znači da ću imati više vremena za nas i za sebe"
Ja sam bila zadovoljna i stisnula sam se uz njega na trosjedu.
Počela sam napokon cijeniti te zajedničke trenutke pred tv-om.
Nije me bilo briga šta je na tv-u.
Stisnula bih se uz njega, stavila mu glavu na rame, on bi me zagrlio, češkao po glavi i mijenjao programe...
U većini bih slučajeva ja tako prispala...
Nerijetko bi mi se i on pridružio.
Ti su mi trenuci nadoknađivali bar dio nedostatka vođenja ljubavi.
Kad bih izlazila sa Einyem van, više ne bih pitala Sedada hoće li s nama.
Ono jednom bilo mi je više nego dovoljno.
Situacija se mijenjala...
"Mogao bih i ja s vama" nadodao bi Sedad i pridružio nam se.
I sve bi izgledalo idilično....
Na tren...
"Idemo dolje" rekao je Sedad jednom prilikom dok smo šetali po nasipu.
"Dolje je šljunak i neće ti biti dobro za hodanje" odvratila sam misleći na to da će trčati kao i par puta ranije dok je izlazio s nama. Znala sam i sama na tom šljunku par puta nogu iskrenuti i kako često tamo šećem znam da je bolje trčati po nasipu.
Sedad se zapjenio...
"Šta ti misliš da sam ja invalid?" uzviknuo je "kao da sam malo dijete kao da ne znam hodati?" nije stajao "reci da nećeš zbog sebe nemoj meni tako pričati" puhao je
"To sam samo rekla jer znam da ćeš trčati i znam da nije baš ravan teren. Samo zato. Bolje ti je trčati gore po nasipu. Samo to sam mislila, ništa drugo."
Zašutili smo oboje i kako smo se spustili na šljunak, oboje smo klizili po njemu i neravno hodali.
Kad smo došli do dijela staze koaj je dizala ponovo na nasip Sedad je samo upitao ispod glasa "Hoćemo po nasipu nazad?"
"Može" odvratila sam i šutke nastavila dalje za njim.
...trudila sam se oraspoložiti...ne prigovarati...i dalje hopsati po jajčekima...da ga ne iritiram...da ga ne otjeram...
- 10:32 -
