Napomena: Ovaj post je trebao biti pisan jučer al zbog umora nisam bio u stanju pisati ništa.

Jučer smo išli Lazar i ja išli na vožnju.Kao i inače krenuli smo bez ideje kamo idemo.
Na kraju je ispalo da idemo u Konjščinu(al Vinka nema doma pa mi je to otpočetka bilo jako sumnjivo).
Problem je nastao kad sam nas ja zapelao u Marof preko Ilije..vozili smo se po najgorem suncu(jer smo krenuli u 10:00 zbog moje fešte prijašnju večer i noć) preko Ilije i izgubili pola snage.Naše putovanje do Marofa se odužilo na dva sata(znam,sramotno al išli smo nekim alternativnim putem koji je uključivao razne zabiti i ne znam opće kako smo na kraju došli).Laknulo mi je kad sam vidio tablu na kojoj piše Novi Marof.

Nakon Marofa preko tokija do nekog sela koje ne znam kako se zove ali po putu smo prošli kroz mjesto koje se zove Topličica.Imaju zakon bazen usred šume i izgleda fakat dobro i dogovorili smo se da idemo tamo slijedeći put kad ćemo ići nekamo sa biciklima.
Nakon duge vožnje po putu kojim ide samo luđak biciklom po najvećoj vrućini smo došli konačno u Zlatar gdje me pričekalo moje malo milo Zlatarsko djevojče koje nas je ugostilo čak(odbio sam ići nutra u kuću iz čistog principa da u takvu kuću ne mogu sa takvom grivom na glavi a i obitelj Pozaić je spavala pa bolje ne buditi ljude željne spavanca) ;)
Da se odmah zahvalim Petri koja nam je dala soka i puno vode za put doma.. htela nam je uvaliti u bućnicu ali ne vjerujem u tu Zlatarsku kuhinju :P Zezam se.. nismo mogli jesti jer smo prije toga bili na pizzi a i ne možeš po takvom suncu jesti kad si samo žedan.. puno soka sam popil Petri.. nadam se da ga je još nekaj ostalo za nju :P
Nakon toga smo još malo bili kod Petre i nakon toga sam teška srca morao napustiti i Petru i Zlatar ali dolazim opet i to prije nego Petra ide na more pa.. vidimo se još :)

Da više nebi hvalio Petru(iako bih mogao) mogu vam otprilike ispričati priču o doma..
E da.. nisam bio na svom biciklu nego od svog prijatelja Stance kojemu zahvaljujem za ustupak bicikla.. Bicikl je oke i sve to al zic.. strašno.. Nema veze :D Lazar je imao to jutro neki incident sa gumom na biciklu..i to mojom gumom pa je sve puklo i moj bicikl više nije bio sposoban za vožnju..jadan.
I tako smo mi u toj zabiti vozili bicikle i to jako dugo..već mi se vrtjelo od toliko vožnje ali smo onda nekako sa mukom(barem ja) došli do Varaždina i zahvalio sam Bogu što smo došli.. oko 20 smo došli doma.

Time je završila još jedna epizoda u mojem životu avantura.. sad u subotu idemo na Ivančicu planinarit..
Malo u prirodi provoda vremena nam neće škoditi a i treba za detoksikaciju.. prave fešte tek dolaze..
..bolje biti spreman ;)

Peace svima!