srijeda, 23.09.2015.
suzama l'epim tapete vol.737
..polako je prišao autu i stao pored vozačkog mjesta....
...otvorila sam prozor, nagnula glavu i rekla "daj pusu"
Nasmiješio se, sagnuo i bez riječi me poljubio.
Naravno, čim sam ga vidjela sve je bilo nekako lakše...
U sekundi je (bar na neko vrijeme) nestalo napetosti, ljutnje, alkohola i ostale negative.
"Znaš" rekao je "nisam bio vani sa ženama, bio sam sa direktorom na roštilju kod onog tipa koji nam vodi Njemačku"
"Ma nije bitno" odgovorila sam nekako polusneno.
Bilo je 11 navečer, ja sam bila smoždena od dana prije toga. Od jada, nemoći, vožnje, krečenja, deranja...bila sam na izmaku snaga.
"Ćeš ti kući?" upitao je "djeluješ jako umorno "razgovarat ćemo sutra. Ili ćemo na piće?"
"Ma nema šanse" odvratila sam "ne mogu sad voziti, dok odmorim malo. Mogli bi na piće samo..." mahnula sam glavom iza sebe.
Auto se tresao, Einy je cupkao uzbuđeno po gepeku čekajući da bude primjećen.
Spustila sam prozor iza sebe da ga Sedad može pozdraviti.
Einy je bio ekstatičan...
"A jel može on sačekati malo u autu dok nas dvoje popričamo pa ćemo poslije njega malo šetati?" rekao je Sedad ponovo se naginjući na moj prozor.
"A može" odvratila sam i rekla mu "makni se da izađem"
"Neću" nasmijao se i rukom primio vrata kao da mi ne da izaći.
Oboje smo se nasmijali.
Izašla sam van iz auta, stala i rekla "grli, zima mi je".
Nasmijao se i zagrlio me kao da mi misli polomiti sve kosti.
"A da odeš spavati?" upitao je
"Pa mogla bih ja malo za promjenu spavati kod tebe" odgovorila sam
"Ništa od toga" rekao je ponavljajući svoju najžešću rečenicu negacije ikad. Kad ju Sedad kaže znači da nema uopće niti imalo šanse za bilo kakvim premišljanjem. ""Nisam ja sam" nastavio je "imam cimera"
U tom djeliću sekunde bilo mi je sve puno jasnije...i teže...
..uzeo me za ruku, povukao sebi i rekoa "Idemo na piće"
- 08:15 -
