Da...bio...prošao...Kako to ne volim e...Dobro sam ali sam morao ostati još doma...a to znači nema partijanja za Bornu...Cijelu godinu sam znači išao u školu a da na kraju nisam bio u stanju to proslaviti...stvarno zguba...Gledao sam tekme ako ništa drugo(ali znam da se to ne može mjeriti sa zadnjim danom)...Čuo sam da su se svi super zabavljali-drago mi je radi vas ljudi.Evo ja sutra mogu van-Ne idem ja nešto nadoknađivati ili tako nešto ali svejedno sam se već zaželio vanka.Eh da...Jadni Poljaci ipak nisu uspijeli izboriti bod...Nijemci su ipak zabili i to mislim u 92. minuti koja je bila,eto,kobna za Poljake...Tužno je to stvarno...dobro su se borili...ali šta se može tu...opet ništa...ajde ljudi idem ja sada a vi uživajte...

Da...toga dana je trebala biti svirka...tako mi je žao da vam taj osječaj nemogu opisati...a da i ne velim koji negdje osječaj imaju moji prijatelji iz benda,,,Nikako si to ne mogu oprostiti...ali što je tu je...
glupost je to velika ali ipak treba to odležati...sutra je(odnosno danas zato što je ovaj post pisan 14.6.2006) je i oproštajna fešta od prvog razreda a ja ne mogu ići i to proslaviti kako spada...tješi me jedino još jedan nastup koji će biti najvjerojatnije u subotu,,,to bi bilo sve...uživajte kad ja već moram ležati(sad više ne ali ne puste me van)...

I još onda zguba od Brazila...

Evo ljudi netko je rekel da nema posta...e pa ima ga ipak...nije baš neki post ali ipak je post na kraju...da...bolest kako znate, primila me je pa...hm...da...

Da...evo ljudi malo sa zakašnjenjem zato što se nešto radi na blogovima. Neka nadogradnja opet i blogovi nisu bili dostupni jedno duže vrijeme.Ali we are back(hehe).No uglavnom nedjelja je prošla dobro.Malo boring kako i sve nedjelje.Svirka je bila najbolji dio dana.Malo svirke Nirvane i toga.Uglavnom na neki način zabavan dan.Eh da i svaka čast ekipi Angole koji su prvi puta na SP.Dobili su odmah jake protivnike ali su se dobro borili.Bilo je i pokušaja ekzibicija koji nažalost nisu ostvareni ali su izgledali dosta senzacionalno.Sutra ponedjeljak i završni tjedan.Da...milsim da će ovaj tjedan proći najbrže dosad.
A onda poslije toga tjedna more i ostalo.Jedva čekam te praznike koji su već almost tu...A vas sada pozdravljam...

Položaj Angole ako slučajno netko ne zna

Tim Angole

Da...danas je bila jako duga proba...svirali smo do besvijesti...dobar je to osječaj.Svirali smo kao probu za nastup u utorak...prvi nam je pa moramo biti u najboljem svijetlu mogućem.Trebamo pokazati barem malo od onoga što mi zapravo sviramo i radimo.Uglavnom bilo je čisto ok.Mislim da dolazi dosta ljudi...
Onda kraj školske godine je...malo kada bolje razmislim nakon nekog vremena falila bude mi škola...my first gimnazija...ipak nas gnjave i to sve ali prirasli su mi srcu...znam da neki trenutno misle: ah ovaj je nekamo malo skrenuo...Ali kada bolje razmislite istina...Neće više biti te napetosti i uzbuđenja prije nego te pitaju...Nema više testova na kojima znaš da si učio i odlično se osječaš...Kvragu i vremenu koje je proletjelo pored mene...Uglavnom mogu reći da jedva čekam drugi razred ali do onda...cijelo ljeto budemo svirali da budemo ultra nabrijani(kako bi rekao) za novu školsku godinu i da napravimo još više nastupa...to bi bilo stvarno ok...ovo je sve za ovaj post...bok svima od benda...

Evo ljudi kraj je još jednog tjedna...sutra ipak nakon svega u školu ali nema beda...sutra je i velika proba za utorak...zadnja dogovaranja pred killer time ili ti blast! Nadam se da bu puno ljudofa...Our first nastup i malo se vidi nervoza...Jedini koji je pod pritiskom je Luka koji prvi puta kuri bas samo za vas!(ovo je i rima)...Uglavnom sutra se ide i van naravno...subota kao subota...a ovaj post ide sve bliže kraju jer nema šta za reći za ovaj dan...aha da...Costa Rica je izgubila iako sam ja navijal za crnce...Nijemci ulaze sa pobjedom kao i svi domaćini na SP...ajde ljudi budite mi ok i pozdraf od mene i ostatka benda!

Ljudi novoga nema baš ničega...Sutra škola zezancija. Danas je bilo super. Sviramo danas na večer. Zapravo samo proba ali u utorak je pravo. Ajde gledajte ovo i uživajte...hahaha...

Evo javljam vam se. Došao sam s koncerta gitarista još u 21 h. Bilo je ok...Svirale su se poznate stvari.
Ja sam se pridružil malo svirki i odsvirao sam sa njima odlazak u noć i sweet home alabama. Bilo je u redu sve u svemu. U utorak jedva čekam naš nastup. To bu ludnica. uglavnom sad uskoro idem u krpe pa vas pozdravljam. Bilo je dosta ljudi iz gimne i tako na koncertu. Bili su i neki moji frendovi iz razreda pa ih pozdravljam. Evo posebno Lanu i Sanu. Ajde pozdraf.

Evo pozdraf nakon ovog izvanrednog piosanja postova kao epizoda koje bio trebale postati roman jednog dana...Ali o tome kasnije...Sada da malo pišem konačno i o bendu i svemu...
Ide čisto ok...Sviramo non stop...nema prestanka...sad pod praznicima budemo stalno svirali...
Imamo valjada druge godine više nastupa a jedan od najznačajnijih je u gimnetu...koji bude ja se nadam u 9 ili 10 mjesecu...ali ovo nije siguran podatak...
Neke pjesme koje su nam bile prve su se unapredile i to jako...Postale su brže,glasnije i s više neke osobnosti...naše osobnosti koju smo prenijeli u glazbu...neki se jako smiju kad im kažem da smo mi umjetnici...pogotovo kada velim nekome tko nas ne pozna dobro...ali moji najbolji prijatelji znaju da se ne šalim...ovo bi bilo to...
To be continued...-ma malo se zezam...

Počeli su dolaziti prema nama. Bojan je nešto radio oko cora a mi smo se pokušavali sabrati da ne bismo slučajno pali kao žrtve ovih robota koji su nam prilazili. Grebanje metala se čulo.
Počeli su dolaziti kao neke sjene. Bili su jedno 2 metra visoki. Došli su sa samo jednim ciljem. Počeo sam vaditi bio oružje i već smo počeli gađati njihove oklope. Oklopi su se počeli topiti zbog previše koncentracije kiseline koja nagriza metal. Jedan robot je pao i rastopio se do kraja. Nakon nekog vremena složili su nekakvu formaciju i počeli su nas gađati. Sklonili smo se iza metalnih rešetki koje su nas barem malo zaštitile od uranijem punjenih metaka. Njihovi metci su udarali o metalne rešetke koje su se počele topiti. Uskoro nam te rešetke više nisu mogle davati dosta dovoljnu zaštitu. Trebali smo naći novo sklonište.
Krenuli smo bježati prema još jednom paru tih rešetki i uspjeli se zaštiti. Kada smo trčali, metci su parali zrak. Jedan krivi pokret ili jedna sekunda kasnije i ostali bi bez glave.
Ti metci punjeni uranijem su bili gadni. Opće nismo znali što je bilo sa Benjaminom nakon onoga hitca koji je dobio u ruku. Nadali smo se da je dobro. Uzvraćali smo robotima koliko su nam oni to dopuštali zbog stalne paljbe s njihove strane. Roboti su se kretali brzo i uz to su nas gađali cijelo vrijeme. Čudno je bilo da još nitko nije gađao Bojana koji je otkopčavao core sa svoga sjedišta. Mislim da mu je bilo jasno da treba požuriti.
-Koliko još Bojane?-zaderao se Luka.
-Još 5 minuta najviše-rekao je ali se ga je slabo čulo zbog metaka koji su letjeli po zraku.
Nismo više mogli izdržati dugo a nisu ni metalne rešetke koje su nas štitile. Počeli su nas okruživati i Luka je morao iskoristiti svoje moderno oružje. Postavio je kao nekakvu bombu na pod pokraj nas. Jedno vrijeme sam ga gledao što radi…
-Što je to?-pitao sam ga.
-Bomba koja uništava sve osim bio organizama.-rekao je Luka.
Postavio je bombu i pustio da se roboti dovoljno približe. Već su bili opasno blizu i Luka je aktivirao bombu. Nakon eksplozije koja je bila zaglušujuća i imala naravno neki metalni zvuk, svi roboti su nestali.
-Što radiš???-zaderao se Bojan.
-Spašavam nas.-rekao je Luka.
-Cijeli brod će eksplodirati za par minuta. Hvala bogu da sam uspio izvaditi core. Idemo odavde.-rekao je Bojan.
Luka je počeo zvati most Maithreye. Dobio je brod i tražio je kapetana. Već je davao molbu da nas teleportiraju kada je nestalo struje ne svim našim uređajima.
-Što se zbiva?-pitali smo Bojana.
-O ne…Ovdje je…-odgovorio je Bojan i zašutio.
U sobu oblika kugle ušao je veliki robot od oko 4 metra. Bio je ogroman i zastrašujući.
-Što želiš Corrosion?-zaderao se Bojan.
-I want only justice. –zašutio je na trenutak…-You Bojan are a traitor and you deserve to be removed. Your new friends will be removed also. Prepare to be destroyed-rekao je Corrosion svojim robotskim glasom i usmjerio svoje oružje koje je izgledalo poput topa. Bio je to destabilizacijski top koji je izumio Bojan.
-Imaš još iznenađenja Bojan?-pitao sam ga.
-Protiv ovoga oružja ne možemo ništa.-rekao je Bojan i izvadio svoje bio oružje.
Corrosion je bio nemilosrdan. Odmah je počeo gađati iz topa. Sve se drmalo od tog oružja.
Počeli smo pljuvati našu bio masu po njemu. Izgleda da mu nije bilo ništa.
-Gdje je sad ona bomba Luka??-derao sam se Luki.
-Imam još jednu…-rekao je.
Izvadio je bombu i bacio Corrosionu pod noge. Bomba je eksplodirala i Corrosion je odletio u zrak. Iskre su ispunile zrak. Corrosion je ležao jedno vrijeme ali se podigao na noge.
Izgledao je ljuto. Počeo je sumanuto gađati sa topom svugdje gdje je stigao.
Netko se teleportirao u sobu. Svijetli blijesak plavkaste boje je zasvijetlio prostoriju.
Znali smo odmah da smo možda spašeni. Bio je to naš kapetan koji je u ruci držao nekakvu spravu koja je izgledala dosta nabrijano. Počeo je gađati Corrosiona koji je u trenutku bio na podu.
-…Your weapon is strong human. But you will be destroyed no matter what…-rekao je Corosion i nastavio gađati topom.
Kapetan Sović je i dalje gađao po Corrosionu koji je već sada izgledao dosta oštećen.
Corrosion nije bio laki plijen i izbio je kapetanu Soviću oružje iz ruke. Izgledalo je da je to kraj našega kapetana. Corrosion se spremao da ga dokrajči sa svojim destabilizacijskim oružjem. Metak je počeo ići prema kapetanu koji se bacio u lijevo izvadivši fazor. Naciljao je Corrosiona u njegov metal na dijelu gdje je bio jako oštećen. Pustio je zraku iz fazora koja je uništila Corrosiona. Corrosion je eksplodirao i u tom trenutku je kapetan dao naredbu za teleportaciju. Plamen nas je skoro progutao ali uspjeli smo pobjeći…* * *
Prošlo je već 3 sata od kada smo se vratili sa droidskog broda. Bojan je radio na warp jezgri kojoj je dodavao core sa droidskog broda. Uz pomoć toga cora ćemo moći imati izvor energije kad i neće biti napajanja. Definitivno jedan od dodataka koji nam je bio potreban.
Novi dan je tek čekao da bude otkriven…Nove misije su nas čekale…
To be continued...someday in another galaxy

Hodnik je bio osvijetljen. Bilo je ugodno svijetlo koje je posvijetlilo malo naš put kroz misiju u kojoj smo jako puno riskirali. Miris metala je bio u zraku. Bojan je analizirao i provjeravao neke stvari kada smo i dalje hodali niz hodnik. Osjećao sam se čudno. Mislio sam da ako nas uhvate biti to zadnja borba koju smo imali. Nismo baš voljeli borbe jer smo ipak mi pacifisti i to nam je zadatak. Ali kako svi znamo ima nekih na posadi koji vole nekad ponešto uništiti i pritom ne znajući kakvu štetu rade sebi a i svima nama. Mi smo nastavili hodati, kada odjednom počne nešto zvoniti.
-Što je to?-pitao je Bojan.
-Ne znam, nije naše. Ovo nije dobro-rekao sam mu.
-Trčite! Mislim da su saznali!- viknuo je Luka i počeo bježati.
Počeli smo trčati niz hodnik kada smo naišli na vrata. Iza nas se čuo neki kao električni uzvik.
Znali smo da dolaze. Vrata se nisu otvarala. Bila su zatvorena. Stajali smo u klopci…
-Zašto baš sada?-derao se Bojan.
-Radije ti to otvori Bojan-rekli smo mu Luka i ja.
-Ne mogu. Trebamo poseban ključ. –rekao je Bojan uznemireno.
-Gdje ima taj ključ zaboga!!!-viknuo sam na Bojana.
-Svaki robot ima jednoga. Mislim ako imamo sreće možemo nabaviti. –rekao je Bojan.
-Kakve sreće čovječe?-rekao je Luka.
Stvari su se zakuhavale i zvuk je bio sve bliži… Bojan je počeo tiho govoriti.
-Pa uvijek na početku kad je neki problem dođe jedan manji robot zaštitar. Slabije naoružan ali ipak dosta jak da nas sve tri pošalje u zrak. – rekao je Bojan.
-Znači moramo zaustaviti tog robota?-pitao sam.
-Točno. Ali imamo sreće ako to je onaj mali robot koji nam upravo prilazi. –rekao je Bojan.
-Ovo nije normalno.-rekao je Luka.
Robot plavog oklopa je prilazio vratima. Jarka svijetla su sjala iz njegovog oklopa. Prišao je vratima i počeo ih otvarati. Otvorio ih je pomoću svoje ruke i krenuo dalje niz hodnik koji je poprimio sada nekakvu sivu(zapravo metalnu) boju. Krenuo je par metara i nakon toga sve je postalo crno. Zapravo kao dok upalite televizor pa nema signala. Tako je bilo nekako.
-Uspjeli smo.-rekao je Bojan.
Robot je ležao na podu i iskre su izlazile iz njega. Tužan kraj za tako malog robota koji je prema svom izgledu bio samo zadužen za te neke bezopasne poslove. Mogli smo ga radije uzeti sa sobom. Bio mi ga je žao ako kažem iskreno…
-Idemo uzeti njegov ključ i nastaviti dalje.-rekao je Luka.
-Ne! Čekajte…Uzet ćemo ga sa sobom. –rekao sam.
-Koga? Zar si poludio?-pitao me Luka.
-Zar ćemo ga ovdje ostaviti?-odgovorio sam mu.
-Riskiramo već previše…Nije vrijeme za spašavanje…-rekao je Luka ozbiljno.
-Ajde uzet ćemo ga. Javi kapetanu. –rekao je Bojan.
-Znat će da smo tu ako teleportiramo nekoga.-rekao je Luka ljuto.
-Ionako već znaju da smo tu. –rekao je Bojan.
Ja sam počeo javljati kapetanu i za par sekundi su dijelovi uništenog robota su nestali u svjetlucavo plavoj prašini.
-Idemo malo brže. Dolaze svaki trenutak-rekao je Bojan.
Krenuli smo dalje i hodnik je postajao sve manji. Bilo je već pomalo zastrašujuće.
-Što je ovo?-pitao sam.
-Hodnik postaje manji zato jer to je bolje za one koji brane brod. Jedan metak bi nas sve tri uništio jer nema baš mjesta za izbjegavanje projektila. –objasnio je Bojan.
-Predpostavljam da si to ti dizajnirao ne?-pitali smo Bojana Luka i ja.
-Da. Dobra zaštita. Možemo na Maithreyi jedan takav napraviti.-rekao je Bojan.
-Ako se vratimo na Maithreyu-rekao je Luka.
Krenuli smo niz sve uži hodnik dok nismo došli do neke sobe koja je bila okrugla. Ali stvarno cijela okrugla. Nije bilo ni jednog ravnog zida koji bi narušio taj prostor.
-I ovo si ti radio?.pitali smo opet Bojana.
-Naravno. To je jedna od najboljih prostorija ovoga broda. –rekao je ponosno.
Hodali smo do sredine prostorije. Tamo je sjala velika kugla…To je bio očito core ovoga broda. Čim smo se približili coru, zazvonio je prodoran alarm koji je očito pozivao najgore robote na mjesto gdje smo se mi trenutno nalazili.
-Nije dobro ponovno- rekao je Bojan.
-Možemo uništiti core i otići?-pitali smo Bojana.
-Ne! Niti slučajno. Taj core ide sa nama. Poslije ću vam pričati što je taj core. Sada moramo požuriti. –rekao je Bojan.
-Uzmi i bježimo-rekli smo mu.
-Nije tako lako. Treba mi malo vremena. –rekao je.
-Koliko dovraga? –pitali smo ga.
-Otprilike 15 minuta. Vidite li ovaj forcefield?-pitao nas je.
-Da naravno. Što s tim?-pitao je Luka.
-Ja moram unutra u njega i uzeti core po posebnom postupku ok?-pitao je.
-Da naravno ali što da mi radimo do onda?-pitao sam.
-Postoji jedna caka. Ako pogode core više puta sve će eksplodirati. Nisu glupi da gađaju ali moglo bi doći do pucnjave ovdje pa da vas upozorim na vrijeme.-rekao je Bojan znajući da ovu pucnjavu nećemo dobro prihvatiti.
-15 minuta???-pitao sam ga sa čuđenjem.
-Izdržati ćete. Idem ja to skinuti. –rekao je Bojan i ušao u forcefield.
Počeli su se ćuti zvuci robota koji su dolazili. Ovo nije bilo nimalo dobro za nas.
Još jedna pucnjava je bila ispred nas. Mogli smo samo čekati i nadati se da sve ispadne dobro.

Mjesto radnje...
To be continued

Bojan nam je dao dosta savjeta za uništenje robota. Krenuli smo prema teleporterima kojih su se neki od nas još bojali. Odlučili smo da ide kapetan, Luka, Bojan, Benjamin i ja.
Krenuli smo oko jutra. Ne znam zašto ali jesmo. Odlučili smo ih uništiti pomoću jezgre za koju nam je Bojan rekao.
-Ja ne idem s tim!-rekao je Benjamin.
-Ne budali! Kako ćemo drugačije???-pitao ga je kapetan.
-Ja ne idem pomoću toga. –zaderao se Benjamin.
-E pa onda ne ideš uništavati robote!-odgovorio je kapetan.
-A ne! Onda ipak idem-rekao je Benjamin koji je na uništavanje uvijek bio slab.
Teleportirali smo se na njihov brod na kojem je sve bilo u novoj tehnologiji. Bilo je sve svjetlucavo. KOM uređaji i ostale sprave iz budućnosti su ukrašavale to čudo koje je bilo pod komandom naših do sad najžešćih neprijatelja. Benjamin je gledao u svoje oružje i razmišljao o uništavanju. Ali kapetan je sa Bojanom smislio plan koji nije sadržavao nikakvo prolijevanje krvi ili metala u ovom slučaju.
-Kada ćemo uništavati ? –pitao je Benjamin.
-Nećemo uništavati. Ovaj plan je miran način uništavanja.-rekao je kapetan.
-Ali barem jednog možemo-rekao je Benjamin.
-Ne budemo sad tu raspravljali na brodu neprijatelja…Ne radi gluposti Benjamin.-rekao mu je kapetan.
Prošli smo par hodnika u kojima smo izgledali kao vitezovi prema njihovoj tehnologiji. Nije bilo ugodno gledati tako naprednu opremu sa saznanjem da ćete se možda trebati sukobiti sa njom. Benjamin je imao užasnu želju da uništi barem jednog robota. Ali ta želja nas nije zasad ugrožavala. Došli smo do dijela gdje su bila dva robota. Stražarili su njihov takozvani «metal core» koji je bio očito dobro zaštićen. Čekali smo da Bojan napravi klopku. Ali Benjamin je naravno požurio.
-Ne mogu ovo trpjeti!-rekao je kada je skočio na robote i jednom od njih uspio smrskati glavu.
Drugi robot je počeo pljuvati radioaktivne metke po Benjaminu.
-Defensive fire-zaderao se kapetan.
Počeli smo svi u isti čas gađati robota biogenim oružjem koje ga je razgradilo.
Benjamin je bio pogođen u ruku. Ovo nije izgledalo dobro radi radioaktivnosti metka.
Odmah smo skočili do njega da mu pomognemo.
-To je tako kada srljaš. –rekao je kapetan.
-Luka, Bojan i Borna krenite prema tom coru i uništite to. Teleportirati ćemo vas kada budete spremni. Ja idem sa Benjaminom odmah u bolnicu. –rekao je kapetan ponovno. –Sretno-rekao je i teleportirao se na Maithreyu.
Bojan, Luka i ja smo krenuli kroz vrata koja su čuvali oni roboti. Krenuli smo sa ciljem. Koji je izgledao jako ostvariv na prvi pogled ali da smo znali što nas čeka nikada ne bismo krenuli.
Hodnik je bio dosta dug…

To be contined

Roboti su se okrenuli i rešetana je počela. Glavni u grupi robota(barem je tako izgledao) je dobio prvi rundu bio oružja koje mu je očito nanijelo malu štetu ali njegov lijepi oklop je počeo curiti po tlu hodnika. Nažalost roboti su uzvratili udarac. Nekakva narančasto ljubičasta smjesa je počela letjeti kroz zrak. Bio je to učinak radioaktivnosti. Nikoga hvala bogu nije pogodilo. Robot kojega smo pogodili teleportirao se na svoj brod valjda. Bila je to tehnika ratovanja na koju još nismo naišli.
-Kapetane jedan ljudski lifesign je više-rekao je Luka kapetanu na mostu.
-Čiji je to?-pitao je kapetan.
-Došao je sa broda od Corrosiona-rekao je Luka.
-Borna, pođite vidjeti tko je to-rekao je kapetan.
-Krećem odmah kapetane-rekao sam mu.
Krenuo sam prema tom mjestu. Dok sam došao do tamo. Na podu je ležao neki čovjek koji je bio u odijelu nekakve nove tehnologije. Prvi puta smo sreli Bojana Rožmarića. Čovjeka koji je igrao važnu ulogu u našem putovanju u budućnosti. Odveo sam ga u bolnicu gdje ga je doktor pregledao i sve je bilo u redu s njim. Bojan i ja smo krenuli na most nakon toga.
Na mostu nas je dočekao kapetan.
-Dobrodošao na naš brod Bojane-rekao je kapetan kao da ga već dugo pozna.
-Hvala vam. Ali ja ne razumijem. Zašto ovo radite?-pitao je Bojan.
-Što bi radili?-začudio se kapetan.
-Spašavate neprijatelja-rekao je Bojan.
-Neprijatelja?-svi smo ga pogledali.
-Vi to očito ne znate ali ja sam napravio one robote. Mislim da se borite uzalud. Oni su neuništivi. Barem ne možete bez nečije pomoći tko zna o njima nešto. Mislim da vam mogu pomoći. –rekao je.
Bojan nam je objasnio da je on prije godinu i pol napravio prvog robota sa 5 puta većim IQ-om od čovjeka. Mi na početku nismo vjerovali ali ipak morali smo. * * *
Za to vrijeme su svi roboti bili pogođeni bio masom i pokupili su se na svoj brod.
Bojan nam je objasnio da samo ako uspijemo doći na njihov brod i uništiti glavni core na brodu, možemo dobiti ovaj rat. Odlučili smo Bojana poslušati. Ubrzo nakon istjerivanja robota smo dobili poziv na brod.
-I can see that you are not giving up so easy-rekao je Corosion.
-Nećemo se predati uništavačkim robotima koji hoće uništiti bez razloga-rekao je kapetan.
-Your tehnology is astouning me. You are very skilled with weapons too. But you will die no matter what. –rekao je ponovno Corrosion.
Nakon toga drugi val napada je uslijedio ali je bio ubrzo opet pokoren. Najgore je bilo to da su se stalno popravljali i vraćali. Vrtjeli smo se u krug zapravo. Bojan nas je počeo upozoravati na prednosti i mane robota. Na kraju smo skupili dovoljno znanje o njima.
Bojan je u to vrijeme radio na prvom projektu koji nije trebao biti napravljen da uništi.
Nazvao ga je basic. Bio je to robot dobre naravi. Bio je dosta znanja imao. Pomogao nam je na našem unapređivanju bio oružja. Dodali smo malo sastojaka iz warp jezgre. Bilo je to sada neka vrsta oružja iz budućnosti. Pomoći Lukine tehnologije i Bojanovog znanja na tom području jako smo napredovali. A i da spomenem doktorovo znanje za kemijske spojeve koji su lako omamljivali ili u ovom slučaju ubijali. Jednog jutra smo krenuli u akciju…

Torpeda su bila spremna. –Čekajte moj znak-rekao je kapetan. –Sve spremno kapetane-rekao je Benjamin. Bilo je neizvjesno što će se slijedeće dogoditi. Droidski brod je stajao na mjestu na kojem smo ga našli. Bilo je pomalo zastrašujuće. Tišina je prevladala. Svi su čekali odgovor droida.
-Ništa se ne događa kapetane-rekao je Benjamin.
-Pričekajte još malo-odgovorio je kapetan nestrpljivo.
-Kapetane, povećavaju se lifesignovi na brodu! Jedno desetak ih je više. –rekao je Benjamin.
-Čiji lifesigni?- pitao je kapetan.
-Nepoznati. Pretpostavljam da su to droidi. Jako teško naoružanje, trebati će nam real firepower da ih uništimo. –rekao je Benjamin.
-Daj ih na zaslon-rekao je kapetan.
Na zaslonu su se za nekoliko trenutaka pojavili roboti srednje veličine koji su bili naoružani do zuba. Nisu izgledali prijazno i vidjelo se na njima da su došli uništiti sve što se miče.
-Počinju kamere uništavati! Gubimo video prikaz!- rekao je Benjamin.
-Kapetane netko nas zove. Poziv je s broda.-rekao je Luka.
-Pusti poruku-rekao je kapetan.
-Došli smo da vas uništimo. Ovaj brod je osuđen na propast. Nema nade za vas. –rekao je glas.
-Kapetane još jedan poziv! Ovaj puta sa droidskog broda.-rekao je Benjamin.
-Vi ljudi ste tako jadna vrsta. Ne zaslužujete ovaj svijet. Biti ćete uništeni. Samo jedno upozorenje. Ova elita droida koju smo poslali nikad prije nije izgubila bitku. Biti će dovoljni da vas uništimo.-rekao je glas.
-Zašto to radite? Došli smo u miru!-rekao je kapetan.
-Biti ćete ubijeni u ime planete Gama. U ime vođe Corrosiona. Najvećeg vođe droida.-rekao je sada poznati Corrosion.
Sada smo barem znali ime tog robota koji je nakanio uništiti ljudski rod. Pogledali smo u arhivu flote dali je u prošlosti gdje spominjan taj Droidski imperator. Naravno u spisima nije bilo nikakvog robota po tom imenu. Što je najgore nitko ni nije znao da postoje neki brodovi i planeti na kojem potpuno vladaju roboti. Obično su roboti bili tu samo prisutni u manjim masama. Najčešće kao sluge i pomagači čovjeka ili neke druge vrste kojoj su služili. Svi mi smo dobro znali da iza ovoga stoji netko drugi. Zapravo tvorac tih droida koji nisu imali nikakve dobre namjere.
-Pripremite se na borbu. Pošaljite jedinice dolje. Benjamin pođi sa njima. –zapovjedio je kapetan Sović.
-Jasno kapetane. –rekao je Benjamin.
-Uzmi sa sobom i Luku. Ako će trebati pomoć samo zovite most. –rekao je hrabro kapetan.
Luka i Benjamin su krenuli u oružarnicu. Po putu su osjećali veliku nervozu jer se nikad nisu sukobili sa takvom vrstom. Benjamin se sukobio ali to su bili roboti amateri prema ovima. Ovi su izgledali kao da imaju srce i um. Ali jako iskvareni um. Malo ljudskih osobina su roboti imali u sebi. Možda malo imperatorske krvi koja se javlja u svima nama. Barem jednom. Ali najčešće je to faza. Najčešće smo u njoj glupi i mladi. * * *
Došli su do oružarnice i uzeli najbolje oružje. Mali fazor, fazorsku sačmaricu i biogeno oružje doktora Trupca. Naoružali su se praktički do zuba jer za takve robote je trebalo sve što ste imali. Opremili su i tim od 6 časnika. Tako opremljeni su krenuli prema droidima.
-Gdje se točno nalaze? Mi smo opremljeni i krećemo prema njima. –rekao je Benjamin u svoj KOM uređaj.
-Pođite prema sektoru ľ na decku na kojem ste sad. Tamo su oni. Ide prema oružarnici, dakle prema vama. Pripremite se neće biti lako. –rekao je kapetan.
Krenuli su prema mjestu gdje su bili droidi. Približili su se i bilo je vrijeme za akciju. Kada su ih ugledali potajno, nisu mogli vjerovati protiv koga će se boriti. Zapravo čim su vidjeli veličinu i oružje droida moral im je drastično pao. Nije više bilo one samouvjerenosti u njima.
Neprijatelji su bili ogromni. Svaki je bio najmanje 2 metra. Oklop im se svjetlucao pod svjetlom broda. Imali su štitove svugdje moguće. Čini se da su imali i vlastiti štit kojega je malo koje oružje moglo uništiti. Kacige koje su nosili(zapravo njihove glave) su bile slične onima koje su nosili Selucidi u dalekoj prošlosti zemlje. Nekakve uređaje su imali svugdje po svom oklopu. Kao neki metalni anđeli. Nažalost nisu imali takve namjere kao anđeli. A ni istu svrhu. Njihovo oružje je bilo dosta veliko. I valjda teško ali to nije bilo ništa za robote od 2 metra! Izgledalo je kao da ima punjenje uranom. Svjetlucalo je isto kao i ostatak robota.
Odlučili su krenuti prema njima jer nisu imali druge opcije. Napad je trebao biti brz i učinkovit. Kao u prošlosti blitzkrieg(sad se svi sjete one pjesme Ramonesa-Blitzkrieg Bop).
Krenuli su u napad i počeli rešetati bio oružjem po njima. Roboti su se okrenuli i uzvratili vatru…

Nakon par minuta začuli smo nekakvo metalno škripanje po brodu. To nije slutilo na dobro.
-Što je to?-zapitao je doktor. –Ovo nije dobro, približava se.- rekao je Benjamin. –Što sad?-zapitao je Benjamin. –Izvadite oružje to će najbolje biti. –rekao je kapetan odlučno. U međuvremenu lupanje je bilo sve jače i sve bliže. Jedan mlađi časnik je dotrčao i pokazao neki videozapis kapetanu. Kapetan je dao videozapis natrag časniku. –Ovo ne izgleda dobro.-rekao je Benjaminu i Trupcu. –Vanja, Luka i Borna ostanite na mostu. Mi ostali ćemo riješiti ovo. Pozovite mi strojara neka dođe ovamo.-rekao je kapetan u svoj uređaj za komunikaciju.
Za kojih par minuta Matija se pojavio i već je vadio svoj fazor. –Što hoćete vi?-obratio se kapetan Ferengijima koji su se smijali. -Mi ništa. Mi samo obavljamo svoju dužnost. A vi ćete vidjeti sada začas što ovi droidi hoće od vas!-sa smiješkom je rekao jedan od Ferengija.-Ubit ćemo ih kapetane sve do jednoga-rekao je Trupac u bijesu. Izvadio je nekakvo oružje za koje nismo znali. –Što je to trupac?-pitao je kapetan. –Ah to je moje najnovije biogeno oružje koje sam napravio jer sam našao nekakvu super kemijsku formulu koja izgriza sve do čega dođe. –rekao je s ponosom Trupac. –Samo nemojte pretjerivati doktore-rekao mu je kapetan ohrabren malo tim oružjem koje je doktor držao u rukama. –Naravno da neću. Samo ću ih spržiti-rekao je Trupac i nasmijao se. * * *
Nakon par sekundi smo začuli sve bliže škripanje metala i čini se da su droidi znali gdje se nalazimo. Prvi droid je dojurio do kantine gdje smo se nalazili. Na našu sreću doktor Trupac ga je zasipao zelenim projektilima prije nego je uspio zapucati na nas. Droidi su bili neke niže klase ali imali su raznovrsno oružje. Ovaj koji je bio odmah uništen je imao lasere koji su mogli presjeći bilo što živo i neživo u trenutku. Nakon tog droida dvojica novih su došli u kantinu. –You will be destroyed –progovorio je kompjuterskim glasom jedan od njih. Taj koji je govorio je imao ugrađenu automatsku pušku(stariji model). A drugi je imao neke fazore koji su izgledali kao neki stari laser koji je već izašao iz upotrebe. Njihov izgled nas nije mogao impresionirati. Benjamin, trupac i kapetan Sović su ih nastavili obasipati teškim firepowerom. Fazori su počeli parati po zraku i po metalu od droida. Očito da su se droidi odlučili suprotstaviti i uzvratili su. Robot sa puškom je pustio svoje metke kroz zrak i ovo je pomalo podsjećalo na western filmove. Western učinak je pogotovo povećalo to da je Trupac stajao iza šanka i obasipao ih zelenom biogenom masom. Robot sa puškom je bio previše puta pogođen i eksplodirao je. Drugi robot sa starim fazorom je rešetao još uvijek. Sve boce iz šanka su bile pogođene. –Tako dobra pića!!!-zaderao se Trupac i skočio preko šanka. Uzeo je sačmaricu koja gađa kao fazor i rasparao robota sa metcima. Došao je kraj njega i rekao mu: -To ti je zato što uništavaš moj alkohol!- Izgledalo je dosta herojski. Tako barem još sada piše u zapisniku broda. –Povuci se natrag Trupac- zaviknuo je Benjamin. –Most status-rekao je kapetan. –Kapetane sve je dobro. Po mojim kalkulacijama idu još dvojica robota. Očitavamo jako teško naoružanje. Pripazite malo na tu dvojicu- rekao je Luka kapetanu preko KOM uređaja(komunikacijskog). Svi su natrag otišli na svoje pozicije i čekali robote. Bila je dosta napeta situacija. –Ti su vam najjači?-pitao je Benjamin sa smijehom jednog Ferengija.
Ferengiji su šutjeli. Nisu očito bili oduševljeni situacijom koja se odvijala u našu korist. Bili su još samo dva robota. Čuli smo da se približavaju i spremili se maksimalno. Trupac je natrag uzeo svoje biogeno oružje u ruke. –Idemo! Još su samo dvojica-rekao je kapetan.
Trenutak kasnije ušli su u sobu. Svima koji su bili u sobi je malo zastao dah. Očito ni Ferengiji još nisu vidjeli tako nešto dosada. Jedan od robota je bio vrlo malen. Imao je dva oružja. Jedno je bilo fazor a drugo je bilo ono što nas je zastrašilo. Imao je mini hand rocket launcher koji je bio uperen u nas. Drugi robot je bio jako veliki i imao je jedno oružje. Bio je to bacač plamena i napalma koji je izgledao kao da je iz budućnosti. Nije bilo vremena za riječi… Pucnjava je počela… Trupac ih je obasipao tako jako da bi čovjek mislio da je prolupao. Ali ovi su očito brže reagirali i napadali svom silom. –Trupac skači !!-zaderao se Benjamin. Manji robot je htio lansirati raketu iz ručnog bacača. Trupac je skočio u zadnji čas a eksplozija je zahvatila cijeli šank. Gorio je sumanuto. Tako nije gorio ni dok je Benjamin pokušavao kuhati! Trupac je od bijesa opet počeo gađati po robotima i manji je bio već jače oštećen, ali veliki je počeo rešetati iz fazora i iz bacača plamena. Sve je gorjelo. Nisi mogao vidjeti kamo gađaš kroz taj plamen. Trupac je svejedno gađao i čini se da je jedan od robota eksplodirao. Bio je to mali robot koji je primio dosta štete ali je i zadao dosta štete kantini koja je bila u plamenu. Veliki robot je nastavio paliti a kroz plamen su dolazili i njegovi metci iz fazora. Ovo je bilo jako opasno i Benjamina su čak pogodili u nogu. Doteturao je nekako iza stola i tamo malo stao. Kapetan i Trupac su nastavili gađati iz fazora i iz puški. Robot je bio dosta pokretan. Dobro izrađen očito ali je svejedno dobivao štetu na sebi svakim trenutkom. Biogena masa je ipak prodirala do srži robota i izjedala mu metal. Robot je bio izdržljiv i uspio spaliti sve što se dalo. Trupac i kapetan su svi bili crni od plamena. Robot je posustao i nije se micao na trenutak. Za taj trenutak Trupac ga je okupao u biogenoj masi i robot se raspao. Eksplodirao je i ostali su samo dijelovi. –Benjamin je nažalost pogođen- rekao je Trupac. –Odvedi ga u bolnicu a ja idem na most- rekao je kapetan. Kapetan je krenuo prema mostu razmišljajući. Opet su bili problemi koji nisu imali razloga. Došao je na brod sav crni od pepela. –Status-rekao je. -Sve je dobro samo me brine ovaj brod ispred nas. Nekako mi je čudno. Nikad nisam vidio takvu građu broda i to. Mislim da je to neka nepoznata vrsta. –rekao sam. -Ništa nam se dobro ne piše kapetane po ovome-rekao je Matija koji je bio sa nama na mostu. –Daj ih na zaslon- rekao je kapetan. –Evo kapetane-pojavio se neki robot koji je bio futuristički građen. –Pozdraf! Mi smo sa Zemlje. Od kud ste vi?-pitao je kapetan uz prijevod na sve moguće jezike koji postoje. –We know who you are. You will be destroyed.
You are no worth for this world. –rekao je imperatorski glas robota. Mi smo zašutjeli. Kapetan još jednom nije znao što bi rekao. Zašutio je. –Pripremite torpeda-rekao je…

Droidi slični onima koji su nas napali(ima puno vrsta)
To be continued