subota, 12.09.2015.
suzama l'epim tapete vol.731
....kako sam napomenula, kad se vratio sa zadnje svadbe ništa nije bilo isto...
Nešto se desilo...
tamo negdje u polovici njegovog boravka u Bosni.
Kako je bio jedan od kumova, organizirao je momačku večer.
U jutarnjim satima iste zazvonio mi je telefon.
Bio je to Sedad
"Evo sad ide jedna za kumovu dušu" rekao je a tada su zapjevali muški glasovi uz pratnju tamburice, vođeni Sedadovim glasom "Voleo sam lepu Natuuuu..."
Ja sam....raspala se po šavovima od sreće i ponosa
Eh....
Nakon toga je nastupila svadba i njegovo nejavljanje...
Nejavljanje da kreće u Zagreb...
Mucanje da nije imao bonova pa me zato nije zvao ujutro poslije svadbe...
Došao je u Zagreb i inzistirao da idemo meni...
Naravno da sam to objeručke prihvatila...
Svaki sekund s njim pod mačem projetnje odlaska u Njemačku mi se činio Bogom dan...
i onda je krenulo....
Bio je moj prvi radni dan.
Bila sam krepana...sa svih strana telefoni, pizdarije, pozivi, jurnjave, Poglavarstvo, investitori...bila sam MRTVA
Einya sam izvela van prije nego je Sedad došao i onda je došlo vrijeme večernje šetnje.
Valjalo je prije toga promjeniti posteljinu.
Jedva sam stajala na nogama.
Sedad je ležao zavaljen u trosjedu.
Znala sam repertoar kojim kreće priča...
Mi šećemo, on zaspe, vratimo se on i dalje spava i ne da se u spavaću...uvijek isto...
Tek kad dođe vrijeme zadnje, prebaci se prvo u wc a onda u krevet.
I to je naše druženje tijekom tjedna.
Mijenjala sam posteljinu i mantrala sebi u bradu
Upravo me odbio za setnju iako sam rekla da je kratka.
Reako je "išao bih ali ne mogu." i tako svaki puta kad bih bojažljivo pitala
Mijenjajući posteljinu slagala sam rečenicu kako da mu kažem a da se ne uvrijedi i ne poludi jer kako sam u međuvremenu uočila moj je Sedad sve samo ne onaj mirni čovjek sa gradilišta koji me smirivao.
...ušla sam u dnevni sa tenisicama u rukama.
einy me pratio u stopu.
to radi svaki puta kad se krenem oblačiti ili obuvati. nije jadan nikad siguran ide li i on ili ja opet "idem u dućan"...zato me i ovaj puta pratio u stopu.
Sjela sam na stolac i pogledala put Sedada.
Sedad je laganini vec tonuo u san....
"Sedade" zazvala sam tiho da ga ne prepadnem.
"Mhmmmm" promrmljao je
"Jel bi mogao možda nekad uzeti u obzir da razmotriš" uzmucala sam se pokušavajući istovremeno obuti tenisice "samo mogućnost da nekad ideš s nama u šetnju?" završila sam teškom mukom
Prije nego sam završila do kraja Sedad je vičući iz ležećeg položaja već bio na nogama "Opet ti sa maltretiranjem, pa neće mene nitko, IDEM!" vikao je i krenuo prema spavaćoj po stvari
"Pa nisi mi dao da završim" moljakala sam za njim "nisam mislila sda, nekad, ja znam da Einy nije tvoj ali kad smo u šetnji dok on šeće mi bi mogli možda malo pričati?"
"Nikako da dođeš sebi ako kažem da ne, onda NE! Što me ne pustiš na miru?" divljao je
E tu sam popizdila i počela se derati i ja iz sveg glasa....
- 08:49 -
