31.05.2004., ponedjeljak
draga vlasnice civica
pisem ti ovaj post, samo tebi, jedinoj. vidis, ja sam se jednom naganjao u gradu sa vlasnicom plavog 16v civica koja je imala široku špulju. bila je jako zgodna ali onda je skrenula u gundulicevu. bio sam vidno tuzan. vis, meni su koke u civicu uvijek bile fetiš, ne bi vjerovala. i sad, ukoliko se ti meni ne javis na mail adresu koja je tamo desno, ja cu bit čemeran. razumijes? jer imam fetis na koke s civicom. ne kazem da si onak zgodna. mozda si ekstremni krokodil. ali ti volis honde. i to je osnova za prekrasno prijateljstvo i jos bolje naganjanje po gradu. imaj srca. ovo je virtualno barenje. barim te, jebote. javi se. mozda nas dijele svjetovi. mozda ti slusas tehno. mozda ides u birtije gdje ne toce lose vino i gdje su konobari trijezni i uljudni. moguce je da nas toliko toga dijeli. mozda zivis u ivanic gradu. nikad ne znas koje nam sve prepreke zivot postavlja. ali, s obzirom na to da me vec obozavas, a pristao sam mlad mladić, javi se. mozda smo si sudba mi. |
a tu je...
...moj mlađi brat u istom auteku. ;) |
seljak
ja sam vam seljak. seljacina totalna.jedan od onih kojima gume skripe na semaforu. to je zato kaj sam uvijek imao jeftine gume, ali nije to bitno za pricu. volim se brzo vozit, ali stravicno to volim. ono kaj je jos bitnije od brze voznje je ubrzanje, dakako. mislim, jebes auto koji ide 200 ako do 100 ne ubrza za barem 8 sec. auto koji trenutno vozim ne ubrza do 100 uopce, ali jebiga, u ocekivanju pile i to je poklon. moj zadnji auto otisao je nekom seljaninu na more. obozavao sam taj auto, ali OBOZAVAO. ono, nitko me nikad nije dobio u gradu osim kad sam tocio krivo gorivo ili bio pod teretom teškim. tu ce pokraj ic slika moje ljubavi prosle, mog prekrasnog autica kojeg nikad necu prebolit. to je bio civic 1.6 16v sa ni vise ni manje nego 136ks. americka varijanta. i imao je samo 860 kila sto mu je pruzalo nesluceno ubrzanje. tko misli da igranje out runa u djetinjstvu i prelazenje istog po 100 puta ne nosi plodove, jebeno se grdo vara. ali fakat. moja nova ljubav vec je definirana. ali malo sam se razocarao. jerbo je varijanta za koju sam se odlucio u konacnici 15 konja slabija od one na koju sam racunao. no, ovaj je ljepsi, pun kurac ljepsi. radi se o hondi prelude 2.2Vti Vtec. 185 konja jerbo je varijanta iz '93. totalni mad max da ga jebes. ali totalni. usb port mi je sjeban pa idem vidjet dal mogu metnut slikicu starog auta. a post ide prvi u slucaju reseta. ;) |
dosli smo do tocke..
|
..kad mi vise nitko ne zeli citat blog jer samo kukam. dakle, kao sto sam ocekivao. jebiga, kome se da citat o konstantnoj depri, tjeskobi i slicnim sranjima? nikom, pa cak ni meni. primjetio sam da vise vlastite tekstove ne zelim citat iako ima zabavnih stvari. jednostavno je depra i boring pa ih ne citam. ali nije da se zabrinjavam s time pretjerano. nego, zaspao sam u 11, zbudil sam se malo prije i tak. nekaj su mi busili pred prozorom ali nije me jebalo pol posto. mozda su me malo jebali urlajuci sljakeri sa fantasticnim salama ali busilice i bageri ne. razmisljam si kaj sad. fakat, kaj sad. nisam otisao gledat boru leea ni nis, mozda bi mogao do frendice na kavu il nekaj. iako sam mlađeg brata vec natjerao da mi skuha kavu. zao sam i loš. jebe me final dilemma oko ove bivse. da li da se nađem s njom i raspravim sva sranja ili nema smisla jer ona ionak nije spremna bit iskrena i sve to. mislim, s kojim ja idiotizmima razbijam glavu, to nije istina. ono, da nisam u zamracenoj sobici mozda ne bi razmisljao o tome uopce. mazohizam il nekaj, ali fakat ne znam kaj bi drugo radio. cekam taj dogovor za pocetak sljake i to mi je zapravo primarna stvar. a za to vrijeme sam ono, tjeskoban il nekaj pez posebnog razloga jer se trudim ne razmisljat o njoj. svejedno me soraju flashevi. jebiga. ma cekam da pocnem snimat, s tim svi bedovi odlaze. onda sam fakat preskoncentriran na to da bi me prao ikakav bed filing i te stvari. ni kad karam nisam tak skoncentriran, ne jebem. mislim, bar ne u ovom stanju svijesti. i samo razmisljam o tim jebenim pjesmama kojih imam i previse i koje zelim pocet snimat da sam sebe iznenadim aranžmanima jerbo imam samo gitarski kostur. o, da jebote totalno me napinje to. violincice, klavirceki, violoncela, mrcina bubanj, ma svakaj. i vokal. to me posebno interesira s obzirom na to da sam ispran i sjeban prevelikom kolicinom cigareta i inih sranja kroz godine. cak sam isao i na operaciju jebenih glasnica radi toga. 4 kutije bosanskog valtera dnevno. pa si ti misli. totalno sranje. 5 mjeseci ja nisam pusio nego pufkao. ono, uzeo sto jace cigarete uz kavu, da me bar pece za usnu supljinu. i onda sam jednog dana skuhao kavu i izvadio cigaretu iz kutije. jebote, taj prvi dim nakon 5 mjeseci je bio nekaj najbolje moguce. svrsio sam jedno 6 puta u seriji i dokazao svijetu da muski moze imat multipli orgazam. jedino je steta kaj nikak nije uzrokovan seksom. nego, u ovoj zamracenoj sobici se bas zakurac osjecam. tak bi zapalio na more na par dana da to nije istina, ali totalno. doduse, ne znam kaj bi tamo. mozda mi fali sviranje. ali ono, real live sviranje s nekim ljudima u nekom podrumu. moram snimit neku veselu pjesmicu. među prvima koje cu sad snimat ce bit vesela neo punk balada. (?) dr. philled my fate is sealed she has been dr.philled she says i love you so but i gotta breathe and grow to ide onak, sa viseglasjima i sranjima, pravi veseli punk bilo je to u irskoj. kad sam dobio ideju za pjesmu that is. ova me nekaj pojebala na telefon po x-ti put i jebiga, sjednem se ja s ovim jednim ircem za stolom i pijemo po sitno. i serem ja o zenama. sjedimo onak, jedan pokraj drugog i buljimo u kuhinjski zid. i velim ja njemu, stari, situacija je zajebana. she has to breathe....i on se onak polako okrene prema meni, digne lagano casu, pogleda me s razumijevanjem i veli...and grow...i popijemo svaki malo iz svoje case. eto ti pjesme. ;) bit ce dobra |
prica - četvrti deo
dakle, ostao sam tak u usranom milanu na stanici. imao sam love i imao sam pljuge pa mi je to bilo ok. s druge strane, bio sam jebeno zivcan kaj nemam vise direktan vlak za barcelonu. nekak mi je to predstavljalo problem jer sam htio sto prije doletit do drage. zicao sam jos malo tam po kolodvoru i raspitao se koji vlakovi kam voze i di moram presjedat. nevoljko. i dalje bijah pod utjecajem scene izbacivanja iz vlaka i kretanja istog odmah potom. to je vjerujem moment kad sam odlucio ne voljeti talijane pretjerano. ukrcao sam se u vlak i zajebo se, naravno. nisam imao nadoplatu za brzi pa me tip vrlo ljubazno ispratio van. zavrsio sam u nekom gradiću koji je koliko se meni cinilo pretezno nastanjen crncima. sad, zapravo ne znam da li sam prvo zavrsio tamo ili je to bilo kad sam isao u milano, no dobro. uglavnom, tamo sam cekao drugi vlak. dosao je, kupio sam sve doplate i sranja i otputio se za nicu. s obzirom da sam bio jako slab s lovom sad, zabrijao sam naci nekog ko ce mi posudit 100 maraka da ih pokazem na granici ne bi li me ne izbacili, deportirali, zadrzali ili kaj vec rade ljudima bez novaca. sjeo sam se u kupe s nekakvim priglupim francuzom koji je imao jos glupljeg ali lijepog psa. dalmatiner je bio u pitanju. lizao me, skakao po meni, bio je jebeno dosadan uglavnom. ja sam 4 jebena sata pokusao frajeru objasnit da mi posudi 100 maraka da ih pokazem na granici. 4 sata. umro sam skoro. ono, pes me jebe, skace po mene, ja frajeru isfuravam spiku, prestravicno nekaj. a tip me gleda pogledom tupljim od pogleda ljudi s tv prodaje. uzas, katastrofa, armagedon, ma sve. tih 4 sata mi se cinilo kao dani, tjedni, godine, ne znam vise. a tip me tupo gleda i bulji. kak smo se priblizavali granici, postajao sam sve nervozniji. copio sam na hodniku neku jebeno dobru talijanku i reko jebote, translejt! nau! vrijeme nije na mojoj strani. prvo nisam mogao vjerovat da postoji osoba talijanske nacionalnosti koja govori engleski i francuski. ono, no vej. ali ona je sve znala. nakon kaj je prevela moje zelje imbecilu s psom, ovaj se poceo smijat, i izvadio osobnu. gledao sam ga s mjesavinom tupila i ljutnje. picka mi je rekla da se tip samo isao prosetet s psom do italije malo i da je jedina stvar koju ima kod sebe jebena osobna. malo mi je falilo da ga ne zadavim. ili da mu naguram slinavo psece cudoviste ravno u guzicu. revoltirano sam se pokupio na hodnik ne bi li sprijecio jednu od tih radnji. jebo sam si siromasnu majku. reko, dobro, ako me spojebu, bar znam da sam pokusao. i da cu pokusati opet. nema te sile koja bi me sprijecila. reko, plivat cu jebeno oko kontinenta samo da dođem u španjolsku vidjet si voljenu djevu. nemrete vi vjerovat koliko sam se herojski osjecao. sve sile svijeta uperene protiv mene na nemogucoj misiji. reko, ako me i nece jebat za pare, vidjet ce u pasosu zig gdje pise da sam izgnan iz italije. no, na granici me nitko nije NISTA pitao. nikoga nisu nis jebeno pitali. valjda su brijali da mi cigani nemremo prec u te razvijene zemlje uopce. reko, ko vam jebe mater razvijenu. u nici sam nastavio zicat pare za direktni vlak za barcelonu. kurac sam nazicao a vlak je kretao za pola sata. usput sam sreo neku jebeno dobroizgledajucu mađaricu koja me najebavala da s njom stopam do spanjolske i da i ona ide u lloret del mar. reko kokica, ako mi bas sve ode u guzicu, rado cu ti se pridruziti u putovanju autostopom. ali sad imam direktni vlak koji me jebeno mami u svoje odaje. nastavio sam zicat. skupio sam otprilike novaca za kartu, mislim da mi je falilo jedno 20 maraka il tak nekaj. s blagajne su me fino odjebali u mjenjacnicu s lirama. otisao sam u mjenjacnicu gdje sam dobio manje novaca nego kaj sam mislio da cu dobit. s tim parama sam otisao na blagajnu, napravio tuznu facu i reko jebiga, fali mi, dajte imajte srca i podarite kartu balkanskom vitezu u plemenitoj misiji. dobio sam kartu. to kaj sam dao premalo novaca ekipu na blagajni nije pretjerano jebalo, na moje totalno čuđenje. jedini zajeb je kaj nisam imao doplatu za brzi. krenuo sam prema vlaku i sreo grupicu meksikanaca koji su imali gomilu, ali gomilu prtljage. među njima spazih čudesno lijepu plavokosu djevojku kako se bori s velikom torbom. bio je to posao za dritomena! seretski se nasmjesio te ponio djevojci ocigledno pretezak teret. ona se zove jacqueline delaye, bubnjarka je iz gradica pored mexica i jednostavno je prelijepa. s njom sam proveo dio puta do barcelone. to be continued... |
nemrem spat
ne, nemrem. nisam sad ni depra ni nis, jednostavno nemrem spavat. mozda zato kaj sam odlucio krknut kavu u pol 6. nije to tak nerazumno ako volis kavu, a ja volim kavu. nekak se tupo osjecam zapravo. jedva cekam da pocnem sljakat i da konacno pocnem snimat nove stvari, ono, imam toliko toga za odsvirat i sve to. skuzio sam da se dobro osjecam samo dok sviram sad. ili pjevam po sitno. recimo, jedva cekam oficijelne doomjam & infinite fury stranice. sad cu ja vama ispricat nekaj o tome. to smo moj najbolji frend i ja. pocelo to davno davno, jos u osnovnoj ali te snimke nemam. no, u srednjoj smo imali nyhc bend i bili smo ludi i nezaboravni. kak sam ja trackao na amigi, kad sam nabavio sampler poceli smo mi i po tome brijat malo. mislim da ce uz svaku pjesmu bit potrebno objasnjenje, koje cu i podastrt bez ustrucavanja. dakle, prvi sluzbeni album snimismo 1996 ili 97 u kuci moje tadasnje djevojke na njenoj petosamšestici. na najvecem hitu 'don juan iz bjelovara' (hehehe, nemres vjerovat, jel?) nam je nestalo memorije taman u jeku najvece akcije. jebiga. uglavnom, ideja je pjevat stvari iz novina. ja uzmem gitaru i kenjam bezveze a on pjeva tekst iz novina. to radimo i danas sa 27 godina. nije bed. s godinama smo uspjeli isfurat i visekanalno snimanje. to je nekaj fantasticno i mene nikaj ne opusta vise od tih albuma. imamo i par singlova. dakle, ja cu sada pokusat metnut popis albuma ovdje. doomjam&infinite fury - "nekaj na njemackom (sa naslovnice burde)" best of teen, autoklub, nacional & glorija - 1997 doomjam&infinite fury - "doomed and furious - the saga continues" - 2000 doomjam&infinite fury feat. zlee ninja - "drop the bomb ep" - 2001 doomjam&infinite fury - "it's not your fault" single - 2002 doomjam&infinite fury - "apartment lost" - 2004 (uslijed snimanja ovog dosla je baba od stana i rekla da selim jer radim buku) doomjam&infinite fury - "singles 1994 - 2004" nije to bas tocan popis, jebiga ali posluzit ce tu ima jos dosta toga. t.a.f.k.a.d album naprimjer eto zvuk - single tko voli sotonu - single vidjet cemo :D veselim se ja tome |
bas usran dan
ali bas usran. trebao sam se selit danas. mislim, jesam na kraju uzeo stvari i sve to ali kurac od selidbe tam di sam trebao. moram si nac stan. ako ima boga ovaj tjedan postajem vozac kombija. stari mi je bio vozac kombija godinama pa vec vidim pizdariju na vidiku. sreca da vise nema nekakvih kipova mrtvih predsjednika na koje bi se eventualno pijan mogao popisat. nego, bas usran dan. sinoc (sad vec preksinoc valjda) sam ju vidio vani s mr.krumpirićem i sjebo se. i sad popodne posaljem ja njoj poruku. kurac. i reko, ko te jebe, nazvat cu te. i nazovem. imas vec decka. veli on jebiga, tak se poklopilo. otisao sam povracat. ispovracao sam se i nazvao opet. bas me sjebala s tom recenicom. nego, on je savrsen, tako DRUGACIJI od mene. reko, u picku, to fakat nije tesko bit. bili su na streetraceu skupa. sa mnom nije htjela ic ni na jedan a znala je da obozavam to. ili je radila prosle godine, ne sjecam se vise. ma u kurac. i da, fakat se ok kara tip, ne. sve informacije koje nisam htio cut sam dobio. i tak, sretna je. bas joj je zal kaj me ne voli i kaj me pojebala ko psa. kurac joj je zao. rekla je da joj je drago da nije na mom mjestu. fala draga, rekoh, ti si jedna divna osoba. naravno da je mr.krumpirić samo tako zauzeo moje simpa ti i ja mjesto u njenom mobitelu. jebote. ali dobro, vidim da je na njemu pocela stedit u samom startu pa je to ok. veli ona kak joj je super kaj krumpirić ne voli duge telefonske razgovore. ja ih obozavam. meni je sve to nekak jebeno povrsno. nije ona znala cijenit moj unutarnji zivot. :D :D mislim, jebo mene, ja ju kreten i dalje volim a ona se polako ali sigurno zaljubljuje u drugog ako vec nije pa si ne zeli priznat prerano. mislim da je ovo drugo. ali ono kaj je bizarno je da mi je bilo tako lijepo cuti joj glas i pricat normalno s njom. bas sam si glup radi toga. strahovito sam si glup. i veli ona dal zelim da se nadjemo. reko da. nakon kaj sam joj reko da je ona moja svemirska ljubav i sva ta jadna sranja (iako sam ih govorio kao pravo musko) rekla je da bolje da se ne vidimo jer da vise nisam dio njenog zivota i da mi ne zeli radit to. dakle, smrsavila je, radi drugi posao, ide na jogu, ima novog tipa i sve to. ona sad ima drugi zivot, kaze. mars u picku materinu. moja cura ima decka koji nije ja. reko, dobro. kaj sad. idem umrijet od tuge ili nekaj. pokusao sam umrijet ali nisam uspio, samo sam ostao onak plain tužan. bas jadno, ni umrijet nemreš od tuge. i sad cu ja satro uvjerit nekog koliko ja nju volim a i dalje sam ziv. nego, sinoc mi je jedan frend rekao kak je citao sve kaj sam napisao. i kak kuzi da je to genijalno. to je citao na forumu. jebote, bio sam odusevljen. thanx k. dakle, drugi dio dana. idem se ja selit. sjednem tak sjeban u auto i sve i odem po frenda kojem sam namjerio dat svoj golemi televizor. koji ce mi kurac sad? ionako sam ga kupio samo zato da bi MI imali filing doma il tak nekaj. i dodemo u zgradu. e, ja sam u tom stanu proveo 2 dana. i frajer me trazi 400 kuna. reko, jebote daj. razmisli. kurac, frajer ne popusta. dajem mu 370. nema sanse. lud. dao sam mu lovu i odnijeli smo stvari. bili smo nakratko i na utrine live gdje su manekenke nosile novu liniju shoebedoa il neki takav kurac. tako su ih dobro nosile da sam od tristo tisuca balona ili nekih drugih pizdarija koje su bile drito na rubu stagea vidio tenisice i cipele samo tako. sve sam vidio. osim toga samo jedna je bila zgodna, a ta je bila jedina koja nikad u zivotu nije ponijela nikakvu titulu. ove sve druge su bile neke pratilje. bio je i lunapark tamo. osjetio sam se kao klinac opet. vjerojatno zato jer je lunapark bio zakurac. sjeli smo u pilu i put njegovog stana. scupali smo televizor sa sica i on se sjetio da je daljinski mozda u gepeku. reko, za koji kurac ga nisi metuo u dzep. nije bilo bitno vise. gepek je sjeban. kojiput se ne da zatvorit vise. ovo je bio jedan od tih puta a daljinski je bio na zadnjem sicu. prebacismo sve stvari u dio auta koji nije bio gepek i krenusmo na trnovit i nesiguran, te skoro nemoguc put popravka bravice. bravicu je bilo nemoguce popraviti, naravno. uz sav trud. donio je kljuc broj 10 i bateriju. nisu nam pomogli. onda se vratio sa bozicnom ukrasnom trakicom sirine 5mm i duljine cca 15 cm. reko, jebeno. povezali smo gepek time i ja sam krenuo u rikverc. cca 17 metara sam prosao prije nego kaj se gepek otvorio. ovaj put se vratio sa malo duljom spagicom i baterijom koja se u međuvremenu polomila. nitko ne zna kako. divine intervention ja bih rekao. murphy vlada mnome, pomislih i primih spagicu. dao mi je i malu bijelu gumicu za kosu za slucaj da se spagica zajebe. spagica je otisla u kurac po ulasku na glavnu cestu, ja sam se vozio po branimirovoj s otvorenim gepekom i tužno gledao u malu bijelu gumicu za kosu. susjed, koji je kupio najbrži kompjuter u kvartu je upravo iskoristavao njegove mogucnosti do maksimuma. prekinuo sam ga u spider solitareu i zamolio da mi popravi bravicu. popravio je bravicu i dao mi jesti. cijenim to. krenuo sam sa gomilom stvari u autu u grad u nove pobjede. tamo sam prijateljici i jednoj ekstremno simpaticnoj djevojci objasnjavao koliko sam tuzan. ona to zna jerbo nas je od 5 u tom drustvu 4 bilo ostavljeno u zadnja 2 tjedna ili su dobili po picki od zivota. ili oboje. moja prijateljica je ta koja je vesela. trebalo joj je samo 2 godine. veceras sam ju zamolio da zivi sa mnom, ionako se oko toga nadjebavamo vec 2 godine. ajde, zivi sa mnom. i da, sutra idemo gledat boru lee-a kod nje pa ono, funkster, mi tišvra dvd? :) ma zivot je kurcina. obrnuto proporcionalna velicini aktualnog uda. barem meni. |
30.05.2004., nedjelja
jucer je bio los dan
|
naravno, jucer mi je bio dan zakurac. prvo dobijem poluprovjerenu informaciju da mi je jedan od boljih frendova at the time peglao dragu bivsu. krasan osjecaj.s druge strane, navodno kruze glasine da sam ja peglao laticu, pa kaj da ja velim na to kad nisam. i onda...ja psihotican citav dan radi svog tog sranja, ali totalno. nazovem frendicu ne, ono ajmo se nac malo. i veli dodi u melin. dodjoh. i naravno, tamo ONA. s novim frajerom. pogledala me nije, osvrnula se nije. mr. mekdonalc je onak, visoki tip (znal sam da ce bit visok, uvijek mi je srala da zakaj nisam visi, fakin biatch jebote!!) grde glave i u drustvu jos 3 visoka tipa obrijanih glava s kvartovskom spikom. jebemti mater, nisam mogao vjerovat. kuš mamu ti ono jebte dođem jerfrau ono ne daj jebo taj šit jer ću ti kuš pičku spotrgat ne ono kuš a on ono kuš jebote. i to nije zajebancija tu tom krugu, ne. svi su bili tam. cigla, žuti, dugi i flomić. ono, jebote kuš. i poljubi ju u vugla tip, ne. i zagrlio ju je. bljuvalo mi se jebeno. do prije 2 tjedna je meni ona brijala kak me voli, ne. dok mi onda nije rekla da me ne voli zapravo. i sad se grli tam s nekim tipusom i frajer ju ljubi ono, u celo jebote. sam me presjeklo. poslao sam joj jucer poruku da zakaj je isla slat poruku mom braticu da kad sam ja dosao iz irske, da joj je to uzasno bitno. zakaj je slala jebenu poruku, ne znam. onda sam joj poslao poruku da bi zelio razgovarat s njom, ono, cisto da pricamo. nije odgovorila, nije se javila na poziv. onda sam ju vidio vani i nije me ni pogledala jebeno, ali ono, ni osvrnula se nije. nedvojbeno je da me je vidjela jerbo sam bio 5 jebenih metara od nje i to prilicnu kolicinu vremena. ne kuzim kak se to dogodi. kak je odjednom okruzena totalno novim ljudima, ljubi se s drugim, sve joj je 5 jebote, ne kuzim jebeno nimalo. i kak mene ignorira do ibera. ali eto, to je zenski rod. ja sam mislio da je moja bivsa bivsa kucka. ali nije tolika. mi smo se znali nac kad smo prekinuli, otic na pivu, prosetat se. znala je da mi je tesko i pokusala mi olaksat bar malo iako joj nije bas islo. tresao sam se citav dan jucer jebote a navecer kad sam ju vidio sam htio krepat na mjestu jebeno, ali ono, nestat. dajte mi teleport, moram na planinu patnje brzo. ono, oma. no, sreo sam dragu prijateljicu vani s njenom dragom prijateljicom koju je ostavio decko isto tak prije tjedan dana. isto ju je ostavio na prekrasan nacin. probudili su se ujutro, on se okrenuo prema njoj i rekao cuj, ne volim te vise, otiđi. kad se rasplakala reko joj je da kak ne vidi koliko je jadna. mislim jebote. ali jucer navecer sam ja vidio koliko je ona preslatka. ono, preslatka je, nije istina to. i mislim si kak mi je bed jebote rec joj ikaj osim onak, bezveze razgovora. i uspio sam na kraju nekak promucat debilanu. onak, drzim mob u ruci i reko e, daj mi svoj broj. pogledala me i zapocela govorit ne. ali je rekla broj. reko gle, necu ti se uvaljivat. bar ne odmah. jer patim. ali bi se bas malo druzio s njom, bas bih, jer djeluje prekrasno. ono, strasno je draga. jebote, nevjerojatno je kak ti neki dragi ljudi zavrse sa supendarama. on 2 godine nije znao da li ju voli ili ne. isto kao ova moja. ziher je za prvo vrijeme, ne. mislim, ne kuzim da me jebeno jebes kak mos bit 3 godine s nekim za kog nisi ziher. koja je zaljubljenost prevara, ali totalna jebeno. tak plitak i nikakav osjecaj. glavno da imas neke kurceve satro leptirice u zelucu i to. ja nisam bio zaljubljen u nju brijem bas. volio sam ju. bas sam ju zavolio. od toga se izuzetno tesko maknuti. zene su drolje, mi smo šupendare, mos se jebat. ali ak nis drugo, ja se mogu ispucat na glazbi i uvijek mogu karat. nije da je neka utjeha. ali kao sto rekoh. u ocekivanju ljubavi iz crno bijelog filma. ;) |
29.05.2004., subota
hel jeah!
|
jucer sam bio kod frenda kojeg dugo dugo nisam vidio. ono, opralo me. bila mi je to pizdarija do jaja. ja sam se tamo s njom posevio kod njega, skupa smo gledali filmove, ma ono, sve. drustvo je oslo u kurac, tojest ja sam otisao u kurac kad sam poceo svirat s arty farty bendom. i tak, druzimo se mi kod njega i ono, nostalgija me sora ko psa. slusali smo mjuzu i ta neka glupa sranja, nemam pojma vise. ali me svako malo presjeklo. nemam pojma kak si to maknut iz sistema. cak sam i meshuggah slusao i kurac. :D i zapeo sam na zero7 i sad na blink182-i miss you. ta stvar jebe mamu. praši dupad, ono, kaj god ocete. ali ovaj zero 7 ide na repeat, jebes mi sve. jucer sam konacno odlucio koju stvar cu snimat kad cu snimat. a to ce bit iduci tjedan. bit ce to najjednostavnija od novijih stvari. ono, baladica s par akorda i to. lijep tekst, romantika ziva. ali puknut cu 2 verzije. rvacku sa nasim rijecima poput droljo i kurvo i englesku iliti originalnu sa ekvivalentnim izrazima poput love, dear, honey i slicnima. nego, napisao sam joj pismo. od 12 jebenih stranica i to trijezan. nisam normalan jebeno. sve sam priznao jebote, ko ono, totalna papcina. cak sam na kraju upotrijebio nekakvu pateticnu analogiju s kišom. jebes mi sve, ali to je ljubav. dok si totalni kreten i ne mariš. htio sam frendu jucer rec analogiju ali sam izvadio pismo, procitao i reko da ni sebi zelim priznat kaj sam napisao. u picku. ali dobro, jebes mi sve ako to nisu oni super kretenski momenti koje nisam imao kao klinac. nikad nisam pisao pisma, nikad nisam htio ostavit nekakav pisani trag te neke ljubavi i to. bio mi je bed. ali sad jesam, i ok mi je to. neka jebote stoji u njenoj sobi ili gdjegod vec kao spomenik na ljubav jednog kretena. jebeno je to kad imas jos toliko za reci a nemres vise. a nisi jebeno bio sposoban kad je trebalo. i jebes 12 stranica, mogao bi joj napisat 50 i ne bi rekao sve kaj imam za rec. ali ruka me bolila te sam vec napisao ultimativnu patetiku s kišom pa reko kurac, nek to bude to. ako mi dođe da joj jos nekaj napisem, imam fakin poštu. ne bi se cudio da mi dođe, bas mi se nekak cini da bi mogao. nostaaaaalgijaaa si tiiii. paradoks najvecih jebaca je da su istovremeno najvece pickice. jebiga. |
jebote, kava!
|
jebo sam bas. mislim, nije mi htjela pusit iz ne znam kojeg razloga, pokusao sam joj objasnit da je to bas dobro i zdravo i kajtijaznam vec i kurac. onda sam joj svrsio u guzicu. mislim, moras nekaj. napil sam se jucer pretjerano. poceo sam pit oko 3. ujutro. znaci da sam se zapravo napio danas. nekaj smo se drpali ali sam zaspao, jebiga. bio sam prepijan i erekcija nije sadrzavala moč. da, moč! č! nego, oko 4 sam se zbudio pijan ko pes i s brutalnom glavoboljom. fala kurcu bilo je cigareta i mineralne inace bi umro. gladan sam. pojeo sam nekakav snicl od prekjucer ali nije zadovoljio potrebu. jebote, osjecam se ko u nekom engleskom filmu. mislim, to ja tak vidim. lezim na krevetu, rolete su ono, 99% spustene, svjetlo kurca ne ulazi u stancic i to. zamisljam da sam u londonskim projectsima i da se vani klinci igraju na onim ljuljackama. zgrada je crvena, stan ima mali balkoncic na kojem se susi ves i ono, jebote totalni filing. prvi susjed je diler, susjeda do njega je bakica kojoj je unuk totalno propao i sad tu i tam dolazi popalit penziju. ona ga voli pa mu daje da joj maznjava. iako zna da mu treba za drogu. jebiga, 'ja masta', jamajkanski diler ih je sve sjebo. prvog susjeda, malog unuka od 17 godina, ekipu po kvartu. a ja ono, lezim satran u krevetu i palim pljugu. nikad nisam bio u londonu. ali sam upravo skuzio da ima kave od jucer. i digao sam se, vrti mi se i sjeban sam. ali sam u londonu jer su rolete i dalje spustene. |
28.05.2004., petak
moji glupi kriteriji
|
bas si razmisljam kak zapravo nisam nikad uspio nac idealnu kombinaciju u zeni. mislio sam da jesam, ali jesam kurac. ono, totalni stereotip, kombinacija drolje i svetice, ne. picku koja bi me obozavala i bila fantasticna i prekrasne curke. sve su neke ili njonjave picke ili su drolje, jebes mi sve. a tu su jos i fizicke predispozicije. jebote, kak mene detalji znaju odbit, al ono, nebitni detalji. totalno sranje. kod ove sam mislio da sam nasao tu kombinaciju. ono, bila je slatka, zgodna, sjebana i ja sam bio saviour. s druge strane, u krevetu je bila mean machine jebote. bolest ziva koliko je to bilo dobro. sad sam se sjetio kaj mi je rekla dok me ostavljala. na telefon. ja se jebote placem ko pickica s druge strane a ona mi veli a gle, ovog cu ionak odma odjebat ak se kara losije od tebe. u picku bezosjecajnu materinu. da u picku materinu. di su svi ti pametni, zgodni i jebeni u seksu komadi? mislim, di se jebeno nalaze? sad cu im uletit. ako smo u birtiji, sad cu se dic sa svog stolca i rec bok, ja sam drito, ti se meni ful sviđaš, kak se zoveš? ako me odjebe, nije bed. prica mi frend jucer svoj glupi propust. znate ono, kad vidite komada kaj vidite jednom u 100 godina. mislim, jednom u recimo 2 ili 3 godine. i tak, gledaju se oni, gledaju jedno sat, dva. bili su vani u birtijetini, ne? gledaju se...ono, ona premila, predobra, prezgodna. i on ode. ode kreten. kaj bi ga kostalo da je uletio? nikaj jebeno. ali to smo mi. debili. tak sam i ja s onom pickom iz tramvaja. pogledavamo se, hodamo jebote jedan pored drugog. hodamo, hodamo...i ja si mislim jebote budalo, reci joj nekaj, reci joj bok, reci joj mali zec, upaljac, reci joj jebote deda mraz ima zelenu piđamu, bilo kaj. i NE. skrenem u jebeni ducan po salatu. kreten. a kokica prekrasna, san fakin snova. a ja se nisam usudio ni bok rec. nikaj. pa koji nam je kurac? i znam da takvog komada ne budem vidio jos ono, milijardu jebenih godina, no vej. ali ja sam skrenuo u ducan po salatu zamisljajuc veliki 16 tonski uteg kak mi pada na glupu glavurdu. dobra je bila salata. odlicna. a ja sam imbećile. jedina zena kojoj sam ja uletio s namjerom i to jos trijezan je bila ova bivsa, nisam si mogao pomoc, ko fakin magnet. reko sam da cu ju zavest i da mi je jebeno dobra. mislim, jebote. a pala je na tu totalnu debilanu. tak da nije tesko. ali nemam ja inace zelju uletavat komadima. za koji kurac? ono, ako oma ne vidim da bi ja to ono, sve kaj mogu, za koji kurac? a takvih ima tak jebeno malo, ono, premalo. |
i nije da mi je sve to super
|
danas sam trebao vratit starom od bivse auto. sad sam ga zvao, veli da si ga ostavim preko vikenda, da nije bed. mislim da nije u sazaljenju igra, fakat je ok kit. no, ja sam sinoc napisao pismo. da, svoje prvo rukom pisano pismo otkad sam bio mali. od jedanaeste brijem, ili tako nesto. zabolila me ruka odmah na pocetku. napisao sam dosta toga, no mislim da nema dovoljno stranica za napisati kaj sve osjecam i mislim, cak i da nemam rukobolju od pisanja. jednostavno nema dovoljno stranica na svijetu. nisam sve napisao, presturo je, jednostavno nemres jebote, misli samo lete kroz glavu a to se pise masu puta sporije nego tu na blogu a i tu dosta cesto izostavim misli. priznao sam sva sranja, napisao kaj mislim da je ona radila. nekak sam si poslozio sliku jucer. sve sam si poslozio i mislim da znam kak je prica isla i kak me dugo varala i s kim. godinaa-ma. i ja sam napisao svoja sranja. i nemam straja pred time da ona mozda nije meni radila ista iza leđa. ja moram priznat svoj dio, svoju fakin grešku. i opet onaj citat za koji vec dugo brijem da ce imat veze s nasim prekidom... cold silence has a tendency to atrophy any sense of compassion between supposed lovers inace, poceo sam sanjat opet nisam sanjao jedno godinu i pol, sad sanjam opet ne sjecam se bas, ali se sjecam da sam sanjao iz nekog razloga nemrem se ulogirat prek IE a prek opere nemrem metat slikice, pa cete se draga publiko morat strpit sto se tice slika i tih situacija. cak se i rusi nekaj i to. nije bitno. i dalje sam tjeskoban i sva sranja. sad nekak drugacije, doduse. tak mi je zao da nismo pricali nikad. gledam, pa ona je mene voljela samo prvih 6 mjeseci. ili 9, bog zna. onda mi je prvi put dosla sa spikom da se "to nekaj ugasilo" ili kajlivec. jebote, mene debila. a ja sam se trudio. bio sam sjeban jos zbog prekida prve veze i ono mi se cinilo ko ultimativni neuspjeh. ono, debilu, pa kaj bas ni jednu ciconu nemres zadrzat? si tak jadan? i onda 3.5 godine toga da ona mene zapravo ne voli. ili zapravo 3 godine. jebote pas, koji sam ja idiot bio. nemam pojma za koji kurac sam ja pusio to sve. iduci put cu si nac odvratno ruznu picku. tako da paznju obratim na ponasanje a ne na osmjeh i sranja koja ukljucuju sarm i te spike. kad je ona meni na telefon rekla, onda kad sam bio u irskoj...pa cuj, mi se cak ne smijemo na iste sale, ne kuzimo iste ljude. ja to nisam vidio kao neki nedostatak, jebes mi sve. to je meni djelovalo povrsno, uvijek sam brijao da je zajednistvo nekaj nesalomivo ako je cvrsto. veli ona od ljubavi se ne zivi. ma kurac se ne zivi. pa nema veceg motivatora. nema jebeno. ono, micemo planine i sva ta sranja iz knjiga koje je baka ostavila na tavanu ili starci prodali u stari papir. jebemti mater, volio sam ju filmski. u picku. bas jebeno filmski. |
eto je
da, moja nova ljubav izgleda ovako. jos nije moja ali za nju se isplati polomit kicmu vise nego za ijednu picku ikad. ali ikad.ah, ah. |
27.05.2004., četvrtak
odluke, odluke...
picke kad prekinu šišaju se, nađu si oma novog frajera, odu upisat tečaj samopomoci, nađu novi posao, smrsave, pofarbaju se....jebote, ja sam zadnji put samo bio pijan. sad cu radit i kupit si auto, sto sam napravio i zadnji put. samo kaj cu sad kupit lijepsi i brzi auto. da li je to nacin lijecenja? u nedostatku ljubavi okrenut se materijalnom? mislim, ja sam uvijek volio brze aute i ta sranja, ali nije da bi mi toliko falila mrcina da sam ostao s njom. brijem da bi se vise manje pokorio onome kaj bi ona rekla da zeli. vise manje znaci da bi ona imala pravo izabrat između tih par auta i izabrat jedan, pa makar ne bio to moj favorit. no, ja sam napravio uzi izbor. no, sad si namjeravam kupit auto za koji sam uvijek brijao da je sebican. a onda se sjetim jebote, pa ja sam se u zadnjem autu vecinom vozio sam. ono, tu i tam sam vozio familiju, ali u 90% slucajeva vozio sam se sam. izuzimam one momente kad nas je bilo 50 pijanih unutra. dakle, jebote kak je ovo glupo. auto kao kompenzacija za ljubav. ne nadogradnja kite. ali strpljivo cu cekat, skupljat lovu i sve zivo ne bi li si kupio taj jebeni auto. mislim, ako mi ovo sad ne propadne. ako mi i to propadne onda se fakat mogu ubit. nemre valjda stalno bit lose, nije fer nit ok. i tak, mastam si o tome kak cu uskoro radit, nakon posla snimat i tak. i nakon nekog vremena si kupit taj mali, brzi, sebicni auto. a jebeno je prekrasan. i rijedak u hr. kak masta pomaze.... :D |
ma ono, misli bezveze...
|
ma slusam tu taj zero 7, fantasticno nekaj. bas ova stvar, somersault. to si poslusajte. svi zaljubljeni, koji vole i oni koji su popusili kurcinu. fino ide uz bilo koju trenutnu emociju. sto moze bit njesra, ali jebena je pjesmica. jedna stvar koja je bitna. kad sam ja prohodao s ovom, rekla je da imam 10/10 osobina za koje je rekla da njen tip nikak ne smije imat. imam spoje(ba)ne obrve (tzv. galeb), nisam nekaj visok, nisam imao za kavu, nisam imao svoj stan ni posao...i tak neke stvari. mislim, znala mi je rec joooj da si bar jos malo viši. ajd u kurac. iduca ce sisat kitu na prvu kritiku. ono, jooj da imas drugacije tenisice. aj fakin bok jebote. ne, mislim, jebe me sve to. za koji kurac je bila sa mnom ako joj nikak nisam pasao? a? znala je to od pocetka. da joj ne pase ovo ili ono. ali ne, ona se zaljubila radi odlicnog seksa. to mi i dalje ne ide u glavu. masu puta sam karao komade s kojima je seks bio odlican pa se nisam jebeno zaljubio. rekla je da imam ono nekaj kaj niko drugi nema, tu neku toplinu, i da je samo sa mnom toliko opustena. mislim, debilana. e, da. vi svi kaj ste popljugali. jebote, jelda da je odurno kad ste tak dugo s nekim i ono, u seksu ste prosli sve zivo skupa. u principu, ja sam bio u poziciji ucitelja tu. ne, sve sam ju fakin naucio. iako je bila talentirana. i sad, kak je odurna pomisao na to da plodove vaseg truda i rada :D :D sad cucla neka papcina. mislim, mamu mu jebem, koja odvratna pomisao. a brijao sam i onda da ono, ocu razjebanu koku koja je prosla sve zivo, pokarala se s vojskom i to tak da zna da sam car. i ok, sve 5. ali ocito nije bilo dovoljno jer mozda nova vojska awaits. to je ocito dvosjekli mac. ali jebemu, kak znat? ako imas koku koja se nije iskarala, znas da ce kad tad puknut i popizdit na to da nije dovoljno prosla sto se toga tice. ako imas koku koja se nakarala ko zvijerčina postoji mogucnost da ce to htjet opet. mislim, o kojem kurcu mi tu pricamo? o svim kurcima ocito. zene su drolje, mi smo đubrad, to je tak jasno. ja sam masu kokica sjebo. jednostavno mi je bilo svejedno. ali kad sam usao u vezu reko, pa ajde, isplati se probat bit normalan. njoj nikak nije islo u glavu da kak to kad sam solo da sam najveci jebac u galaksiji a kad smo bili skupa sam bio ono, dobrica, uvijek na usluzi i sve to. pa kaj nije to trebao bit kompliment? ja mislim da je. ona je brijala da je to slabost. nije fakin slabost. nego fakin kompliment. koka, jebote led! i ono, nemres ti odjebat nekog samo zato kaj te previse voli, mora tu bit vise faktora. jedan od njih je da ti tu osobu ne volis nimalo. i da ti sama cinjenica da ju ne volis toliko ide na kurac, da nemres vise. i onda bijeg. mislim, licemjerni smo, svi. neke stvari za koje sam njoj srao sam i sam radio. ali ne bi ih radio da ih nije radila ona. osveta? ne znam. jednostavno sam skuzio da nemres sudit dok se sam ne nađes u takvoj nekakvoj poziciji. ali ja i dalje sudim. i'm only human isto tak. i tak bi htio da se nađemo nakon nekog vremena i sve si priznamo. sva sranja, tajne, sve ono oko cega smo lagali jedan drugom. sve ono kaj smo prikrivali smjeskom. sva bjezanja, sve lazi, sve spustene poglede i ljutnju na drugog zbog nekaj kaj smo sami napravili. ima toga, znate. ima toga u svakoj vezi. i jako mali broj ljudi ce to priznat, nemam pojma zakaj. a ja bi joj htio sve reci. ne uskoro, sve je prefrisko, ljudi moraju imat odmak od drugoga i od sebe da bi tako nekaj mogli priznat. a sve blijedi s vremenom. ljutnja blijedi s vremenom, covjek se nakon nekog vremena vise ne osjeca izdanim. ja bih stvarno htio znati citavu istinu i imam potrebu reci istinu. jednostavno moram. i budem jednog dana. kad vec nismo imali jaja reci ju kad je trebalo razgovarati. |
kako je/sam propao zbog žena
|
eto bas citam onog koji je propao radi žena. veli, on je ostavio prvu jer ga je PREVIŠE voljela a sad je njega ostavila koka jer je on nju previše volio. koja fakin debilana. ova je meni pri ostavljanju rekla da jebiga, nemre ona izdrzat kak ja nju previse volim. da ju volim bezuvjetno i da ne zeli da ju iko ikad tako voli. reko, ne volim te tak, volim te ono, normalno. onak kak bi ljudi ljude trebali voljet kad su zajedno. i to tak je. a kurac krasan. sad sam ja popusio zato kaj ju volim previse? kaj to znaci? u pocetku je ona mene obožavala a ja nju nisam opce volio pa ju nisam ostavio. ona je sama sebe zivcirala kaj me ne voli. i ja sam sebe ali nisam ju ostavio. ma nek sve ide u kurac, tek sam se zbudio pa serem bezveze. uglavnom, ovaj je ostavio jer ga je cura previse voljela a sad je sam popusio radi toga. sjecam se ja kak me ova obozavala dok joj nisam govorio volim te. onda je njonjala daaaaj a daaaaj dal me voliš. ja sam se samo smjeskao. ajoooj daj mi reci, htjela bi to cut. da me volis daaaaj. i onda ju zavolis tak pun kurac pa te ostavi radi toga. pa jebote. |
26.05.2004., srijeda
želje i pozdravi...i savjeti..i smetlarenje
interesantna je stvar da oni ljudi koji su mi stvarno prijatelji nisu voljeni moju bivsu djevojku. ne radi nje, nego radi toga sto je cinila da se osjecam sjebano. ali ja sam to odjebavao. reko, ona cini da se osjecam ziv, voli me i ja volim nju. istovremeno su nju ljudi pitali da kaj radi sa zgubidanom. ja sam bio etiketiran kao zgubidan, ocito. kad sam radio, nisam zaradivao dovoljno. kad nisam radio, bio sam jebivjetar.htio sam se zaposliti kao smetlar. oni imaju fantasticne place. stvarno sam brijao da bi to bilo odlicno. jebote, jos imam i pricu. po noci metem, po danu sviram. prava holivudska prica. rekla je da nece bit sa smetlarom. rekao sam joj gle, nisam ti ja smetlar, nego muzicar. nemres me definirat po onome kaj radim za novac. ne mislim se bavit smetlarenjem, nego ono, zelim zaradit novac da mozemo ugodno zivjet. rekla je da nema sanse da bude sa smetlarom. nisam to kuzio. ona je 3.5 godine bila prodavacica. ja nisam to vidio ko nekakvu super ambiciju ali reko, kome puca kurac, ima potencijala. moze ona sve kaj hoce, sve. fakat sam to mislio. a ona nije htjela da ja budem smetlar. u irskoj bi bio waste disposal engineer. to bi valjda bilo prihvatljivije. da se mom smetlarenju nadjene neki lijep naziv. to je nedvojbeno lijep naziv za jednog smetlara. ali nikak ona to nije mogla kuzit. to je jedan od primjera nekuženja. ono, smetlar. danas mi je prijatelj rekao da me nije zasluzila. ono, najbolji prijatelj kojeg imam, koji me zna sa svim mojim manama i prednostima i sve te stvari. i osjecao sam se bolje, mozda. jer on me zna. ona je meni znala rec da mogu ja uvaljivat spiku ljudima koji me ne poznaju jer sam špreher. ali on me zna, proveli smo djetinjstvo zajedno, ma ono. zna me tip. i bratic isto veli. a on me isto tak zna. no, ja nisam siguran. imam filing da sam zapeo u nekom svemiru u kojem se ne snalazim. a warp mi je spotrgan. |
greske
mislim, onak. s odmakom uviđam greške koje sam radio u toj vezi. bijah bezvoljan pa nisam obracao paznju zapravo. da li se moze reci da mi je pucao kurac? ne bas, ali jebeno sranje je.mislim, dok je ona meni znala reci da jebo seks, jer joj u tom momentu puno vise znaci moj zagrljaj. i da joj je to svijet i svemir? da li je srala? onda sam mislio da sere. a sad sam razgovarao s frendicom koja isto ima sranja u vezi. i nekak je pocela pricat o tome kak joj je kojiput najljepse kad ju on samo zagrli i poljubi. i kako sute i zajedno gledaju televiziju. ali ja sam bio presjeban za to onda. nisam kurca kuzio onda zapravo. brijao sam da je teret fakin svemira na mojim leđima i nisam obracao paznju na ono kaj je govorila. mislim, sad je ocito prekasno iako ja mislim da nikada ne mozes prestati voljeti. mijenjamo se s vremenom, ucimo. ucimo sto od sebe, sto od drugih. ja ucim od sebe. jer nju nisam znao slusat. pa onda popusim kurac i lagano si vrtim film. nisam nevin u ovoj prici, nimalo. i zao mi je kaj nisam obracao paznju na te stvari koje je zeljela. previse paznje sam obracao na gluposti s kojima me jebala da bih primjetio te neke, nimalo manje vazne stvari. mogu i nju krivit kaj nije mene primjecivala vise u toj prici i kaj je bila sebicna. nemam pojma. ona je rekla da smo jednako krivi. njen usrani karakter i moj sjebani zivot su doveli do kraja. problem je u tome da ju ja nisam prestao voljeti. nemrem to. di je logika u bijegu? ona je pobjegla. postalo joj je pretesko svaki dan gledat osobu za koju vise ne osjeca ono kaj je osjecala. nisam to nikada iskusio, iskreno. uvijek sam volio do ono, nepoznate države i natrag, bez zajeba. zapravo, lažem. kad smo prohodali ona je meni bila samo guba. nisam htio bit s njom. bila je guba cura i imao sam kaj za bacit pod jaja. ono, puno mjeseci ja nisam u nju bio zaljubljen ni nikaj. i da, bilo je noći u kojima nisam mogao spavat i osjecao sam se licemjerno i jadno kaj sam s osobom koju ne volim. lezao sam, buljio u strop i osjecao se bijedno, glupo, nikako. ona je meni bila toliko super i nije mi bilo fer da je s osobom koja ju ne voli. ali htio sam sebi pruzit priliku da zavolim osobu koja to zasluzuje. ja sam bio uvjeren da ona to zasluzuje. i zaljubio sam se. a ona se pocela hladiti, jos onda. bili smo manje od godinu dana skupa onda. uvijek pizdarija u nasoj vezi, nismo se kuzili jako cesto. ono, dok je seks bio ono kaj nas je povezivalo, u pocetku, sve je bilo savrseno. ali bas savrseno. ali ja sam ju zavolio zbog onoga kaj ja nisam imao. nisam ja bio realan nikak a ona je bila. vec sam rekao da je bila topla, dok je bilo ok. prekrasno topla. jebemu mater. i ono kaj nije fer je da se ja sad recimo nemrem skoncentrirat na nis drugo. pojela me. ono, ovo kaj osjecam za nju je nekaj kaj nemrem samo tako zaboravit. i lomim se. onaj glupi tjeskobni filing koji pocinje negdje u trbuhu i onda se polako siri prema gore dok te ne sjebe u potpunosti. i sad mi toliko fali taj zagrljaj o kojem je pricala, taj poljubac. te neke gluposti na koje ja nisam obracao paznju mislec da nisu toliko jako bitne. jer mislio sam da imamo svo vrijeme svijeta. a nismo imali. ja nisam imao. ali da je bar sjela sa mnom, popricala, potrudila se. ali nije joj se dalo ponavljat, rekla je. meni se nije cinilo da je ista ponavljala. pricali smo jedan kroz drugoga, kad smo pricali. nismo se culi jebote. sjedec metar jedan od drugog nase rijeci pojele su vlastite misli. culi smo samo sebe. nismo jebeno razumjeli kaj ovaj drugi prica. samo kaj sam ja imao visu granicu tolerancije na njenu gluhocu. a oboje smo bili gluhi. i slijepi. pojelo nas je nezadovoljstvo vlastitim zivotima, a zajednicki nismo mogli gradit jer se nismo culi. nije me razumjela? istina. ali ni ja nisam razumio nju. gledali smo jedan kroz drugoga, pricali svoje price nikome nego sebi. slusam robbie williamsa sa dvd-a kojeg sam njoj kupio. a sad sam ga uzeo natrag. vratit cu joj ga. nema smisla. slusam i will talk and hollywood will listen. robbie jebe milu mater, ko ne brije to, mora da je latentni gejpeder u strahu od sebe. gledam ljude kako svakodnevno donose teske odluke. sjebane. jedna se događa u ovom momentu. nije moja, samo promatram. i tesko je to i promatrati. i draga, znam da si bila sjebana. i znam da se smijes kad ti je tesko. i nisam volio taj smjesak, nisam volio da govoris teske stvari sa smjeskom. psihijatar bi rekao da se neadekvatno smjesis. i smjesis se tako, kao i ja. tesko mi je bez tebe, vis, moram ti to reci iako ne citas. i znam da me ne zelis natrag. kao sto si rekla, sama sebi bi skocila u usta. i da, varala si me. nemres si to oprostit vjerojatno. ma oprastam ti, puca mi kurac. ucimo, glupi smo. i ja sam tebe varao. iz nemoći sam to radio, jebote. a obozavao sam te. i da, nadao sam se citavo vrijeme da ce se pojaviti neko ko ce mi ispunit svemir, maknut te iz slike. znas, to se i dogodilo u velikoj mjeri. upoznao sam osobu koja mi je toliko slicna, toliko smo se kuzili, pricali satima, sve. ja sam trazio intelektualnu kompenzaciju. ti sad trazis fizicku. kao sto si rekla, fali ti seks a sa mnom ti se ne kara. steta kaj svi popustimo pred tim nekim uvjetno receno niskim strastima. a popustimo, bio bih licemjer kad bih rekao da ja nisam i da necu. kak smo mi bili ljuti jedan na drugoga, isuse kak smo bili ljuti. svako iz onih razloga koje je sam sebi pricao u međusobnoj konverzaciji. gluhi, slijepi i ljuti. i trazili smo bijeg od sebe, citavo vrijeme. i jedan od drugoga. ono, bilo kaj da se promjeni. koji jebeni zajeb. ko muhice...tup! u prozor. znas, nema tog osjecaja ko kad sam ja tebe zagrlio. nikakav seks i sranja tog tipa. nikaj se nemre mjerit s tim. nikaj se nije moglo mjerit sa spoznajom da se volimo, koliko god bili sjebani i udaljeni. moram ti to rec, naš. ti si moja prokleta gubica. bedača mala. i volim te. volim kak se smiješ, kak se ljutiš, kak si zabrinuta. znas, htio sam bit tvoj vitez. jer ti si bila moja sjebana princeza. ali sam izgubio mač negdje po putu. nemreš samo sa štitom sjebat zmaja. obožavam te. i moraš znat da ne cijenim cinjenicu da si sad pod tuđim jajima. ak niš drugo, neugodna je pomisao. kužiš me, jelda? i da, stepi. |
kitica malena
opet razmisljam o njoj. mislim, il razmisljam o tome kak nemam di bit ili o njoj. ne znam koja me misao vise guši, jebes mi sve.vozim se i svaki bijeli auto je njen, skrecem i ona je iza svakog jebenog ugla, na svakoj benzinskoj i u svim kvartovima kroz koje prolazim. svugdje je. a nema je nigdje i ne znam gdje je. i to tak jebeno jebe. ona paranoicna sranja s kim je, kad, zasto, kako....ne znam jebote, ne znam. zadnji put kad me ostavila karao sam okolo, satro sam se zabavljao, imao sam gomilu "aktivnosti", novaca, sve. i sve to mi je predstavljalo goli kurac. nije me bilo briga, fakat. tek kad smo ponovo bili skupa bio sam sretan, ali ful sretan. i onda sam polako ostao bez love, bez ovog i onog. nije mi trebalo uz nju zapravo. rekli bi da sam se zapustio. al jebote, kak sam bio sretan, to nije istina. tak sam jebeno bio sretan samo kaj sam ju mogao zagrlit i poljubit. jebote pas da te jebo u guzicu. a nemrem NIŠ. u picku materinu. |
nisaaam, nisaaaam, nis-aaa-aaam...
|
se ubio. al nisam ni znao da ovaj fakin blog opce ne podrzava operu. pitam nadlezne cemu je to tako. zasto. sta. nego, kaj sam htio rec. e, da. dole je netko napisao da bi kupio moj cd. vi znate kolike avanse dobivaju ljudi za te albume. brutalne, ali ono, masu jebenih para. da se "umjetnici" mogu fino opustit i to. e, sad. ja sam htio snimit cd. ono, sam, fino obradit, pa ovo pa ono. ali za to ti treba prostor. trebas imat vremena snimat i trebas se posvetit tome. ja sam brijao da bi mi trebalo max. 3 mjeseca za album. mozda bi mi trebalo 2 tjedna, tko zna. ali reko, 3 mjeseca. ova stvar koju ste culi je prica, ne pjesma. no, dosta mojih pjesama je takvo. napisem kiticu i u refrenu udrim poantu. i ne da mi se nis dalje, jer mislim da sam rekao kaj sam imao za reci. nego, sto se love tice. ja sam vam jednog dragog covjeka koji ima veze s izdavastvom i sve trazio po 2000kn avansa, 3 mjeseca. 6000kn. da snimim album. nije to neka lova, ja sam si s tim htio platit stan, da mogu u miru radit album. samo me gledao. nema sanse. sve izdavacke kuce oce da vec dodes s materijalnom, ali budimo iskreni, ozbiljan materijal se nemre napravit u 4 sata za koliko sam ja sve skupa napravio ovu stvar. mislim, ja sam stvar poslusao milijardu puta a radio sam ju fakat sve skupa 4 sata. u 3 mjeseca, ja zam ziher da bi napravil jedan mali super album. ima jedna stvar koju sam poklonio prijatelju za rođendan. stvar se zove 'to listen' i to sam napravio u jednom od onih momenata dok ti frend ide na more pa ti posudi comp na 3 dana. ta stvar je sva odsvirana recimo. i onda sam ja to snimio na kazetu i njemu poklonio. lose miksanu verziju. sebi sam izmiksao super varijantu, snimio na kazetu i poslije presnimio s glupim bendom, jebiga, zajeb. ali i dalje imam snimljenu ideju na nekoj kazeti negdje. stvar je u otvorenom štimu koji kurca nema veze s nekim klasicnim otvorenim stimovima. ono, jednostavno mi je pasalo, pa sam se preštimao. to bi mogao snimit isto kad bih imao gdje. ma jebo to sve, kak da to napravim, nemam pojma. jer i dalje nemam di jebeno bit. a kamoli fakin snimat. kao sto sam rekao, ni za jebeno skladiste nisam dovoljno dobar. ali dobro, ima neki posao u perpektivi. mislim, bed mi je opce vjerovat u to jer uvijek ode u kurac, ali ajde. |
i, da...
|
ne razmisljam onak papacki kao, eto, hehehe kako cu vam se smijat kak cete tulit i slicno. boli me kurac, samo znam da mi se vise ne da. 27 jebenih godina. a trudio sam se zivjet s jebenih smjeskom, gutat govna i dalje bit relativno normalan. jer sam se jebeno nadao. kao sto je rekla psihijatrica prije nego mi je dijagnosticirana epilepsija, neadekvatno se smjesim. jerbo sam svoj sjebani zivot pricao s dozom humora. nije ni bitno, joj kak sad vise nis nije bitno. fakat sam odlucio jebote, jednu stvar u svom usranom zivotu ja cu zapocet i dovrsit. vrijeme je jebote. |
25.05.2004., utorak
nije samo peh
|
nego eto, upravo sam doznao da se ne smijem vratit doma. jer moja histericna/luda/drogeraska sestra sere da me nece u kuci. i meni je finalno jebeno dosta zivota. JEBENO MI JE DOSTA!!!!!! nije da je to samo to. jebote, iza mene su godine i godine sranja, sranja, sranja i sranja. nemrem vise. ono, htio sam se vratit doma, htio sam radit da nadogradim jebenu kucu, da ono, svi imamo svoj prostor, da napravim ono KAJ MENI NIKAD NISU JEBENO PRUZILI. da napravim dom bez jebenog alkohola, tucnjave, murije, plača i jebene tjeskobe. da po prvi jebeni put imam jebeni zivot, to sam htio napravit. njima sam isto to htio pruzit. ali ne. to jednostavno nece ici. jebote, cura me ostavila, cura s kojom sam razmisljao o buducnosti jebote, obitelj NEMAM, nemam jebeno nis. imam laptop. imam jebeni laptop, to je ono kaj imam. a ljudi vele koji kurac se zalis, imas laptop. ma mars u picku materinu da mars u picku materinu s tim. imam jebeni laptop, koji kurac to znaci, KAJ TO ZNACI?? i konacno ozbiljno razmisljam o suicidu kao razumnoj i realnoj soluciji. kad jebeno je. kad si mrtav placu za tobom, ne jebu ti mater kak moras ovo ili ono, ne razmisljajuc o tome u kakvoj si jebenoj situaciji. imas laptop, kurac. to je jedino kaj se jebeno vidi. do prije nego kaj me stara nazvala, ja sam fakat mislio da mogu sve. ali ono, imao sam neku ideju kaj sa sobom, kak. KURAC. nema jebene sanse. nema sanse da se ikaj ikad popravi. mogao sam to znat jos ko klinac uz ona sva sranja kojima sam svjedocio i u kojima sam sudjeovao. mogao sam jebeno znat! nema vise smisla, fakat nema jebote. ono, svi su jebeno licemjerni materijalisti, zene su drolje, obitelj ne postoji, nis nema smisla. mislim da sam konacno dosao do solucije za sve svoje jebene probleme. tak da ih vise nema. jer ovo je kurcina a ne zivot. ali fakat je. i boli me kurac kakav je vama. |
eto je. na!
dakle, to je to. prvi dio, ljubavni, pickasti.drugi blago tjeskoban. ne dozivljavajte ovo ko pjesmu nego ko pricu, bar ja to tak radim. JEBEMTI MATER DA TI JEBEM JEBENU MATER!!! 30 sec nakon uploada a 2 sekunde nakon kaj sam htio postavit link, pao je jebeni server, ali jebeno NARAVNO! |
eto, snimam.
|
sumi, krci, sjebano je i nekvalitetno. ali ko ga jebe. sad jos samo trazim prostor za upload. dakle, sun ce pjesma bit onlajn. |
Dovrseno!
dovrsio sam stvar.interesantno je da stvar pocinje kao sjetna ljubavna temica. jebiga, tek sam se vratio iz dublina i ono, bio sam kod nje, ljubili smo se, cak je i seksa bilo. je, nemres vjerovat. onda me odjebala. mislim, uopce nije tesko skuzit koji dio pjesme sam kad radio. prvi je, iako se temica provlaci citavo vrijeme onak, njezan i romantican, ta neka spika. ovaj drugi je jebeno psihotican. ali ono, jebeno psihotican. zvuk se raspada otprilike onak kak sam se ja raspadao kad me ostavila i kak se i dalje raspadam u momentima. ali jebote, draga, eto ti pjesma. eto ti ono kak ja cujem nasu vezu. interesantna stvar je da je psihoticni dio dugacak kao i onaj relativno normalan. i sad, kao sto sam rekao, stvar nije dovrsena, ukoliko ju opce treba dovrsit. boli me kita zapravo kak zvuci. uvijek radim u momentu. pa kaj ako su neki samplovi plasticni i to. pa ja cak ni ne slusam takvu nekakvu glazbu, pa ne znam kak treba zvucat. ovo sam ja u momentu i ovo je moj psiho kutak. zivjela jebena psihoza. ak nis drugo, uvijek ju mogu pretocit u note. upload ce past danas, ja se iskreno nadam. moram jos te kablice i sranja kupit. dakle, stvar se zove 'constant stream of toxic intake/cut' nekak mi je to guba. bas pokazuje kak ja mislim da se osjeca đanki u pocetku uzimanja sranja, kad ga vec jebe i kad nema više. |
eto eto
slusam si ovu stvarcicu. kurac sam ju dovrsio, dodao sam nekih 30 sec pizdarije, pa sad to slusam.smece narcisoidno. :D inace, pozeljeh si romansu s tuzlankom. bas sam njoj reko. jebote, ovaj novi dio, ono, zla smrt. bas me zanima kak cu napravit stvar. treba mi distorzija na banjbuu na ovom dijelu, ali nemam wavelab na ovom acc. mislim, koja pizdarija da nemrem ni wav exportat. nis zapravo nemam za rec jer moram burazu slagat comp, ali eto, javljam sebe cisto tak. nemrem da se ne javim, makar i s pizdarijom. |
svakaj zapravo
gledam malo blogove, tocnije, konacno sam procitao donniev blog od pocetka do kraja. jeben blog. ali, zakaj ne bi bio. ;)nego, sad cu bas srat bezveze, al ono, nemam pojma o cemu cu pisat. nije ni bitno toliko, jednostavno nemam s kim pricat pa to mogu i pisat s obzirom na to da razgovor sa mnom cesto zna nalikovat na monolog. nego, sjetio sam se kak smo bivsa i ja gledali neki film, brijem 2 dana prije prekida il nekaj. i tam je nicholas cage pjevao zeni nekaj kak ju voli i to. i velim ja ovoj svojoj kak sam joj pjevao. veli ona da nisam. a pjevao sam joj. jebote, pjesme sam joj pisao. ovu zadnju koja je ono, osjecajna i sve to sam napisao za nju. inspiriran njome, stalivec. stvar se zove 'constant stream of toxic intake'. hehehe jebiga, tak sam ja nju dozivljavao. sad sam popusio to pa njonjam. i onda se sjetim jos jedne stvari. pa jos jedne. u dublinu sam napisao par stvari isto tak za nju. mislim, jebo sve. s obzirom da ova public beta ne dozvoljava wav export sjetio sam se zabavne ideje. mislim, stvar je fakat samo ideja i nisam na njoj radio otkad sam napravio one prve dvije minute, ni toliko zapravo ali htio bih vama, vjernoj publici dat komadic onoga kaj volim radit. vrlo uskoro cu pocet metat na net sva ziva sranja kaj sam snimio i kaj cu snimit. radilo se o zajebanciji ili necem ozbiljnom. konacno cete, dragi internet ovisnici moci saznat tko su doomjam i infinite fury, ko je zleeninja i tko je t.a.f.k.a.d. hel jeah jebote. ceka vas jebena revolucija. nego, maknuo sam se ja s foruma i sve to. ali ovo ovdje fakat je stvarni svijet. to je mnogim ljudima tesko za skuzit. naravno. mislim, kak je ova moja pizdila na mene da odjebem s interneta a ja nisam htio. danas ja kod frendice a ona stalno na netu. reko jebote, daj dodi sim da razgovaramo, zajebi sve ovo. ali kurac. 20 minuta joj je trebalo. i nije jedina takva frendica. ludi ljudi. i tek onda sam skuzio koliki sam ja bio bolesnik. koliko puta me molila da zajedno zaspimo a ja sam ostao na netu. koliko puta me grlila i zicala da zajebem net. a ja sam imao - "da, ali samo...." mislim, ko me jebeno jebe. kriv sam. to kaj si ja sad jebem mater radi nevjerojatne gluposti je totalno druga stvar. nisam vidio nis, ali NIS pred sobom. nikaj jebeno. a sad bi dao sve da mogu ispravit kaj sam zajebo. da sam kuzio kaj sam radio onda. a nisam nikaj kuzio. budala. zabavljao sebe netom. ma fantasticno, kriplu. no, sad nemrem nis napravit. ali da se vratim na ideju. ideja je da fino upiknem kabel na out u lapu i snimim stvar na bratov comp. dakle, moram sredit sutra tj. danas bratov comp i kupit kabel. nije bed. kao sto rekoh, puno toga ce se u stvari promjenit dok dobijem prave samplove. jebiga, morao sam radit s ovim kaj sam imao tu. a to nije bas puno. neki samplovi koje je neki rus koristio. mislim, moram vam dat bar nekakvu glupost da me se ne jebe da bas nis ne radim. :D groove je malo drven, ali ne da mi ga se mijenjat sad, kao ni zvuk istog. ko ga jebe. no, ideja je sjela. idem malo off, radit na stvari. ko zna, mozda ne odustanem prije nego kaj odsviram prvi ton. inace, fala d. da nisam promjenio onih par tonova danas, ne bi mi se dalo nis radit s pjesmom. ;) |
intertvrdo
je, kad sam bio klinac reko sam intermeko dok sam procitao intermezzo pa eto, nek je i intertvrdo. to dok imas erekciju koja lomi hlace.no, zakaj ja opet pisem a ne radi se o nastavku price. sjeban sam, pa moram to napisat. tak mi uzasno fali. i puca mi kurac ak ce ovo procitat, boli me kurac za njen ego i za sve. ja sam u njenim ocima bio papak jer sam trpio svo njeno odurno ponasanje. ma nisam jebote, volio sam ju, kak to njoj nije bilo jasno. rekla mi je da nemam svoje ja s njom. da sam uvijek na usluzi i slicne gluposti. kak ne kuzi da je to ok stvar dok volis nekog? u picku materinu da u picku materinu. argh! sjebo sam puno toga, istina. handrast sam, kak ona veli. e jebote, upravo to ce mi falit. ti neki izrazi koje smo koristili izmedu sebe, interne sprehice i sale, ono, osjecaj dok smo se zagrlili navecer pred telkom. kak mi to odurno fali i kak sam odvratno tjeskoban radi toga. i pijem previse kave, to je isto uzrok pizdariji, previse jebene kave pijem. vi, koji ste bili u dugim vezama, ma koliko disfunkcionalnim znate kak je to. kak je to prisjetit se svih onih sitnicica, pogleda, osmjeha, sranja jebote, glupavih naziva koje nitko drugi ne koristi za neke obicne stvari. za obicne jebene sitnicice. isuse, kak je to odvratan osjecaj. jer s nikim drugim to vise nece bit tako. jednostavno nece. kak bi sada htio to izbacit iz sistema, popisat te jebene pojmove, maknut ih daleko od sebe, makar na blog. ali to se nemre tak maknut. to nikad nece otici zapravo. uvijek cu se sjecat tih nekih pizdarija, uvijek. i nemrem vjerovat koliko mi fali. dosao sam do staraca u kucu danas jebote, ne da mi se tamo bit s cimerom kojeg ne poznam ni nis. ne da mi se bit solo na mjestu koje mi je tuđe, gdje se ne osjecam ko doma. tu je sjebano i svakak, ali ne osjecam se kao stranac. a necu ju nazvat, poslat poruku, nista. umro bi prije, krepao jebeno. ionako joj ne bi imao za reci nekaj kaj bi njoj pasalo. i ostavila me radi drugog, iako to ona nece priznat. mislim, koliko ljudi bi priznalo da je varalo vec 6 mjeseci ili tak nekaj? ma niko jebeno ne bi priznao, niko. i onda me 6 mjeseci mucila pokusavajuc se odlucit. a ja sam trebao citat misli. ja sam trebao znat da ima drugog i da je zato takva prema meni. pa kak sam ja to mogao znat? nije mi htjela reci, nije htjela pricat. valjda je cekala da se meni popne na kurac da ju ostavim ili ovo kaj se dogodilo da se ja popnem njoj na kurac toliko da ona mene ostavi. a citavo vrijeme je imala frajera i pustila me da pusim. polako ali sigurno. a ja NIS ali NIS nisam mogao jebote, nikaj. jer nije pricala sa mnom. i istina, zapustio sam se sav, ali u picku materinu. nije jebeno fer. jedva fakin funkcioniram na momente, jedva. samo bi htio nestat jebote. i po x-ti put, ne trebaju mi komentari kako sam patetican i jadan. znam to. ko da zelim bit takav jebote. i ne fali mi seks, ni nis. fali mi samo njen zagrljaj i par nasih glupih forica. jebiga, one of those days. steta kaj su tak cesti u zadnje vrijeme. |
24.05.2004., ponedjeljak
Prica - treci deo
presli smo talijansku granicu. totalni fakin dozivljaj. drmao sam nepoznatog tipa za ramena euforicno brijuc kak sam bog. frajer koji nas je pokupio nas je odjebo brzo i mi smo nastopali nekakvu familiju s nekim velikim autom. zapravo kurac familija, neki penzići su bili u igri. ali dobro, kupili su nam i kolu na benzinskoj i bili su skroz ok. frajera su otpeljali u veneciju a ja sam se iskrcao negdje na autoputu. stopao sam jedno vrijeme, bilo mi je ful super kaj sam uspio doc u italiju i nije mi bilo tesko. nakon nekog kraceg vremena mi je stao neki kit s kamioncekom. ono, tamić nekakav il nekaj, pojma nemam vise. ja sam u međuvremenu metnuo one hlace koje mi je poklonio frend. e sad, vozim se ja tak s tim tipom koji kurca nije kuzio engleski i on mi nekak gestikulirajuc postavi pitanje da kaj mi nije vruće, da zakaj sam u hlacama. reko fakat, vruce je pun kurac, skinut cu hlace, ionako imam one neke sarene havajske ispod.e sad, jebote. skinem ja hlace a tip izvadi dvajs soma lira i metne tam iznad pretinca ispred mene. ja ga gledam, reko koji kurac brijes? i tip fino ide rukom u znak drkanja. reko jebote buraz, "no", ono  odjebi papcino. on skuzi i onda pokazuje kao, ak necu da ja njemu zdrkam, ocu li da on meni. mislim, stopao sam godinama prije i svega sam se nagledao ali fakat mi nije trebao takav papak na putu u spanjolsku. ono, nisam znao NIS talijanskog, kak da ja njemu velim da idem u drugu drzavu ne bi li karao zensko. ono, zenu jebote. tak je on brijao jedno 10 minuta prije nego kaj je skuzio da nema sanse da iko ikome drka u toj prici.uglavnom, ostavio me kraj autoputa gdje je skretao. i sad, jebes ti komunikaciju na engleskom kad tip opce ne kuzi. prebacim se ja na hrvatski. kobna greska. stojimo mi tam na krizanju i ja ga ocu pitat kam on ide a kam ja. nisam znao da "tu" znaci ti. ja pokazujem prema cesti na koju sam ja isao i pitam -"tu?" a on pokazuje na cestu na koju on ide i veli da ne, da on ide tam. nisam bas kuzio. reko jebote reci mi kam da idem. dal idem TU? (pokazujuc na autoput) a on veli ne, TU ide tam. nakon jedno 10 minuta sam ja skuzio da tu znaci ti pa sam oso na autoput smijuc se ko zadnji kreten. kad sam izlazio iz kamiona, maznuo sam mu onih 20k lira. ko ga jebe, nije ih trebao vadit. stao sam se uz autoput i krenuo stopat. tu je pocela pizdarija. mislim, bilo je jedno 33 stupnja, totalno nisam bio sretan s tim. skupljao sam pizdarije koje sam nasao pokraj mjesta di sam stopao. nekakva metalna plocica nalik na kreditnu karticu il nekaj. bila je sva sfrkana, reko jebeno, suveniri. jos sam par tih sranja skupio, guba mi je bilo. vrijeme je prolazilo a ja sam bio zedan, gladan i bilo mi je vruce. stopao sam jedno 3 ili 4 sata, nemam pojma, nisam imao sat sa sobom. ali bilo je jebeno vruće. stala su mi neka 2 decka mojih godina i znali su engleski. nemres vjerovat. slusali su beastie boyse, dali mi sendvic i sok. bio sam jebeno odusevljen. ispricao sam im kam idem i zakaj. nakon toga su bili preodusevljeni s tim i otfurali me u neki gradić na zeljeznicki kolodvor i kupili mi kartu za vlak do milana. cekao sam tam vlak jedno vrijeme a onda sam se ukrcao i udri mala u milano. prvo kaj me odusevilo sto se italije tice su bile ceste. ono, autocesta im je pun kurac bolja od nase. a vlakovi? jebeni zakon. ono, gomila prostora, nis se nije drmalo i treslo ko kad ides u vrbovec i to je bilo predobro. nakon jedno sat vremena dosao sam u milano i sad je trebalo nekak skupit lovu za put do barcelone. prvo kaj sam skuzio je da jebote, i fakin prosjaci imaju mobitele. ono, na kolodvoru pun kurac prosjaka a ekipica si fura mobitele. nemres vjerovat. uglavnom, pogledao sam si kad mi ide vlak za barcelonu, direktni. isao je za par sati, ne sjecam se sad tocno i ja sam trebao skupit 250k lira u roku tih par sati. reko, nije bed, budem. dok imas ono, plemenitu vitešku misiju nis se ne cini tesko. ne samo da se ne cini, nego nije. jedini problem je bio kaj talijani pojma nemaju engleski, ali POJMA. njima objasnit nekaj je bio jebeni suicid. poceo sam zicat sa frazom iz filma. nisam znao bolju. ono, got any spare change i te spike uz pricu zakaj mi treba. vjerujem da bi puno njih smatralo to romanticnim da su znali o cem pricam. ali vecina nije. dosta sam zivaca potrosio u tih par sati, ono, gomilu zivaca zapravo. ali isplatilo se. skupio sam oko 200k lira i krenuo kupit kartu. vlak mi je isao za 10 minuta i reko, necu zakasnit na njega, ubil bum se, predugacak je put. otisao sam na blagajnu kupit kartu jer mi je baba rekla da ekipa do 26 godina moze kupit kartu s nekim brutalnim popustom i izracunala da me karta onda kosta oko 130k. reko super, dajte mi jednu. glupa kucka nije znala engleski bas najbolje i fino me uputila da kartu moram kupit u vlaku. usao sam u vlak i nastavio zicat. neki tip se ponudio da mi kupi citavu kartu kad je cuo moju plemenitu misiju al reko stari, ne treba, daj mi samo neku siću, skupil sam za kartu. veli tip ok, kak hoces. malo sam se setao po vlaku dok nisam naletio na konduktera. vlak je kretao za minutu i ja sam fakerski izvadio lovu i reko tipu davaj kartu, imam repa, ne. daj rtuka, idem k picki. no, međutim. on mi je samo kratko objasnio da se kod njega ne kupuje karta s popustom, nego kod one KURVE koja me zajebala i da platim 260k. reko nemam buraz, daj do nekam. nemre. direktan je vlak. lagano me pogurnuo van i u roku 10 sekundi po mom izbacivanju vlak je krenuo. jebo sam im mater svima. milu. ... |
intermezzo
nego, prije no sto nastavim pricu. sinoc sam bio vani, napio se ko pas i uvaljivao kokicama. sve, ali sve su me odjebale. nemam pojma zakaj sam se uvaljivo opce, jer da su popusile spiku vjerojatno bi im reko da sori, nemrem. ali dobro, super je bit pijan i srat okolo. ionak je bila samo jedna kojoj bi se fakat uvalio a ta mi je bila na koncertu prije i kajaznam. rekla mi je di radi. ko da cu otic tam, necu. ne zato kaj se kurcim sad, nego bi me bilo sram. veli mi frendica da je ovo kaj ja radim sad (slusanje pjesama na repeat) stvar koju po onome kaj ona zna, rade samo zene. znam to.eto, zena sam. imam na sebi trenutno i majicu "ja sam razminiraLA 10m2 hrvatske, a ti?". eto, ultimativni dokaz. kak je cudno koliko se emocije mogu smjenjivat u kratkom vremenskom roku. sinoc vani ja sam bio ful sretan i genijalno raspolozen. pred jutro sam bio zadnja placljiva pickica. i da, znam da ima zena koliko hocu, ko riba u moru, ko cigana u dubravi, ko riže u kutiji riže (?) i to. ali svejedno nije lako da ga jebeš. koliko god mi se na momente sviđala ova sloboda, bijah prisiljen na nju. a s druge strane, kad se zamislim sad s njom, koji kurac bi mi radili? ona bi pizdila na mene kak sam opet ovo il ono, ja bi bio nesretan s tim i uglavnom bi bili nesretni. ali ono, flashevi nje pod nekim drugim jajima me jebeju malo. ma jebeju me jako. moguce da je samo ego u pitanju sto se toga tice. iako, znam da ju volim. jebiga, znam da nema smisla i sve to, ali volim ju. i znam isto tak da se nemre prestat voljet. ne samo tako, nego nikad. to je jednostavno tak, ko moze prestat voljet je jadan i nikad ni nije volio. no, kako god bilo, sinoc je bilo jebeno vani. iako, sad opet necu pit jedno dulje vrijeme. recimo mjesec dana. :D i pisat blog i radit svoje pizdarije u ocekivanju ljubavi iz crno bijelog filma. nemam sad vremena za nastavit pricu, ali nadam se tunajt. |
23.05.2004., nedjelja
prica - drugi deo
hehehe, prije nastavka samo jedan pozdrav debilcekima koji vidim, i dalje citaju blog. :D :D bok decki, drago mi je da imam toliko fanova. ko đeri springer. svi seru po njemu, ali to se gleda, brate. dakle, dobrodosli, drugovi. drago mi je da vam mogu ponuditi nekaj oko cega se mozete uzrujavat. dakle, to ljeto. jebote, ja sam se prebacivao iz skole u skolu i polagao neke predmete razlike tak da sam trebao maturirat u 9. mjesecu. ili osmom. ne sjecam se tocno. uglavnom, kak sam se ja vratio u zg, trebao sam ucit za maturu. doma je bila pizdarija, stalne svađe, a dragu si nisam vidio jerbo su nas potjerali s mora. i tak, par dana doma i ona stize. jebote srece i spektakla. ali ide odmah iduce jutro u spanjolsku. jebote tuge i čemera. ali dobro. dosla je k meni i brijem da je to bio jedan od najboljih seksova ikad. ono, najnabijeniji emocijom. jebeno presuper je bilo. ujutro sam ju otpratio na autobus, ono, sve ludi i nezaboravni i to. i sad, vratim se ja doma, doma pizdarija. stalno neke svađe, pun mi je kurac bio, ali totalno. sjedil sam tak u sobi jedno vrijeme, buljec u zid i slusajuc machinehead i slicne romanticne bendove. panteru sam slusao, da. uglavnom, pizdio sam jebote. trebam ucit za maturu ali nemrem se skoncentrirat na nis. em me ovi jebu, em mi je draga otisla u spanjolsku. lud sam bio. i onak, gledam ruksak. reko, jebote, pa da. oso sam do stare i pitao ju dal ima kaj love. mislim, kurac. dala mi je 5 banki i rekla da odjebem. reko sam joj da mi treba za put u španjolsku, onda mi se smijala. reko dobro, dobro mama. nazvao ujaka, reko ujace, ja bi u španjolsku danas popodne, imas ti kakvu lovu za ubogog nećaka? tip veli ajde jebem li te ubogog, dođi mi u kuću, sredit cemo nesto. dao mi je 140 kuna. jebote, mogao sam onda s tim novcima i u ameriku bez ikakvog beda. mislim, ja sam naumio doc u fakin spanjolsku taman da imam ono, zmajeve i druge neprijatelje po putu. imao sam misiju. ukrcao sam se u vlak za veneciju s ruksakom, 2 majice i trenirkom. zapravo, hlacama koje mi je poklonio najbolji frend godinu prije. zapravo mi je posudio te hlace dok smo bili na maturalcu godinu prije, ali ja sam imao neki svrab na jajima a nosio sam ih na golo si telo. nije se on usudio to opet obuc, sreca po mene. onda kao, sretan ti rođendan. hehe. imao sam na sebi biohazard majicu, neke kratke hlace s placa i starke u raspadu. to je bitno za jedan od dogadaja. dakle, takav sam se ja ukrcao u vlak za veneciju. jebote, bio sam nepobjediv, ali totalno. upoznao sam u vlaku curu cija prijateljica izmislja price za moju sudbinu i moju tajnu, takve pizdarije. ugodna je bila ful. nemres vjerovat da mi je koka uvalila 140kn kad sam joj ispricao svoju plemenitu misiju. 140 ujakovih sam platio kartu i jos sam imao onih 50 od stare. jebote, bio sam najbogatiji tip na svijetu. zdilao sam tu kombiniranu lovu kondukteru za 50 njemackih maraka. koka mi je uvalila i litru rakije da prenesem, jer se navodno smjela prenijet samo litra a ona je imala dvije. reko, nije greda milostiva, ljubim ruke. ugodan put je bio, do granice s fakin italijom. tamo su počele pizdarije. izbacili su nas par iz vlaka iz razlicitih razloga. mene jer nisam imao dovoljno para, par njih jer su ne znam kaj skrivili i jednog decka iz sibenika koji navodno nije imao ok papire a isao je radit na brod u veneciju. ja sam se tamo sa svima svađao ali me nisu doživljavali, ali uopce. nakon nekog vremena kaj su nas držali u stanici rekli su da odjebemo doma kak znamo. odmah spazih potencijal u decku iz sibenika. imao je para. reko jebote stari, ti imas para, ja knowhow, daj ajmo ujedinjenim snagama preko fakin granice. neckao se tip. fala kurcu da mi je bog podario jebenu moć uvjeravanja pa sam ga na kraju ipak najebo da pokusamo stopom. otisli smo na granicni prelaz di se ide autima. nije opce bio bed, odmah nam je stao tip ali je rekao da izađemo iz auta da nam carinici pregledaju stvari. ja sam bio glupav pa se nisam sjetio zakaj imam litru rakije osim da to nosim curi u rim. u rim jebeni. samo su me gledali. kak su nas dosta dugo jebali frajer koji nam je stao je izgubio strpljenje i otisao. nakon toga su se pojavili i oni isti šupci koji su nas izbacili iz vlaka. popizdio sam jebeno. rekli su da nema stopanja po italiji i da odjebemo. opet. nakon toga sam na povratku zaustavio autobus. platili smo karte 5 zeljeznih maraka koje je tip imao i voila! eto nas u busu. reko fala kurcu konacno smo u legalnom sredstvu prijevoza. sad nas nece izbacit. u autobus su usli oni isti sa zeljeznicke stanice. iako smo se ko u crticu skrivali iza novina, frajer nas je skuzio. ovaj put nam se smijao. ono, ko dva zadnja debila u nekom cudnom filmu. ovaj put nas je vrlo pristojno ispratio iz autobusa, uz smijeh. reko u picku. ovaj frajer je totalno izgubio strpljenje, mislim, tko normalan ne bi. ali ja sam MORAO doc do fakin spanjolske. morao. a vec su nas sjebali na talijanskoj granici. reko, stari, TREBA ti ovaj posao na brodu. gledaj dokle smo stigli. gledaj samo! TREBA ti taj posao. popusio je. a mozda mu je fakat trebao taj posao. mislim, ful je ok tip bio iako se sad nemrem sjetit ni kak se zove ni kak izgleda. imam negdje među suvenirima njegov broj i sve. otisli smo na neki mali granicni prelaz koji se cudno zove, nemrem se sjetit sad. ko slanica il tak nekaj. ali nije, jer slanica je plaža na murteru. a i za to imam vezane krasne uspomene. no nije to bitno sad. stopali smo tamo 3 sata. uzas. meni nije bio bed, ja sam ko klinac, od trinaeste do osamnaeste prostopao preko pol hrvatske a i isao sam stopom u skolu svako jutro jer je šihta isla prerano. to samo ja razumijem sad, ali neka. veseli. frajer je totalno puko, faca je pokazivala razocaranje. uspio sam ga nagovorit da ostane, ne znam. jos 3 auta ili jos 15 minuta. u svakom slucaju po isteku roka, ali taman po isteku, kad smo se vec vracali natrag uz cestu stopajuci, stao nam je frajer. na prelazu samo je pokazao osobnu i mi smo bili u fakin italiji. rekao sam mu da cemo uc. jebote kak sam ponosan bio. ... |
prica
sad sam bio kod ove bivse bivse. ana, ne. ono, kao sto rekoh, moja prva ljubav i sad dobra frendica. i konacno ima super decka inace bi kurac mi komunicirali da je pored covjeka koji je poput svih onih ljubomornih debila s kojima je bila. no vej. nego, da, da. proziran sam, umjetan i nikakav, ne. kvazipopularni lik? ja ne kuzim kaj se zbiva u glavama tih ljudi tipa ovaj poluidiot dole. nikad ja nisam bio popularan. ne u smislu u kojem ovaj kreten to misli. mislim, o meni se uvijek pricalo i tracalo i gomila sranja, bio sam tema mnogih trač partija, a nisam ni pojma imao. nisam ni znao zasto. ne kuzim ni dalje. valjda zato kaj ljudima njihov zivot nije dovoljno dobar ili zanimljiv, pa traze pricu u tuđem. i kritiziraju, naravno. to me podsjeca na hrvatske muzicare. zakaj se tu ide na koncerte? da se gleda bend i uziva u glazbi? ma ne jebote, da se moze stajat u prvom redu, pametno izgledat i nabrajat greske i greskice i njihovom nesavrsenoscu kompenzirat vlastitu. smijesno i tuzno. popularnost. mislim jebote, pa zivo mene boli kurac za to. to za debilceke koji ne kuze to. jer jebo popularnost, ja sam po defaultu attention seeker kao, vjerujem i vecina ljudi koja se bavi virtualnim egzibicionizmom ovog tipa, u vecoj il manjoj mjeri. ja sam u vecoj. uvijek bio, uvijek cu bit. i imam osnove za to, pickice. jer imam kaj za rec. bilo bedastoca, placipicka il nekaj veselo. i kak bi se ja sad zabrinjavao? pa jebote, puca mi kurac. imam svoju pricu i fino cu ju pricat, kao sto sam rekao, kome se ne sviđa nek odjebe. al nemre, jel? jer misli da MORA dat svoj komentar...kao da je bitno. i MORA procitat iduci blog. a tu je ideja. hastore dakle, ti si glup a ne ja. ti citas covjeka kog smatras totalnim idiotom, a meni puca kurac za tebe. heheh, budalo. dakle, pricica. mi smo bili par mjeseci zajedno il tak nekaj. zaljubljeni do boli. poklanjao sam joj cvijet divljeg hrena (il neceg grdog uglavom) koji je rasao u dvoristu prek puta, potrganu zarulju ili rucno napravljenu pizdariju. ona je meni crtala i pisala dnevnik. meni je to bilo super. bili smo klinci, ona 17, ja 19 i ono, jebote kak je super ta prva ljubav dok si klinjo. i sad, njeni starci mene nisu voljeli. ko me jebe, muzicar i to. njena stara se cak jednom prije nego kaj smo isli na neki tulum rasplakala da koliku kucu ima frajer ciji je tulum i ako je velika da ode s njim, da se ne zajebe kao sto se ona zajebala. hehehe, bolest jebote. uglavnom, bijasmo mi par mjeseci skupa i dosao je moment da se ide na more. ona je isla sa starcima. ja sam par dana nakon toga krenuo s braticem. njeni starci nisu znali da dolazimo, ali mi smo se morali vidjeti, jebiga. tak to ide. poslali smo bicikle u zadar vlakom. bicikli su zavrsili u splitu ali ko to jebe. dosli smo u zadar i zabrijali na pasman. zdrelac se zove to mjestasce gdje smo bili. otisli smo u sumicu, postavili sator, sve super. moj bratic je brijao s njenom sestrom, tak da smo svi bili sretni i veseli. drugi dan smo se mi otputili u zadar po bicikle i po potrebne stvari. naravno kupili smo sve nepotrebno. pepeljaru, loptu na napuhavanje, otisli na sladoled u ledo centar, zajebavali se okolo. jebeno je bilo. na ugljanu, odmah kad siđeš s trajekta je bio najbolji hamburger koji sam jeo do tada, mozda i dalje je. bio je to jeben hamburger. biciklima smo se fino otfurali na pasman i u satorcic. prvu noc je bila jebena oluja i pojebala nam šator. otisli smo do njenih po pomoc. rekli su da ce nam pomoc ukoliko nam zatreba. nakon 45 minuta izasla je ana s kišobranom. nisam jebeno mogao vjerovat. prvo sam se smijao a onda sam popizdio ko pes i skakutao u nekakvoj lokvici vode tam i jebo milu majku svemu zivom. vratili smo se do rusevina satora. mrak, ali jebiga, nekak smo ga postavili. igrali vaterpolo u jebenom šatoru. fakin kiša. bratic pobrao 39, reko super. ali ga je njegovala sekica pa je sve bilo ok. zajebali smo se. zajebali smo se jer nismo vidjeli natpis "ubi purgera" na zidiću 100 metara od satora. ili smo ga vidjeli, ali zanemarili. probudio nas je plamen. bratic je razderao sator jebote, hulk hogan je postao. ja sam ga otkopcao. stajali smo vani nemocno i gledali kak nam sva imovina izgara. onda sam puko. jebote! 2 šteke kolumba su mi nutra! 2 jebene šteke! uletio sam u vatru, ne hajec za vlastitu sigurnost. moj zivot vise nije bio bitan. spasio sam pljuge. izvadio sam cigaretu iz jedne od kutija. filter se spojebao i nije vise sluzio nicemu zapravo. bio je crn i mali ali ja sam pusio takve pljuge. nakon 2 dana sam zvucao jebacki ko neki hrapavi jebac unisten zivotom. nakon kaj sam ja spasio pljuge, bratic je spasio novcanik sa 400 kuna i povratnim kartama za zagreb. on je onaj pametniji od nas dvojice, on je i faks zavrsio. :D njeni starci su nas drugi dan sterali u zadar, da im radimo neugodnosti. bili smo u zadru s nekom lovom, biciklima, hlacama, 2 majice i samo jedan je imao tenisice. pojebali su nas s tim požarom. bili smo sjebani malo. ali dobro. kupili smo na placu sat koji je svakih 10 minuta isao sat vremena naprijed. nismo to kuzili jedno vrijeme. jedno 5 puta smo isli do govornice i natrag na plazu i nije nam bilo jasno da koji kurac se ove ne javljaju na telefon. zadnju lovu smo spickali na male kokice i klip kuruze. dok fakat nis vise nemas, svejedno ti je na kaj ces spojebat lovu. smijali smo se vlastitoj gluposti. spavali smo u parku, vezali bicikle za drvo i za zvona ako nas neko pokusa opljackat. fala kurcu na štriku za veš. frajer iz nekog fast fooda nam je dao klopat zabadava. lijepo od njega. za 2 dana dosle su cure. di ces veceg veselja jebote. nema. jedine slike koje imam u zadnjih 10 godina, mislim na prave slike, ne ove na compu, su upravo slike tog ljetovanja. ana i ja, njena sestra i moj bratic bez glave. artisticki sam naginjao fotic. jebiga. onda oni kao tockice na zadarskom mostu. bas jebeno. uglavnom, kroz 2 dana smo mi morali natrag u zagreb, cure su bile u zadru samo to popodne. jebiga. vezali smo bicikle za lokomotivu nakon jednoiposatnog nagovaranja vlakovođe. ipak su nas odjebali u kninu da moramo maknut bicikle. od knina do zagreba smo se vozili u teretnom vagonu punom pijanih ljudi. i drogiranih. nije bilo tako lose zapravo. ali ovo je kurac od price. prica upravo tu pocinje. jer, mi se nismo bas puno vidjeli, pojebali su nas njeni starci. oni su njoj rekli da ne smije na maturalac ako mi ne odemo iz tog seoceta. to je bila ružna ucjena, ali ful ružna. pizdarija. uglavnom, vratismo se. ona je po povratku trebala ic u spanjolsku na maturalac. a tu pocinje avantura. i to citavo ljeto je u znaku siamese dream. kako bi rekao moj juznoafricki prijatelj lucky mode: 'to be continued' |
Licemjerje
kao sto sam vec rekao, seks su samo ruzicaste cvike kroz koje gledamo osobu, ne.ono jebote, nadjes se s komadom, zgodna ti je i sve, posevite se i skuzis da je super. draga je i zelis se opet vidjet s njom. nemas pojma kakva je osoba. puca ti kurac, totalni je bijeg od momenta u kojem zivis. i sad, bilo bi licemjerno od mene da velim da nisam takav i da osuđujem. ja mogu sad srat, samo zato kaj mi se ne svidi svaka koka da bih ju zelio 2x vidjet. ne svidi mi ih se 99%. ne svide mi se dovoljno zapravo. i nema to veze s njima, nego sa mnom. ja ga ulimva i nije me briga poslije. jebiga, supak sam, đubre. kaj da velim. i sad, osudujemo picke koje su s frajerom radi toga kaj im je seks super. ali fakat, s cime pocinjemo vezu? prijateljstvom? razumijevanjem? moj goli kurac. rijetki su takvi. i sad, pricam s frendicom koja je s tipom jer ima para i velku kitu. mislim, ok. osnovni kriteriji su zadovoljeni. ali joj fali ono nekaj drugo kod njega. naravno da fali. nema idealne osobe valjda. kak je leb reko, nemres sva jaja u jednu kosaru metnut. ali kaj je bitnije sad? mislim, da osjecas da te neko fakat voli i da bi sve napravil za tebe a jebe te ovaj drugi dio ili kad je ovaj drugi dio jeben ali emocija ko pepeljara? bio bi jebeni lazljivac kad bi rekao da bi presao preko svih onih sranja da nije bilo dobrog seksa. s druge strane, lagao bih kad bi rekao da bi trpio nedostatak seksa da nije bilo onih nekih drugih stvari. al su se smjenjivale jebote, nikad u isto vrijeme. ja sam njoj rekao da je ono, emotivno sjebana i da mora nekaj napravit po tom pitanju. slozila se. jebes teenage principe kod osobe od 23 godine. ali dobro, jebiga. ja nemam te principe, ali nemam ni posao i te neke sitnice koje ljudi u mojim godinama totalno imaju. ja sam druga krajnost. jebo me artisticki nagoni kad nemam za kiflu. i serem po satro papcima koji rade neki poslic i nemaju drugih ideja kaj sa sobom. i oni seru po meni. a samo smo razliciti svjetovi. to kaj ja kuzim puno vise stvari njima ne znaci nis, jer su u svom svemiru doma. a moj ne pripada nigdje i nakon godina, ja moram umjesto krađe komadića njihovih ipak stvorit svoj, kompatibilan s njihovim. pizdarija je to, jer oni nikad nece kuzit moj, samo fragment u kojem se poklapa s njihovim. jebe me to i ne znam na koga bi bio ljut. na njih? na sebe? ali seks. to je dodirna tocka izmedu svih galaksija jebote. tu se spaja nespojivo. i tu se događaju najveca sranja. rekla je ona meni da je bila sa mnom radi dobrog seksa pa se ono, zaljubila u to kaj sam ja divan i krasan. ali da je citavo vrijeme kuzila da je ipak seks jedina realna podloga za nasu vezu. ja to nisam tak vidio. meni je to bila ta neka toplina. koja se valjda hladila s kolicinom kora od krastavaca na podu i neopranim suđem. i sad, jebote, koliko god ja znao da to nije ok i da je sranje i laž, iducu kokicu cu isto tako bacit pod jaja na test drive. morat cu jebote. mozda opet odustanem na pola. znao sam to napravit dok me ostavila zadnji put. ono, karam i odjednom puknem. reko stara, daj, ajmo gledat televiziju, ne da mi se zajebavat s ovim, jer mi se kara druga. il mi se radi nekaj drugo s njom. ali ne kara mi se tebe, jebiga, sori. ali opet bi pocinio istu glupu gresku. ono, pokarao odmah ako bi mislio da je ok. srecom, u onim momentima sam dosta cesto bio pijan tak da me bolio kurac. za ovu svoju sam znao da ce mi se dopast, inace ne bi trpao. fakat. casna rijec. ali za ove sve sam znao da mi se nece dopast i da ih necu zeljet vidjet sutra. ali sam utrpavao, ko zadnji seljak jebote, savrsen bijeg. i opet cu to napravit vjerojatno. mislim, sada to ne zelim i kuzim da ne zelim i fuj jebote. ali kad dode do toga. trpat cu ko seljo. no matter da consequences. |
Osjećam se kriva što sam djelomice bila u pravu. Jebiga :-( (Amneris 22.05.2004. 11:12)
ovo je odgovor na moj napis zakaj sam otisao u dublin. mene ovo jebe, ali strasno me jebe. zakaj bi se netko ko nije imao bliski uvid u situaciju, iliti komunicirao s mojom bivsom osjecao kriv? ili si to ti bivsa draga, a? si ti, frendice joj draga? koji je ovo kurac? moj paranoidni um zeli znat. da truth is out there mothafuckaz! |
Muzika koja me pojebe u guzicu
svi mi imamo muziku koja nas pojebe u guzicu. da, u to mjesto gdje sunce nema pristupa.i svaka od tih guzopojebnih stvari ima svoju namjenu 1) kad te kurva prevari 2) kad te skoro prevari a ti si to vidio 3) kad si malo mladji, pa mislis da te HTJELA prevarit na tulumu (godinama poslije saznas da i je, ali jebo to sad :D) 4) kad te ostavi 5) kad ju zelis zavest natrag 6) kad si mazohisticki nastrojen i sve te jebe a ti kao da zelis jos jer ti mozes podnijet sve, bring it on! mothafucka! 7) kad se ponasa prema tebi ko prema govnu 8) kad si ti nju prevario 9) kad te jebe familija 10) kad te jebeju na poslu 11) kad izgubis prijatelja 12) kad mislis da se zaljubljujes u drugu i malo ju varuckaš sad cu ja sastavit kratak popis pjesama koje ja koristim u nekim od situacija skupa s brojem, dakle objasnjenjem kaj di koristim i kako se koristi kojiput se place, a kojiput gleda u strop u nekim slucajevima, ukoliko je ljeto ili proljece, dok sunce zalazi mozemo gledat kroz prozor ako nemamo pogled na susjedovog žutog psa zajebe doživljaj ja cu to random onako dobar primjer za (4) je recimo Black - Pearl Jam ali ja ju ne koristim jer mi je previse prijatelja plakalo uz to, isfurana je. ali je dobar primjer mogu odmah navest i koristenje ove pjesme. za introvertirane se to slusa po doma i tiho jeca. ako places glasno roditelji te posalju u kurcinu krasnu ako si ekstrovertiran, po izlasku iz kluba u koji si isao taj dan jebes sve oko sebe stihovima koje ionako ne znas do kraja tulis, nemas sluha, mrze te, ali te trpe. prijatelj si im. no, dobro. dosta o mojim prijateljima. :D :D pocnimo s popisom Haven - Out of reach (7). primjena: bulji se pored televizora. satro gledas seriju. samosazaljenje. nemoć. Machinehead - Davidian (3) primjena: gledaš u liniju. poglašnjavaš. mrziš ju. mržnja. Mule - prva stvar sa wrung ep (1) primjena: bulji se u liniju. tu i tamo se zaurla. aaaargh. kurvo. droljo. ne jeca se. krv. smrt. Smashing pumpkins - Soma, Luna (4) primjena: leži se na krevetu. jeca. onda rida. rida se rijec kurvo ili zašto. jeca se ista rijec. traje mjesecima. Life of agony - drugi album (2) primjena: stoji se na hodniku. ljutnja. pitanje. udari se vratima. ide se pišat demonstrativno. sve se radi demonstrativno. Lamb - Gorecki, Feela (5). primjena: lezi se na krevetu, gleda u strop. sjeta na licu. mašta se. poput onoga kaj na kaj bi potrosio 7/39 đekpot. Pantera - Fucking Hostile (6) primjena: jebački se hoda po sobi, maše se rukama u znak sviranja nekog instrumenta. jebite si mater mimika. Otvoreni Radio (8) primjena: puca ti kurac, konacno si jebo Bad religion - nekaj sa Stranger than fiction (9) primjena: urlanje na familiju, pojacavanje linije. nece tebe niko jebat. niko. Soundgarden - Ty cobb (10) primjena: zlobno smjeskanje, osjecaj moci u nemoci. prevrtanje case s penkalama. ne pokupljanje iste. Alice in chains - Brother (11) primjena: u autu. tuzno. nije ti jasno jebote. udaras po volanu. ako je guzva, jebes mater sporijima. zbunjen. Otvoreni radio ili nekaj od Foo fightersa (12) primjena: gledanje u pod. razmisljanje da li je vrijedno. ako si pijan slusas anna begins :D mislim ja sam tu sad naveo previse sranja, nisu mnoga od njih tuzna. ali jebu nekoga u guzicu u datom momentu. recimo, kaj sam ja slusao sad dok sam bio sjeban. jebo me irski mtv. snow patrol - chocolate maroon 5 - the sun evanescence - anywhere soundgarden - let me drown beastie boys - get it together (daje osjecaj moći, bilo kaj njihovo daje moć) ratm - cista moć recimo, kaj sad izbjegavam slusat, jer mi je prevelika pizdarija (inace, np. craig david - hidden agenda, puca mi kurac. to je sad alternativa jer ga svi mrze) :D dakle, izbjegava se (da se ne sjebem do boli) sting - fields of gold robbie williams - singing for the lonely (to je voljela ah, ah) u principu, ona bas i nije voljela glazbu pretjerano pa tu nisam sjeban ali eto recimo, ne bi sad bas slusao ni lamb koji sam zadnji put slusao dok sam ju osvajao. koliko je osvajanje bilo uspjesno, vidimo po tome koliko njonjam. obavezno nekaj s klavirom, kad si u kurcu klavir i violine, bez toga ne ide neki cudniji slusaju i iron maiden te gunse:D |
Slika je iskrivljena, potrgana mozda cak...
pa ajmo ju popravitnije ova moja bivsa bas tolika kucka kak se cini iz svega ovoga. mislim, bilo je i dobrih razdoblja, inace ne bismo bili zajedno toliko dugo, ne? - u pocetku me uvijek vozila doma - motivirala me da polozim vozacki i kupim auto - pokusala shvatit da sam bolestan bar u pocetku (nije joj islo doduse) - naucila me da kore od krastavaca ne mogu stajat na podu dok se ne smanje na velicinu igle - naucila me da ne smijem ostavit snicle na tavi 3 tjedna, pogotovo ne u sedmom mjesecu - platila mi je stan za jedan mjesec - pomogla mi je kad sam sjebo kuplung i kad mi je pauk odvozio auto - pusio sam njene pljuge - davala mi je za benzin - prekrasna je i kad ima sto kila viska - najljepse se ljubi - ima prekrasne oci - zraci posebnom vrstom topline, kad je topla - ima prekrasan osmjeh - super kuha - nikad mi nije srala kad sam isao van - nije srala kad sam komentirao drolje na cesti - seks je bio fantastican dok me je voljela ......eh.....u kurac |
Ma bravo!
Sun is sinking in the west The cattle go down to the stream The redwing settles in the nest It's time for a cowboy to dream Purple light in the canyon that is where I long to be With my three good companions just my rifle pony and me Gonna hang my sombrero on the limb of a tree Coming home sweet my darling just my rifle pony and me Whippoorwill in the willow sings a sweet melody Riding to Amarillo just my rifle pony and me No more cows to be ropin' No more strays will I see 'round the bend shell be waitin For my rifle pony and me For my rifle my pony and me |
22.05.2004., subota
Placipickanje
mene boli kurac kaj vi tu brijete kak ja placipickam. ovo je moj jebeni deponij. moj dnevnik, kao sto sam vec rekao. ja ne idem srat u vase dvoriste. tu nekakav ajax veli kak ne bi nikad bio s takvom osobom. ma seljacino priglupa, zakaj ti mislis da je meni tvoje jadno misljenje bitno, a? posisaj mi kitu jebote. hehehe, kuis, ja to mogu napisat velikim slovima a ti malima u komentar. :D osveta maloga kineza. i ono, zakaj bi ja tu pisao o pozitivnim stvarima koje se dogadaju tj. koje zapravo forsiram da se dogode? ne moram i ne budem. moji planovi su moje sranje i pisati ih ovdje bio bi cisti gubitak energije. napisal sam par okvirnih idejica, al sam skuzil da neke stvari ipak trebaju ostat samo moje. e, to je intima. ne ovo. ovo su ono jebote, memoari prakticki. i za to mi puca kurac, bilo pa proslo, imam pravo izbacit iz sebe kaj god ocu u svom virtualnom dvoristu. i pisat cu kaj god hocu, na nacin na koji zelim i kad zelim. a kome se to ne svidja nek ne čita jebote. ne kuzim di je tu neka mudrost. ovo nije ovdje da bi se ja nekome ulizao, puca mi kurcina za to. nego, placipickanje. ja znam ljude koji sva svoja sranja drze u sebi i time su fer prema okolini. ja sam ovak isto fer jer skoro nikog iz RL ne jebem s ovim. stovise, ljudi misle da su mi dopizdili i da ih zato izbjegavam a ja ih jednostavno postedujem sebe. ne da mi se. sebe postedujem onoga "rekli smo ti da ju ostavis prije 2 godine". jer da se mogu vratit 2 godine unatrag, znam da ne bi imao jaja ostavit ju jer sam jednostavno takav. volim voljeti. nije meni bed nac nekog ko ce me volit. imam ja masu ljudi koja me voli, ono, jednostavno sam im super. meni je bed naci nekog koga cu ja voljet jednakim intenzitetom. šit, moram ic, nastavit ce se... ...eto me koji sat kasnije icq mi sere, sve mi sere. i tak. :D dakle, di sam stao. da. drolja koje mene obozavaju ima na svakom koraku, to nije nikakav bed. samo kaj sam ja usrani snob pa mi se dopadne svaka milijardita je druga stvar. sad sam se sjetio necega kaj mi je ova radila tri i pol godine. ali ono, jebote, jebena BOLEST. uvijek me namjerno cinila ljubomornim (a nemrem rec da nisam) da bi mi onda srala kako ju gusim ljubomorom. mislim, isprica mi pola o svojim jebacima, dok ne zelim znat sve. onda dode s posla i prica kak joj je dobar onaj celavi iz ducana do ili nekaj. ili kak joj je dobar ovaj il onaj s kojim provodi vrijeme. nakon nekog vremena, ja naravno popizdim. dok tu svoju super igricu nije dovela do nivoa di sam vec bio brutalno zivcan na te spike. mislim, nek ide u kurac s tim. rekla je da uvijek trebam bit nov i zanimljiv i da joj ne smijem svaki puta reci da, jer sam onda papak. ako stojim na usluzi. ako nisam stajao na usluzi, bio sam los decko. mislim, u picku materinu da u picku materinu. to s tim igricama nikad nisam kuzio i odbijam kuzit. ja picku odjebem ako mi nije dobra a ako mi je dobra, dam joj do znanja da mi je dobra i da zelim provodit vrijeme s njom. dalje se odnos razvija. mislim, ona je brijala da kaj da je ona meni odma u pocetku pokazala da joj se tak svidjam i sve. reko, nis jebote, bila si mi super, nis se ne bi promjenilo, apsolutno nis. i ne bi. ali ona je uporno tvrdila da bi. mislim, such teenage bullshit. srala mi je da kaj joj serem da pljuga. a nisam srao zato. volim ja napljugane ljude. ali ona je dok je napljugana zivi jebeni uzas. glupa ko kurac. a u zadnjih par mjeseci bila je napljugana stalno. isto kao i prvi put kad me ostavila. ma kurac, nemam pojma. danas je ona na svadbi. na svadbi na koju smo trebali ic zajedno. trebala je to bit zapravo moja prva svadba ikad, nikad nisam bil na jednoj osim onih na koje smo pijani upadali ne bi li se naždrli i ponapijali zabadava. bas sam se veselio tome. jos me njena frendica koja se udaje pita dal cu doc. i reko ja, budem ak me ne ostavi do onda. i ova se nasmije da kaj brijem. i ova me ostavi 2 dana poslije. jebote. placipickat cu, da. jer mi nije fakin lako i ne osjecam se dobro. ni malo. i bolje ovo nego da jebem sve oko sebe i opet budem pijan godinu i pol. jebote, danas joj je zadnji dan dijete i prvi dan da krece lokat nakon 3 mjeseca. ono, jos mi se zalila da samo o pivi razmislja. o pivi i jebanju. ne sa mnom, naravno. ma nek ide u tri usrana kurca. |
Nije vezano, naslov se nemre napravit
eto veli muuu da kak mogu tak spušit od neke "jadnice". ma nije ona jadnica. ona je znala di stoji u zivotu, nije znala kaj hoce od zivota ali znala je kaj hoce od momentna. s druge strane, ja nisam pojma imao kaj da radim s momentom ali znao sam gdje zelim biti u zivotu. ne bih ju nikada nazvao jadnicom, no vej. samo, njena granica tolerancije bila je niska i ona ljubav dozivljava jako jako plitko. rekla mi je jos kad smo prohodali - "ti si tu meni da mi uljepšaš dan". kurac, ja sam ju htio nauciti da je ljubav puno puno vise od toga. i da suze ne simboliziraju uvijek tugu. ako i da, i ta tuga moze biti svakako polarizirana. ona je bila u kurcu kaj sam ja pusio kitu zivotu. doduse, jedno kaj nije kuzila je bilo da ja ne bi to dozivljavao kao nekaj lose, da ona nije to tako dozivljavala.jedna stvar je bitna. ona je odrasla u obilju. ja sam odrastao u kucama iz cijeg betonskog poda je rasla trava i gdje je frizider sluzio za skladistenje auto dijelova. i ne krivim nju za nerazumijevanje. ili krivim? ne znam. znam da meni te neke stvari nisu bile bitne, meni je bilo bitno samo da se mi volimo, nisam naviknut na to da je ova komponenta s kojom je ona odrasla potrebna za ljubav. meni je to tesko pojmiti i dalje. zato sad brijem dugo dugo ne imat nikoga i pokusat nauciti sam koliko je to bitno, kreirat svoj svijet prvo, redefinirat sustav vrijednosti po vlastitom nahođenju umjesto ocajnickog pokusavanja prihvacanja tuđeg i gubljenja u njemu zbog nerazumijevanja. onog bazicnog. vratila se jucer u zg. osjetio sam to jos predvecer, jebote, moguce je fizicki osjetit neciju prisutnost, nije to bulšit. i kad sam se pred jutro vracao doma, vidio sam joj preparkiran auto. reko, jebote, super kaj sam kuzio to bez da sam znao. u kurac krasan. ma ali jebo sad to, ali fakat. popusio sam jer se nismo razumjeli. popusio sam jer sam ja nju toliko htio razumjet a ona mene nije. ona mene nije, jer me nitko do sad nije pokusao razumjet pa nisam to nalazio nekakvim čudom sad. dakle, kaj mi je ciniti. moram bit sam. moram pokusat stvorit funkcionalan sustav vrijednosti unutar ovog po kojem svi funkcioniraju i tak nekak sljakat. nemam pojma, valjda je to to. i skuzio sam jos jednu stvar. koliko god obitelj mogla bit zajebana, jedina je koju imam. i naucila me histeriji i hororu. isto tako me naucila nekim vrijednostima koje drugdje ne bi pobrao. a to je odanost. vrijednost jebene topline. vrijednost ljubavi. jer, mi smo sick familija. ali ja nisam vidio duhovitije, sjebanije, poremecenije i toplije ljude nigdje. nigdje jebeno. i njima i bivsoj bivsoj dizem spomenik kao sto ga i oni meni mogu dic. napisat cu ja kaj se sve događalo, ovo ono, ali to je dugacka dugacka prica. interesantna prije svega. jako. dobijem mail sad od tu neke kokice. slika. lubanja s klaunskim nosom i kak ona meni kurca ne vjeruje. mislim, kaj me briga. fakat, kaj me briga. to sam i napisao i eto stize drugi mail, idem pogledat. a sad veli da joj je to sve ok, bez obzira kaj brije da nije istina. ah, ah. no dobro. slusam evanescence jebote. anywhere. kako sam nisko spao. :D ali ta pipica fakat fantasticno pjeva, meni je to jebeno. mislim, jebo sve. popusio sam glupo, ili mozda ne glupo. mozda sam trebao tak popusit. boli me samo to kaj znam da je to to. s anom sam znao da nas ceka prijateljstvo jednom, to mi je bilo ful ok. i ne, ne moze se nekoga prestat voljet. to je totalno sranje i oni koji briju da je to tak i da su svi zamjenjivi su ono, konsipejtid jebote i grade vece zidove nego kaj cu ja ikad imati oko sebe. i ja anu recimo i dalje volim. drugacije ofkors, nema seksa i toga, iako se ne bi zalio, jebiga. :D i mogu ju zagrlit kad mi je tesko. ona mi je baza. svaki put kad nekaj najebem, naci cu se s njom, ona ce bit super, sto je sad samo zato kaj ima super decka pa je onda i ona ok, ali ono, utjeha mi je. stvarno. valjda trebaju proc godine da prestanes bit "dosadni bivsi" i postanes prijatelj. zadnji put me ona izvukla iz govana kad me ova ostavila. dosla je k meni s 2 litre vina i 5 piva za start. slusali smo glazbu koju smo slusali zajedno. life of agony jebote i smashing pumpkins. pjevali smo. ona nema sluha, ali bio sam sretan. plesali smo. nemres vjerovat. tih 24 sata s njom mi je znacilo sve. a zadnji telefonski razgovor prije tog susreta je zavrsio sa -"droljo sebicna glupa" tup! -"supcino, ne zelim te cut nikad" tup! i onda kad me ova sad bivsa zadnji put ostavila ona zabrinuto pita zajednicku prijateljicu da li sam dobro. jebote, pa to znaci nekaj, ne? iskreno sam mislio da ce onda doc k meni na 15 minuta, potapsat me po ramenu i rec kak mora ici i da odjebem. da joj je zao ali ono, bok. a nije. a ja sam strasno tezak i naporan tip. ono, iznimno sam fakin naporan. cak i u momentima euforije. ima par ljudi fala bogu koji me onda cak i vole gledat kak sam ko lik iz crtica. i vole provodit vrijeme sa mnom. to je ful super. lakse mi je ovo pricat ovdje, nego se nalazit s frendovima ili poznanicima i odgovarat na pitanja. a kak ste ti i...? joj pa kak? pa ono pa ono.... to je mučno, pogotovo zato kaj ne pijem. nalazim sigurnost iza ovog monitora trenutno. iza jednosmjerne komunikacije. i tuđa mišljenja me sada ne mogu zbunit, to je zadnje kaj mi treba. opcija repeat je izumljena radi onih slomljenog srca s placipickastim cedeom u plejeru. i sluzi svrsi, ali apsolutno. i pisem jebeni blog, ispucavam se. i da, ne bi to radio da nije online, da nema nekog tko ce to procitat vjerujem. nema smisla, jer ja znam da to necu citat jos dugo. pa za koji kurac onda da pisem po tu nekim notepadima? eh. i u kurcu sam. jesam. ali bar znam da mogu to podjelit s nekim. s nepoznatim ljudima iza svojih monitora. i to tješi, nemate pojma koliko. |
21.05.2004., petak
Planovi i zasto ih radimo
ja radim planove ne bi li usrecio osobu(e) s kojima sam trenutno povezan. emotivno naravno, svaka povezanost je te naravi iako se emocije razlikuju, jedino je polaritet isti. i sad, ja sam otisao u dublin ne bi li stvorio sebi i tadasnjoj djevojci buducnost. strasno sam se bojao njene osude u slucaju neuspjeha. to je bilo krivo, nisam ja to kuzio onda. ono tresao sam se dok bi me nazvala s pitanjima o dobrim vijestima. a ja ih nisam imao. svugdje samo pitanje da li sam u europskoj uniji. nisam, rekoh. onda nam je zao, ne mozemo koristiti vase usluge, bio je odgovor. svaki put. promjenio se taj dublin u odnosu na prije 3 godine. jako. sad je tamo puno spanjolaca koji fino legalno rade, i sve je super. nema vise potrebe za ilegalnim sljakerima jer je i legalnih previse. ja sam sve isplanirao. nisam imao pojma da ona ni tada nije zeljela zajednicku buducnost. prodao sam auto, neke sitnice i otisao u irsku. reko, mozda mi se tamo dogodi nesto bolje. prvi dan u net cafeu, od 50 compova, samo moj je 3 puta krepao. i tako svaki za koji bi sjeo u iducih par dana. nije mi bilo jasno, ali reko jebiga, karma. dublin je mali grad zapravo. 750.000 domacih i isto toliko nas cigana koji smo dosli u potragu za boljim sutra. samo to bolje sutra vise nije to. u zadnje 3 godine cijene su skocile, porezi su skocili, nacionalni prihod se umjetnim nacinom pokusava odrzati na onom nivou na kojem je bio prije koju godinu, nakon ekonomskog buma. cijena zivljenja je nekaj prestrasno. samog stanovanja. disanja. ne dao bog da dodes tamo s porocima kojih sam ja pun. pusis? pusi kurac, kutija cigareta je 6.25€. onda se zavaravas i kupujes one gejkutije od 10 cigareta za 3.20 mislec da manje pusis. pusis samo vise manjih kutija. i onda, ona zeli doci prvih tjedan dana. prva 2 tjedna, ona je sigurna u dolazak. ali, onda se stvari radikalno mijenjaju a tebi nije jasno kaj se događa. ne zelis si priznati da je taj odlazak bio ocajnicki potez ispravljanja onih losih koji su mu predhodili. zoves, ali ona gleda seks i grad. nazovi za 15 minuta, kaže. a hodao si 20 minuta do net cafea koji ima najjeftinije telefonske pozive i smrdi po pisalini jer se zahod potrgao. i stojis tako u toj maloj smrdljivoj kabini sa izrazom razocaranja na licu. i bijesa. mixture, ne. nije ti jasno zakaj nije sretna kaj ju zoves iz druge zemlje u koju si otisao vama pokusat napravit buducnost. ne zelis si priznat da je to zato jer te jednostavno ne voli vise i jer ne zeli da ju zoves i pricas ista. opravdavas to nekako. pises po forumu pokusavajuc nac odgovor. i vidis da ti sve odlazi u kurac, moral ti odlazi u kurac i nije ti zapravo vise bitno kamo si otisao i kaj si dao za to. ljudi odlaze svuda u potrazi za srecom, bogatstvom, whatever. i neki se vracaju kuci popišani, neki uspiju. stvar je motivacije. motivacija ti krepava totalno. kaze ona preko telefona kako je smrsavila i da joj ne dolazis doma sa skembom. nije ti jasno sad. ali dobro, mislis, pokusava me motivirati da se pomaknem. sjebao sam si ja nogu tamo. hodao sam satima i satima prva 3 tjedna, samo sam hodao od agencije do agencije, od potencijalnog posla do drugog, posjecujuci net cafee u međuvremenu, ne bi li komunicirao. falilo mi je to. stare tenisice su uzrokovale zuljeve, izbjegavanje hodanja po zuljevima je uzrokovalo sjebane ligamente. na kraju nisam uopce mogao hodati. vukao sam fakin nogu za sobom, iako sam si kupio nove tenisice pokusavajuc izbjec tu situaciju. strah koji pred tebe moze metnut voljena osoba je prestrasan. ja nisam smatrao vracanje doma neuspjehom, nikako. ono, imam pricu makar. ona je. sjecam se, jebao sam mater europskoj uniji, hrvatskoj državi, svima. svi su bili krivi za to kaj ja nemrem nis napravit. mislim, bio sam u krivu, naravno. jedino kaj je mene cinilo tjeskobnim je to kaj vidim da ne mogu u kratkom roku ispunit njena ocekivanja. a tako sam to zelio, vise od svega. nikad nisam nekaj tako zelio nego usrecit osobu koju volim i pokazat joj da ipak nisam nesposoban. no, u njenim ocima ja sam to bio. rekla mi je to. osjecao sam se lose, nisam vise imao razloga ostat u stranoj drzavi, među ljudima koje ne mogu nazvat prijateljima, s jos 3 tipa u sobi i gdje moram ic u tuš drkat i to dok je slobodan. moj jedini motiv za odlazak je bio sredivanje naseg zivota. naseg, velim. ja sam mislio da je nas. govorila je ona meni, sredi svoj zivot i ja cu ti se pridruziti. i pokusao sam. no nikad nisam tako zamisljao vezu s nekim kog volim. ja sam tu vidio nekakve zajednicke stvari, zajednicki trud i ideje. ali reko, to ce doci s vremenom mozda. znas, glup si dok volis nekog. u glavi se dogadaju konstrukcije koje ne odgovaraju istini ali nikako. nemaju ni zajednickih tocaka skoro. nisam ja to kuzio. nisam kuzio da nju ne veseli kaj sam ja tamo nasao bend, kaj radim neke sitne poslice i kak bi mogli jako ugodno zivjet tamo zapravo. njena poruka je bila da radim puno i da joj kupim kuću na moru. htio sam to. mislio sam da je normalno da to veli. ona je uživala daleko od mene, to ja nisam kuzio. ja nisam uzivao daleko od nje. bio sam u totalnom kurcu, nisam nis kuzio. jedno je mislila, drugo je radila, trece govorila. kao sto rekoh, nisam ja to radio za sebe. boli mene kurac, fakat. ja se bojim ocekivanja koja ce pred mene postavit iduca osoba s kojom se povezem, iskreno. krepavam od straha. kad sam dosao u zagreb, nje nije bilo doma. rekla je da ce me cekati. nije. nazvao sam ju, pitao gdje je. rekla je da je kod mame, da kaj ju jebem, da sam trebao javit da dolazim. jesam, javio sam. dan prije još. i rekla je da ce biti doma. bila je napušena dok smo pricali, ali reko, nismo se vidjeli 2 mjeseca, nece zaboravit nekaj takvog kao sto je moj dolazak iz irske. cekao sam na stengama 45 minuta. imala je kaj za pricat s mamom ocito jer me pustila da cekam. poljubila me par puta i sjela, rekla mi da pricam kako je bilo. ja sam mislio da ce bit bar mrcuk emotivnija. bar malo. ali nije bila. bila je hladna, udaljena, nikakva prema meni. vec onda je bilo ocito da je gotovo. ali rekla je da zeli pokusati bez obzira na sve. popusio sam pricu. ocajni ljudi uvijek popuse pricu, nije to nis novo. bio sam malo tjeskoban ali sam rekao dobro, proci ce i to razdoblje. drugi dan je dosla njena frendica. njena najbolja frendica koju ja ne podnosim zapravo. kokoš je. tak je korektna. uzasno. ima mirnu vezu u kojoj je sve puno "aktivnosti". ona i decko zive zajedno, imaju zajednicki biznis, idu na skijanja, putuju. a ja u njihovoj vezi vidim strasti koliko u onom zadnjem krastavcu u teglici kad ju vracamo u frizider. da, onaj zadnji koji polako tone na dno nakon sto izvadimo ostale. nema tu neke ljubavi. dok smo mi prohodali, ta frendica ju je nagovarala da se posevi s nekim tipom zato kaj je bogat. to je ona. prvo pitanje koje mi je uputila kad me vidjela je bilo - "koliko si zaradio u dublinu?" "kurac je zaradio, to ti je on. kurac. samo više nema auto, posao, ništa nema. samo je još veca bijeda sad" - bio je odgovor moje tadašnje djevojke. sutio sam. nisam imao kaj za reci. osjecao sam se kriv kaj sam sjebao "nasu buducnost" ne znajuc da nije nikad ni postojala. s rafom sam svirao zato da se njoj umilim isto tako. svaki dan me pitala di je lova. njen stari me pitao di je lova. kuzim ih, jebiga. i tako citavo vrijeme. a nisam ja htio to sve. ni rafu, ni bivsi bend. ali nudili su nekakvu buducnost. puno se pricalo o tome. o buducnosti. kurcilo se. na kraju sam i u europu otisao u potragu za buducnoscu. kakva laž. jer, meni nije nista od toga trebalo. a zaboravio sam da se ljubav ne može kupiti. |
Krivi potez?
ja sam brijao na to da cu bit rok zvijezda il nekaj. imao sam bend koji je imao famozne planove. nisam ih volio, nimalo. srali su mi, tlacili me i nakon kaj su me pokusali promjenit kao osobu, pokusali su to uciniti i s mojim sviranjem. katastrofa. razisli smo se prilicno ruzno, ali drago mi je da smo se razisli.nagovarali su me 3 mjeseca da sviram s njima, reko necu, imam bend s kojim sam sretan iako nemamo probe. kuzimo se, znamo kaj radimo i bilo nam je ful ok sto se glazbe tice. ja u tom bendu nisam svirao bubnjeve nego sam radio nekaj drugo ali nije to bitno. trikom su me ovi navukli na neki tamo jam i mi smo kliknuli. vise ili manje. moj bivsi "bend" je rekao jebiga stari, ipak si primarno bubnjar, odi radi kaj volis i u cemu si dobar. reko, dobro. ne znam kak ce to izgledat ali dobro. poceli smo vjezbat, kao, snimali smo nekaj odma, pojma nemam. odjednom se pocelo govorit o sasvim drugom stilu glazbe, revoluciji u estetici i zvuku. arty farty bullshit ako se mene pita. ja sam bio zgubljeni papak, pa nisam kuzio da je to sve totalno sranje. ali oni su imali love i nekak su to gurali naprijed. bar mi se tako cinilo onda. godinu i pol mi je trebalo da se zapitam zakaj smo i dalje u podrumu a ne negdje po koncertima. navodno nismo bili dovoljno dobri. govorili su mi da sam ljudsko govno zato kaj nisam htio prestat pusit. kao, pjeva se troglasno, prestani pusit. vjezbaj. bio sam u kurcu ali reko jebote, ajde. par puta sam izlazio iz benda. jednom mi je menađer sakrio svu opremu i rekao da mi ju nece vratit dok ne snimim s njima materijal. da sam mu dužan. da me posjeduje je rekao. da sam bez njih obicno govno i da to znam. znate, kad vas par ljudi tak okruzi i svi imaju istu pjesmicu, pocnete im vjerovat. ono, oni su mene doslovno znali posjest u sobu i srat po meni. ostao sam u preskupom stanu i skupljao dugove samo zato da bi mi mogli vjezbat tamo. usao sam u vip vpn s njima jer su rekli da sam šupčina kaj moraju trosit lovu na mene i da im moram bit besplatan. ucinio sam to u sada imam oko 3k kuna duga prema vipu. srali su mi za sviranje sve vise. kao, jedini sam koji to moze svirat ali nije dovoljno dobro. tvoje sviranje je motoricka stihija a ne planirani slijed udaraca, govorili su. da imam brilijantne momente, ali da su to i dalje samo momenti. pa kaj, mislio sam si. sav sam takav. ali sam se trudio. jednom smo pricali o ambiciji. pitali su me koja mi je ultimativna zivotna ambicija. ja sam odgovorio jednostavno, i dalje se drzim tog odgovora. radit glazbu i bit sretan. rekli su da sam duhovna ameba. moja ambicija je trebala bit poput njihove. "sabrat svo znanje koje sam pobrao kroz godinu i prenijet ga skupa s emocijom na nadolazece generacije zatrovane danasnjom glazbenom industrijom. worldwide". umjesto da ih samo posaljem u kurac, ja sam se pitao da li sam u krivu. da li je konzumentski dio mene pojeo ono romanticno u meni. sto se tice glazbe. jer, rekli su da sam na zalost, bez obzira na talent jadni konzument koji ne zna prepoznat prave vrijednosti. tu sam znao da seru. ali, whatever makes you go, honey. pusio sam i dalje ta sranja. kad su me znali nazvat i pitat di sam a ja sam odgovorio sa "nije bitno" tjedan dana su me jebali s tim da kaj, pokusavam bit tajnovit il nekaj. mislim, uzas. ali dobro, vjerovao sam u to da se iz tog priglupog forsiranja moze izrodit nekaj dobro. nije se. nema sanse. previse negative se tamo dogadalo. govorili su da je moj posao nebitan i da ne smijem bit umoran na probi jer se oni brinu za moju buducnost. jednom su mi kasnili na probu sat i pol. jednom od milijun puta. i ja sam im poslao poruku tipa "nabijem vas nakurac s kasnjenjem". poruka koju sam dobio natrag. i to tocna jer ju i dalje imam u mobu. "Gle, nabijem ja tebe na kurac duplo, znas jako dobro zakaj kasnimo, zato da bi ti mogao ic svirat u london i jos i jest nekaj tamo, zisku?" nisam nikad bio u londonu. svirali smo los koncert u melinu jer me menađer tu vecer optuzio da sam ukrao nekom stolac za bubanj. a on je meni ukrao mikrofon, kablove, papucicu, sjebo mi plastiku, svakaj. jebiga, reko. svirali smo u dugom selu pred 4 metalca. u spunku pred par prijatelja. i u ksetu. kao, veliki veliki koncert u ksetu. radimo glazbenu revoluciju. svirali smo manje od 45 minuta, bilo me je sram. skupo su naplatili kartu, ja ni novcica od tog koncerta nisam vidio. ipak su se oni brinuli za moju buducnost. bilo mi je neugodno radi ljudi. neki su dosli izdaleka vidjet to revolucionarno čudo. nije se dogodilo, ipak. nakon koncerta je bilo sranje pa sam zauvijek prekrizio taj bend. i nije mi bilo lako jer smo mogli bit odlican bend. ali kaj se mora, mora se. 10 mjeseci ranije, meni je ujna ponudila biznis dil. sva lova od prodaje kuce moje bake ide meni ukoliko dodem zivjet i radit s njima. 150.000€ u startu. onda bi gradili apartmane, sredili zemlju na moru a ja bi zivio s njima u velikoj kuci koja bi ostala meni. i lova i kuca i biznis. moja logika je bila razumljiva za to razdoblje. htio sam se dokazat bendu. bijah glup. i odbio sam sve. rekao sam kak mi radimo revoluciju i kako mi ne treba ta sitna lova kad cu uskoro imat milijune. sve bi onda napravio samo da dokazem da nisam šupak, i da mi je stalo do benda. i odbacio sam dobru buducnost. odbacio sam sigurnost i ugodu. rekli su mi da je ugoda kurac, da mi mora bit lose u zivotu jer da cu samo tako naucit. iako mi je do onda bilo lose i zelio sam nekaj promjenit, ostao sam s njima. vjerovao sam da je ta neka povezanost, rađenje glazbe i buducnost u glazbi bitnija od nekakve tam love i biznisa. od novog auta i kuce koju bi mogao s vremenom nazvat domom. vjerovao sam da ta gesta nekaj znaci. i znaci. znaci da sam bio glup. ali sam bar na kratko mislio da cu fakat bit rok zvijezda. |
Dobro jutro đezeri
dobro. eto me. beastie boys i get it together cine podne jutrom vise no sto bi to cinila shanice ili vanilla ice. i got the ill communication. jeah jebote. nego, sinoc sam ja razmisljao o jos jednoj stvari sto se tice tih nekretnina. da mi neko sad veli, izgubit ces 13 godina zivota, probudit ces se sa 40 i imat svoju kuću, svoju (neciju, tvoja su ali ih ne poznas) djecu, psa, zenu, auto i ne znam kaj sve vec, ja bih rekao moze. postarajte me 13 godina i dajte mi da zivim. ionako mislim da cu sa jedno 40 biti dovoljno miran da zivim zivot kako ga treba zivjet. u miru, bez tjeskoba i pizdarija kroz koje sad prolazim. nevezano za ovaj prekid, to nema veze jedno s drugim. a i izgledat cu ko da imam 25, tak da ce me ljudi konacno pocet shvacat ozbiljno. 13 godina? sitnica. halo bing....? imam tu neke komade koji me zovu van (ne, ne mislim na tebe draga istoinicijalko) a meni se tak ne da. znam da mi nemaju za reci nis kaj ce me interesirat a ne da mi im se umakat, nekak mi je to nepotrebno sad. a proljece je. komadi se tjeraju kao psi po dubravi, i toliko ocigledno. cim ih nema pred mesnicom naculis usi ne bi li primjetio udaljeno zavijanje. nije bitno. ionako ce svaki tren spojeni i ludi protrcat kraj tebe a ti ces se okrenut i uc u nastambu. sinoc mi se uvaljivala kokica s mesa u konzumu. ona s piceka i carskog pecenog, da. ja - "milostivica....dajte mi jedno rebro....onak, s koricom, znate, da krcka. mozete mi dat onak, ko doma, kad maznemo malo više korice, ne?" ona (smijesak, crvenilo) -"joj ova korica ne valja...ni ova...eto, ova je dobra. (zamata) i hihihi joj, vidimo se u 'ime birtije' navecer na kavi il nekaj?" ja (tko je ta zena?) - "da, mogli bi" ona - "pa da, vidjela sam vas (mene i frendicu op.a.) tam neki dan pa rekoh hihiih..." ja - "je, mozda, kuis, vidimo se" i sad, kaj je ovo? sad sam ja kao bio nekaj posebno super i nevjerojatan? ne, nego ju je hormon pogodio u guzicu. hormon karanja. bog seksa. karamor je preuzeo njene sive stanice i sve ostalo. ona bi sa mnom na kavu. jer ja tako sarmantno narucujem meso. ko kako se ova moja u mene zaljubila nakon 3 dana, sto ja nisam znao iako je tu u tam imala ispada, ali ajde, reko boli me kita. treci dan smo se posevili, ne. nije cudo da se zaljubila. seks. koja je to trula pizdarija. pa da nema toga ne bi bilo ni ratova ni pol losih stvari na svijetu. ali, kao sto sam rekao, seks je samo supstitut za sve ono kaj nam fali u zivotu i kod te osobe. s iducom kokicom koja mi se dopadne ja se necu posevit dugo dugo vremena. nema sanse. pa da mi kao ova veli da se zaljubila u mene radi dobrog seksa? koliko debos moras bit da se u mene zaljubis radi seksa? jebote, pa ja osvajam debilitetom, ne seksom. ocito sam u krivu a vrijednosti su nam cudno i krivo poslozene. ali ne jebe to mene sad, nimalo. samo pisem, moram nekaj napisat, postao sam valjda ovisan o blogu. bas super kaj sam se maknuo s foruma. koji karakter. nenadjebivo. i zove me tu neka ribica na kavu, šoping, ručak, jebote. hormoni upravljaju. mozda sam zapravo sretan kaj me boli kurac trenutno. ali doduse, uvijek me boli kurac, tako da to nije neka pretjerana razlika. vrijeme ovisnosti o tome kaj ce ona reci taj dan i upravljanja mojim raspolozenjem s par recenica je proslo. mazohisticki ce mi falit to. ali kao sto vec rekoh, ja se sebe bojim. nisam ja dobar tip. nimalo. ono, ne postujem ja te zenetine pretjerano. bit cu krasan i divan ali bolit ce me kurac. i onda ce one patit i ta sranja. moram si nac neke obaveze jebote. vibrovaginu kupit na čekove kad mi se sredi posao. znao sam sanjat o tome. dođeš pijan doma ujutro. poluskineš se, kreneš drkat i nerijetko zaspiš s kitom u ruci. a s vibro cudesom tehnologije? nataknes svoju plasticnu ljubavnicu, metneš ju na 3 i stvar rijesena u roku keks. to je savrseni poklon za one koji vole piti i ljubiti i takove ih majka rodi. ionako sam dosao do zakljucka da je vecina ljubavi plastična. nemojmo se zavaravati. tako je. a zasto ne bismo onda imali ljubav za koju znamo da to jest? bez pretjerivanja. i zakaj zene misle da kad si u ovakvom sjebanom razdoblju zelis da ti njonjaju o ljubavi i slicne pizdarije? sad samo dobra, iskrena i super zajebancija moze dovesti do nekih rezultata. ja, pickica kakva jesam sam i dalje patio za bivsom bivsom kad sam prohodao s bivsom. :D i to se vidjelo, ocito je bilo, nemres tak nekaj sakrit, bar ne ako si papak reda velicine ja. mogao bi bit sinonim za pickastu sjetu. ah, bar za nekaj. ali ljeto dolazi. a ja po ljeti nikad nisam karao. nikad. osim u vezi. ne kuzim zakaj. |
Bogat do tridesete
kak?mene to iskreno interesira. pa u našoj prekrasnoj državi ima toliko ljudi koji nemaju ni za kruh da to nije istina. sanjarimo o vlastitom stanu, minusu u banci, tim pizdarijama. ja sam moguci vlasnik 257/1114 jednog objekta. i sad, kaj? ima jedno 8 ljudi koji posjeduju 25/1114 tog objekta. ukoliko imovinsko pravni odnosi nisu rijeseni, ja nemrem prodat svoj dio, recimo. ja moram tužit nečiju godinama mrtvu babu, da bi uzeo 12/1114 situacije, ne bi li mi to etažirali il nekaj. ili se mozemo fino svi postrojit po sobi, svako na svoj kvadratni metar i odjelit se kartonom. poželjno je bit dobar s onim ciji je karton do tvojeg, ne bi li kad umre, dobio njegov metar, pa eventualno spavao u fetus položaju umjesto stojecki. sto opet izaziva zavist susobara, jer koji si ti kurac da imas dodatni karton? ukoliko umru dvojica i ostave ti svoje metre, ti vec imas 3 metra prostora za ispruzit se, sto nikako nije za podcjenit. ali kaj ako idu u L? kakav je to polozaj? ili na treci kvadrat metnes nocni ormaric? bilo bi tu puno podmetanja i svađanja, vidim ja vec. a i tko ce cekat 20 godina da umre frajer u kartonu pokraj? napustimo na trenutak sanjarenje o vlastitom kartonu i pređimo na konkretne stvari. biznis. da, BIZNIS. kaj mogu ljudi koji zapravo pojma o nicem nemaju ali imaju super ideju kak bi to funkcioniralo da oni kreiraju svemir? recimo, ja sad imam ideju u suradnji sa svojom dalmatinkom. ma hotel se kupuje jebote, i radi se internacionalno priznata skola umjetnosti. stari od frendice hoce unajmit hotel u sesvetama. halo! u sesvetama. mora da se situacija grdo promjenila, i horde turista dolaze upravo u sesvete ili je njegov plan loš. mozda nisam upucen. ma ima se fantasticnih planova, po nekima bi se i crtici mogli radit. SF filmovi b produkcije. svasta se moze s tim planovima, osim realizirat ih. kad kazem bogat, mislim na to da imas svoj stan i neki polukrepani auto. to nije bas ideja bogatstva vecine ljudi, ali eto, ja sam iz dubrave pa meni jest. sad sam u podstanarstvu i nad krevetom mi visi djevica marija sa malim kicastim isusom u narucju. oko njih su anđeli i briju nekaj. i sanjam o bogatstvu. stan, ne. onda gledas te stambene stednje. kroz 5 godina ustedis dovoljno da dignes kredit koji tvoji unuci veselo otplacuju. ukoliko imas nekakav posao na kojem mozes izdvojit mjesecnu lovu za fakin kredit. ako ti podstanarstvo i hrana ne oduzimaju previse. onda kupis taj stan pa na njega dignes hipotekarni kredit ne bi li imao sto za jesti jer ti sva lova odlazi na kredit za stan. onda i to pojedes. i tak, radis neki sitan poslic, razmisljajuc o tome kak do svog vlastitog stana. niko ti ga nece ostavit, neces nis naslijedit. nou vej. i jebe te to. i nakon kaj isfuras sve kombinacije, sve varijante, sjetis se savrsenog plana. loto! pogledas koliki je đekpot. 13 milja. a u picku. samo 13 milja. mislis si, jebote, kuca me kosta bar 4, jebiga, kad sam vec dobio na lotu, necu u stracari zivjet. auto mora bit neki dobar, to je bar 500k. ma zakaj jedan, daj bar jos tri. dobro znamo da nam treba jedan terenac kad idemo u planine, jedan kabrio da se kosa viori na vjetru i jedan za grad, manji. ali skup, nisi dovoljno bogat da bi kupovao jeftino. onda se sjetis svih siromasnih rođaka. isuse. pa nije 13 milja dovoljno. cekas da se đekpot popne, koliko se popet može i racunas si. 18 milja taman. taman bi bilo ok za sve, da bas ne potrosis u jedan dan a i da ono, milju ulozis u neki posao koji ce se vrtit da dobrobit buducih potomaka. izvlacenje je totalno razocaranje. vijesti u novinama također. jebote, baš nemaš sreće, ali nimalo. neki penzić iz vrbovca je dobio svu lovu i iz samo njemu poznatih razloga sve poklonio crkvi, sekti ili svratištu za pernate životinje. i kako ides na posao jebuc si siromasnu mater,u glavi ti se zapravo vrti samo jedna misao uz tu da je život kurva. i ta ja pobjedonosna. pomislis ju sa laganim smjeskom jer znas da si ih zapravo sjebo. "dobro da i ovaj put nisam uplatio. jer, dobio bi kurac. kao i obicno" |
Predzadnji dan
moze vam se cinit cudno kaj ja tu visim u stanu od bivse. psiho cak. meni je. ono, dosao sam po stvari i ostao tu par dana. svaki put sam ostavio neku sitnicu po koju bi se morao vratit. u ovom stanu je tri i pol godine uspomena. meni barem. i tesko mi ga je napustit. nje nema ovdje, ali citav stan mirisi poznato. svaki put kad uđem, znam ga. poznam sve u ovom malom stancicu. nije tako tesko, stan je stvarno mali. i ima taj specifican miris koji je najintenzivniji kad uđem. sjetim se kako me je znala docekat na vratima, ljubit me. iza vrata, pokusavajuc me preplasit. s obzirom da je imala sto kila viska, nisam mogao otvorit vrata pa sam znao da me tenk zeli iznenadit. sjecam se kad smo tek prohodali a njoj je bio bed upoznat me sa starim. rekla je da stari brije da nitko nije dovoljno dobar za nju. on to ne brije, ja to znam. i upoznao sam ga skoro 2 godine nakon kaj smo prohodali. ali nije bitno to. bio sam gol dok je on usao u stan. potrpala me u ugrađeni ormar. cekao sam pola sata tamo da frajer ode. ono, nemres vjerovat. jednom sam tak cekao na balkonu pokraj pozarnih stepenica. nije mi smetalo. pozvala me da zivim ovdje kad sam dobio posao u kvartu preko puta. bili smo toliko jebeno sretni kaj smo se mogli budit jedno kraj drugoga. uzasno. jebote. znao sam ju gledat kak spava i prica u snu. ljubio bih ju i pricao joj. posevili smo se na svakom mogucem mjestu u stanu. na 33 kvadrata to i nije tesko, ali bar se mozes osvrnut po stanu, osinut ga pogledom i rec -'tu sam jebo'. i to znaci tu. svuda. odnio sam sve stvari, ne znam zakaj sam se vratio veceras, trazim izgovore za provodenje vremena u ovom mjestu koje sam u zadnje vrijeme smatrao domom. koliko god bilo ruzno, bilo je i lijepo. a grijesio sam. bio sam glup. poceo sam dolaziti pijan u 6 ujutro. provodio noci na netu. produbljivao ionako duboke razlike medu nama. odmicao se, ne znajuci to. nije mi nista znacilo parmjesecno lose razdoblje. to ti nis ne znaci kad zelis s nekim provest zivot. tesko mi se odmaknut od toga. i iako sam rekao da sam prosao preko svega, tesko se odmaknut od tri i pol godine zivota. tesko je jednostavno sve izbrisat i reci da mi nije nista znacilo, da nije bilo lijepih momenata i da se nisam vezao. jer sam se vezao. jako sam se vezao. u njoj sam u momentima kad nam je bilo lijepo nalazio sve. apsolutno sve. a znao sam da nisam nista od onoga sto ona zeli u zivotu i grizao sam se radi toga, jako. trudio sam se biti to sto je zeljela, ali nikako mi nije uspjevalo. i da, nikad necu drzati za ruke njenu djecu i zvati ih svojom. sumnjam da ce se nasi zivoti spojiti opet. i nije da me jebe to u smislu, u picku materinu, ne bi trebalo biti tako. nego sam jednostavno sjeban. i nije poanta sad da li je nasa veza bila dobra ili losa, da li je bilo komunikacije ili nije. stvar je u tome da sam ja 3 i pol godine poznavao ovo mjesto kao nesto skoro svoje. kao nesto gdje sam se mogao sakriti od svega, zagrliti ju i poljubiti. i sve bi u tom momentu bilo ok. nikaj mi nije bilo bitno. falit ce mi to. kad konacno odem odovud, jedno razdoblje mog zivota na koje sam racunao da ce trajati puno dulje je finalno gotovo. sutra cu se vratiti u stan ostaviti kljuceve od stana i auta. i to je onda to. i znam da cu svaki puta prolaziti kraj kvarta mazohisticki se osvrcuci da li je ovdje, parkira auto ili se isparkirava. i nista to ne moze promjeniti. mijenjamo stanove, ljude, carape, gume na autu. kad se istrose, zamjenimo ih drugima, ne nuzno boljima. glavno da posluzi. ovisno o potrebi. i nije lako. ovo moze bit pateticno, ali ja mislim da nema osobe koja je ovo prosla a da se nije tako osjecala. nema sanse. kompletan jedan svijet je otisao u kurac. mislim, ja nisam nesnalazljiv tip, stvorit cu si novi svijet. uskoro. koliko svjetova moram stvoriti dok ne nadem onaj koji ce mi bit dom? |
20.05.2004., četvrtak
retro seljak
gledam tu neki trailer u kojem frajer u superjunak odijelu dobiva po njonji.i popizdim reko, koji je ovo kurac? kak je moguce da betmenov mali dobiva po pički? kaj to robin dobiva po pički?! i veli mi frendica, krele, to je derdevil. usuđujučiđavo. a ja sam idiot. jer meni su svi betmen. |
oliver mlakar jednom je momku..
|
..u jednom kvizu rekao "mlad, zgodan, voli nogomet, pametan, a dalmatinac. kako je to moguce?" i ono, nije da je bio tak u krivu, ali pobogu olivere! i gledam bluea kako je zaglavio s dalmatinkom a picka je vrhunska. znam to jer mi je frendica. i mislim si jebote, kak je to jebeno moguce? pa ja te dalmatinke nisam dozivljavao pol posto. ono, odjebi s tim naglaskom nekam di ga ne cujem jebote, ko da kokosare citavo vrijeme zvuce. i sad shvatim. pa ova moja koka je dalmatinka. totalna. sve ono ima. ono, čuja, doša i te pizdarije. da mi je netko to rekao prije, smijao bi se. blue, jebote. kaj nam rade? :D |
a i nije bas jutro
|
no kog boli kurac. bio sam jucer u firmi i borosana/brkovi/pojebani lak za nokte sefica mi je rekla da - "sam ti rekla da ce te zvat jedan dan sad, kad zavrse sastanci". a nije to rekla, rekla je da ce me nazvat prekjucer. skoro sam joj jebo mater, ali mislim da bi mi to umanjilo sanse za ikakav posao u doticnoj firmici. nego, jucer sam pricao s frendicom o tome kak zenama strasno gode komplimenti i kak su vecini dovoljne 3 recenice da ih pokolebaju u uvjerenju. mislim, kakvo je to uvjerenje onda? recimo, veli ona, bili su na tulumu i uvaljuju joj se frajeri. i kak joj to godi i sve. i kad joj netko veli kak bi ovo il ono trebala napravit, ili kak ovo il ono ne valja u njenom zivotu i kak to treba promjenit, ona pocne razmisljat. i sve one pocnu razmisljat. recimo, upozna frajera. i ovaj joj da 100 razloga zakaj njen decko ne valja. i ona se pocne pitat. i par takvih komentara i sumnja je potpuna i apsolutna. paznja od suprotnog spola radi cuda. onda se racuna i misljenje potpunog stranca. on je zgodan, ona je njemu zgodna, on ima misljenje. curica, pa on bu ti bilo kaj rekel ne bi li utrpao. picke imaju problema s uvjerenjima. mene nikad nije jebala ta paznja od picki, ali nikad. jer sam ju uvijek dobivao svu. ali ono, svu. ocu li da me slusaju ili satro razumiju ili da mi odma posisaju kitu. isti kurac. zato to nikad nisam ozbiljno dozivljavao. nit mi je bilo stalo. jebote, bog sam, kaj me boli kurac kaj ce mi neka picka tam rec, to mi je pod normalno da zele da ih bacim pod jaja. normalno je da me zele slusat kak serem o svemu zivom. nisam impresioniran. ali, zene. one su jebeno impresionirane cinjenicom da neki tip hoce razgovarat s njima. mozda zato kaj su svjesne cinjenice da su vecinom jebeno dosadne. postaju zanimljivije ako imaju vece sise, bolju facu, dupe ili nakon 8 piva. onda su jebeno zanimljive. nije ovo sovinizam, ovo su gole cinjenice. cak i one najbolje i najpametnije (??) cesto ne kuze dalje od kurca. ili cinjenica koje se vide golim okom. veli ta frendica jucer kak sam ono, sjeban, bahat i supcina tu na blogu...i inace zapravo. ali veli, tak si drag. :D je, drag jebote. i jesam. ko vatrogasac sem sam. uvijek spreman pomoci svim ljudima u nevolji. kako je moj stari dok je bio pijan obicavao reci "djeco...ja sam dado...prijatelj djece". doduse, dok je on to izgovorio, nikog vise nije bilo jer mu je trebalo vremena. dakle, ono kaj ja hocu reci je da me nitko nemre sjebat u uvjerenjima osim onih najblizih. a ako me zele pokolebat, nek popuse kurcinu. p.s. kaj je to pozamanterija? idem ja jucer kraj name, i pise pozamanterija, ovo, ono....i flash djetinjstva me šupi i shvatim da i dalje ne znam kaj je to pozamanterija |
dobro jutro
|
od kompleksaša koji briše komentare. :) a meni je jutro tako super, i bas sam sretan nekak. hepi. preselio sam vecinu stvari jucer i eto me opet po ostatak. jos neke pizdarijice, sitnice. sinoc pricah sa svojom bejbe i imamo jeben plan za osvojit svijet il nekaj takvog. to, sad mi se cini uopce nije tesko. nimalo. nego, jebo sve to. poceo sam radit tekstove za taj neki casopis i sve. jebote, lud sam od uputa za autore. nadnaslov, velenaslov, podnaslov, supernaslov, mininaslov, sve jebote a ja samo zbunj. ono, gospon, imam tekst. vi si ga nagurajte. u podnaslov. on dobro, trud je ulozen i ja polako shvacam kam kaj trebam metnut da bi to nalikovalo na nekakav tekst koji je pisao netko ko i inace pise nekakav tekst. slusam soundgarden. inace, kad smo kod glazbe, uzasno mi je zao kaj ovih zadnjih tjedan dana kaj sam bio u kurcu nisam slusao chris cornell - euphoria morning. to je ono, sjetan album za kisan dan. i remek dijelo k tome. a sad, kava, blog, ona na icq, casa vode i My Wave od soundgardena. kak je to dobro. prefakin dobro. jednom kad sam se ja zalio na svoju bivsu kak ne kuzi ovo ili ono, lebowski mi je rekao da nemrem sva jaja drzat u istok košari ili nekaj tog tipa. nemrem kurac. ak je mogo sir paul mccartney, mogu i ja. :D nego, danas sam bas sretan nekak. vratila mi je erekciju. sinoc sam opet lansiro raketu na slike podatnih zenskih tjelesa u prekrasnoj kretnji. bijah sretan. nakon zadnjeg prekida nisam 15 dana imao erekciju. jebalo me to. zajebano je ujutro ic u zahod a da ne moras pocet pisat vec sa hodnika, drzec kitu prema dolje i polagano se primicuc kako mlaz slabi i erekcija postaje pimpek. cudno. nisam ju imao ni jutros. ali sinoc sam imao kitu. i neodoljivu zelju da ju umocim u njeno ono nešto. mislim da cu uskoro pocet pisat o dublinu, o sranjima kojih tamo ima, koliko se i kako pije i kaj mi se sve izdogađalo. nekak nisam depresivan vise iako me tu i tam prode neki glupi tjeskobni filing. no dobro, brijem da to treba tak bit, nis cudno. postoji tjedan dana koje sam tamo proveo s dadom iliti donniem, kako ga se zna na blogu i ono, jebote. tih tjedan dana je bilo predobro. sve cu napisat. jednostavno su se svi eventi i bizarni likovi poklopili taman kad je on dosao tamo. tocnije, Lucky. Da gangsta mothafucka from Johannesburg. ali o tome popodne ili sutra. I'm Trying To Tell You Now It's Sabotage Why; Our Backs Are Now Against The Wall Listen All Of Y'all It's A Sabotage |
19.05.2004., srijeda
logika picki
|
bas sad gledam kaj jedan od net kretena komentira dole. i ono, kak nekima, tojest u konkretnom primjeru njemu, nije nis jasno, da ga pogodis u glavu time. ja mufa nikad nijesam dobio na osnovu svojih razmisljanja o ovim sranjima o kojima pisem. stovise, izbjegavao sam dobivanje mufa na osnovu toga. ono, kad picka popizdi za mnom kak sam ja super i glazbenik, pa sam tak romantican i sva ta sranja. uvijek sam se plasio takvih zena. plasio sam se da ce mi se ko jebena pijavica primit za fakin supak i da se nece skinut nikad. plasio sam se, jer bi takve jebeno povrijedio. pa ih nisam ni karao. nema smisla. bilo je par situacija u kojima nisam ni prišarafio a da su one vec brijale kak sam se ja njima otvorio. ma jesam se kurac krasan otvorio. vi mislite da je ovo kaj ja pisem tu intimno? je isto tako krasan kurac intimno. momenti su intimni. to je nekaj kaj se nemre napisat. i ja ne dajem komadice sebe van ni nikaj. ono fakat intimno veze nema s ovim, kaj god ja mogao napisat ovdje. nego, uvijek sam se lovio na zajebantice. ali uvijek. na ovu sam pao jer je vozila auto, pila pivu, pusila cigaretu i jela sendvic istovremeno. jebote, koja zena - rekoh sebi tada. na to sam pao. nismo nikad pricali o ovim stvarima o kojima ja ovdje pisem sad. falilo mi je to, naravno, ali bio sam zadovoljan i s tim kaj sam imao. dok ona nije pocela srat i pretjerano vuc na svoju stranu. onda sam vec poceo razmisljat o zeni koja razumije da je siamese dream najljepsi ljubavni album ikad snimljen. o zeni koja kuzi kako je rancid jeben bend. o milijardu stvari. ali bio sam zadovoljan. nisam htio njonjavu picku kraj sebe. izmedu njonjave i pretjerano realisticne, birao sam ovo drugo. oba puta. ova cura s kojom sam se upoznao na iskrici nije njonjava picka. nikako. odusevila me time da kuzi da je silver surfer pickica a mister no frajer. i time kak je seks fantasticna igra, nis vise. i kak ima puno vise strana nego kaj ljudi vide. odusevila me razmisljanjima. a nikad nismo romanticno njonjali. jednostavno smo se kuzili. ovom idiotu nije jasno kak je super imat iskrenu povezanost recimo. on je to prosao. ma kurac si ti prosao stari. i mene iskreno boli kurac kak ce to sve zgledat izmedu nas, meni je ovaj moment super. ono, super zajebancija. muf na osnovu ovih razmisljanja? pa ubio bi se prije. ja muf dobivam jer sam fakin uberjebac, ne zato kaj brijem da je peterosatno pricanje o svemiru bas guba. jebo tuzne poglede pune patnje i sranja. pogledas se i kuzis da je spika super. cao, to je to. sve ovo u komunikaciji sluzi potvrdi bazicnog razumijevanja. ono, kad mozes satima pricat o sranjima a i kad mozes pogledat stolac ciji plastificirani dio je prilicno oguljen, sjetit se kak si to gulio u tramvaju ko klinac i bacao gospođama u kosu. i onda se sjetis jos neceg. a ona kuzi da si toliko prebrbljiva picka i da nes stat. dok se ne nadoveze. to je ona podloga, onaj temelj bez kojeg kurca nemres. ali kao kad ljudi kupuju jebenu kucu, prvo gledaju kak zgledaju sobe, ne? bas su guba. puca im kurac za temelje. dok se kuca ne srusi. i onda, uf jebote, kak sad to. e, pa ja sam kod zadnje kuce vidio spavacu sobu i bilo mi je dosta. ono, jebote, koliki krevet. oboje smo samo to vidjeli. a nakon 6 mjeseci komunikacije, dodes i do razgovora o jebenom tibetu. skuzili ste stripove, filmove, seks, sve i sada dolazi na red razumijevanje neizgovorenog zapravo. to je ta tisina, ne. komunikacija je strasna stvar, samo kaj vecina poludebila ne zna komunicirat. ja naime, vecinom komuniciram jednosmjerno. ne slusam nikog, puca mi kurac. dok nemam kaj za cuti. onda utihnem. vecinom sam isto tako bahata picka pa ne dam ljudima ni da kazu nekaj. kad dam, to je veliki kompliment. bivsoj sam dao da prica i slusao ju jer je to radila jako rijetko. pa me zanimalo kaj ima za reci. ja se prilagodavam. ovu sam volio jer je bila jaka, realisticna i znala je da nis ne zna. nije ni zeljela znati, to me smetalo. ali jebiga. nije bilo cicimici sranja. to mi je pasalo koliko i smetalo. strah od intime je prirodna stvar brijem. treba ga znat zaobic. ja nisam to nikad mogao u pocetku. ono, daj picke da vidim kak to sljaka pa cemo vidjet da li zelim cuti kaj imas za rec. vecina se drzi toga. i ja sam se uvijek drzao toga. i mislio da je to apsolutno najbolja stvar. ali samo zato da ja ne sjebem nekog s obzirom na to da mi je seks prevazan da bi samo tako pao na spiku. ali fakat, seks su samo ruzicaste cvike kroz koje gledamo osobu. totalno. u tom momentu osjecamo se fantasticno, potpuno povezano s osobom koju volimo i zanemarujemo ostala sranja. zato oni papci koji briju na tijek misli i slicne budalastine uvijek popuse, ne? to kaj smo mi pricali satima ne znaci da je to bilo njonji sranje. ni blizu. nije. predirektan sam ja tip za pizdarije mjesec je zut, ud mi je krut, padam ti na grud. strah od intime. zelimo da prvo sve drugo bude na mjestu. karanje, zajebancija, pizdarije. i tek onda s vremenom upoznajemo osobu. i to i dalje tako je. ja sam ovu prvo upoznao kroz sve to drugo. nemres se sam tak opustit, ipak. zato meni ovo nije ni mrvicu intimno. ne namjeravam si pokarat citateljicu, puca mi kitica za te pizdarije. dobro je znat da ima ljudi koji kuze kaj brijes, a ne moras zivjet s njima i gledat njihove mane, kao ni oni tvoje. i kao, kuzite se. i sad, meni fakat puca kurac kaj ce ko napisat kao komentar. pisite samo. jer ovo je moj dnevnik i moj spomenik meni. jer, ipak sam si super. |
...
|
Clipside of the pinkeye flight I'm not the percent you think survives I need sanctuary in the pages of this book Gestating with all the other rats Nurse said that my skin will need a graft I am of pockmarked shapes The vermin you need to loathe |
ali verzija od dean martina, meni najdrazeg alkoholicara ikad
|
Stars shining bright above you Night breezes seem to whisper "I love you" Birds singin' in the sycamore trees Dream a little dream of me Say nighty-night and kiss me Just hold me tight and tell me you'll miss me While I'm alone and blue as can be Dream a little dream of me Stars fading but I linger on dear Still craving your kiss I'm longin' to linger till dawn dear Just saying this Sweet dreams till sunbeams find you Sweet dreams that leave all worries behind you But in your dreams whatever they be Dream a little dream of me Yes, dream a little dream of me |
fajnali goin
|
odlazim iz stana danas, forgud. jebote, nekak mi se tesko maknut. ono, da bar ona ostane na moru zauvijek a ja ostanem ovdje i sve to. ma ne, serem. ali znam da kad konacno odem iz stana i ostavim kljuceve tu na stolu, to je to. nasa dva zivota su finalno razdvojena zauvijek. jer nemamo zajednickih prijatelja, zajednicka mjesta za izlazak, ja iz protesta vise ne idem u mekdonalds i tak. :D veli ona kak okrece novi list. ono, upisala se na jogu, fitnes, smrsavila, vise ne grize nokte i sva ta sranja koja zene rade. kao, sredila si je novi posao. zadnji put me ostavila kad je dobila novi posao. kao, joj mlada ekipa sve joj je super sada. ja joj ne trebam vise. pa kad je oslo to u kurac se vratila. mislim, ne kukam sad. kuzim ja da nas dvoje nismo bili jedno za drugo valjda, pogotovo ne u ovoj 'hormoni, proljece, mlad sam i lud' fazi. a vjerojatno nikad. no, sumnjam da ce ju iko ikad voljet na nacin na koji sam ju ja volio, i tako jako. ali dobro, povlacim se pred cinjenicama. nemrem ih sjebat. ali ono, ova navika. to da sam ja tu, nekakav osjecaj sigurnosti, dom valjda. to me jebe. ja sam konacno zelio dom. s osobom, ne govorim o fizickom mjestu. i tak mi je tesko otic odovud jer je ovo mjesto iako sada hladno i sjebano, tako poznato. tri i pol jebene godine. ali dobro, kaj se mora, mora se. ono, kaj se mora nije tesko je kretenizam jer kaj se mora je redovito najteze. moram otic u firmu, nisu me zvali. sad samo trebam cut da sam odjebo s posla. to mi bas fali nekak. kaj ne? i da mi ukradu bicikl koji nemam opet. nema veze nis to. imat cu jos flasheve od ovog, ko bed trip jebote. od 3.5 godine. ali zato imam NJU. udaljena, yet inspirira. i lijeci. ajd dobro. a vi svi supci koji brijete da je to samo ćat (c) te@ i slicno. eh, think again. dakle, recimo da sam sve to stavio iza sebe bar djelomicno. zakaj mi je tak tesko napustit ovo mjesto? a jedva cekam da se maknem... |
aha!
|
What if Christmas didn't come this year and no one paid for Christmas cheer? Who would cry the biggest tear, the child or the store? Why do brides wear virgin white? Most do not deserve that right But to choose a color of their delight would surely bring on the frowns To defy the laws of tradition is a crusade only of the brave Suppose the taxman, he comes to town, and you don't lay your money down Yet Mr. Jones he killed Mr. Brown the other day Well, I wonder, who's gonna go to hell |
seks kao supstitut
|
tek sad mi je zapravo palo na pamet. ono, vec sam napisao da je moja zadnja veza pocela radi super seksa. i onda je otisla u kurac s karakternim razlikama. ono, seks. jebena stvar. fantasticna. ali ono, ova cura koju sam upoznal prije 6 mjeseci, ne. ovisnica o seksu isto kao i ja. svi oblici i situacije. ali mi smo pricali i pricali i pricali. dobro, nismo samo pricali, al jebo to. :D :D i pricamo upravo sad. i kuzimo se skroz. seks nismo spomenuli ni jednom. dal je fakat moguce da je seks samo supstitut za sve one stvari koje nam fale u osobi? u komunikaciji? bez njega ne ide i mos se jebat ako je los. ono, jednostavno ne sljakaju stvari. ali, ono, pomirbeni seks i ta sranja. jebote. samo mijenjamo stvari koje ne valjaju dobrim seksom. pa satro zaboravimo da je sve u kurcu. a kad i to ode u kurac, onda prekidamo. i velimo kak nam se vise nije sevilo. a zapravo se radi o tome da si vise nismo imali kaj za reci. |
zenski blogovi
|
jebote, koja bolest. ono, gledam malo, ima citanih pa reko, mozda valja kaj. jebote, ja kao kukam i zalim se i serem. ali ovo je jebeno too much! ono, joj citava garnier kolekcija wow, joj kupila sam si nove cipele, joj mačak mi se usro na novi tepih, joj zapela mi sisa u usisacu jebote dok sam spremala novu nhersucci kolekciju u kutiju. pa mars u picku dosadnu materinu. koji jebeni kurac? mislim, najbolje se to moze vidjet kad picke izbace iz najslabije fakin karike. ono, mislim da su me izbacili jer imam ljepse cipele. mislim da su me izbacili jer ja sam vidjela da oni su pricali viceve a mene je ova ruzno pogledala. izbacila sam ju zato jer je imala bolju haljinu. vi ste jebeno poremecene. |
moram napomenut samo...
|
...da slusanje ill communication bitno uljepsava zivot u ovim interesantnim momentima. jednostavno jebu milu mater. just like that. |
18.05.2004., utorak
bas sam reko frendu danas...
|
...da je ovo sve pizdarija. ja kad razmisljam o sebi u buducnosti, ne vidim odgovarajuc scenarij. ali jebes mi sve. ono, da li cu imat kucu s bazenom, super aute i love do jaja, malu kucicu, podstanarit ili cu zivjet u kartonskoj kutiji, svejedno mi je. glavno da je osoba s kojom sam sretna s tim. meni je ova znala rec da zakaj sam ja uvijek sa svime sretan. zato jer sam sretan. ako mi je lijepo s tom osobom, mogu bit di god hoces, u kojim god uvjetima. ali fakat. ono, kad si s osobom koja te kuzi i koju ti kuzis, pa to ide na jebenu entu fakin potenciju. i mozes osvojiti svijet. iz svoje kartonske kutije. |
jedna tema s foruma.
|
vasa ljubav nego, kak ovo je ljubavni podforum, ipak, ne. gutanje, karanje, kurac, picka i ta sranja jesu sastavni dio ljesa i bez toga ljes ne postoji. ali, ne bi li bilo interesantno napisat stvar koju izuzetno volite, koja vam je glavni motivator i bez koje to ne bi bilo to. to moze bit osoba, interes, cak i vlastita sposobnost, svakaj. stvar je u tome da je to ljubav prema necem kaj je samo vase. ja sam recimo o svojim ljubavima postao ovisan. to je vjerojatno sick, ali ja bez toga nemrem. stvar je u tome da je kod mene vecinom prisutna kreacija kod tih stvari. obavezno. pocet cu od pocetka, recimo. nekak mi se cini prikladno. glazba. bez toga ja nemrem nikak, ali ni najmanje. u kreativnom i konzumentskom kontekstu. recimo, trenutno ne sviram. slusam maroon 5 - the sun. stvar je jednostavno predobra, vokal je fantastican, jednostavno predobar. na repeat mi je. sad sam dodao i snow patrol - chocolate. pa nek se vrte te dvije dok pisem ovo. zasto volim glazbu? ono, nemam pojma, ali nemrem bez nje. kroz nju ucim. ne mislim na konkretno ucenje. ucim o sebi, otkrivam nove aspekte sebe, finese u osjecanju. rafiniranost emocije je krasna stvar, iako nikad nisam bio sposoban to konkretno prikazati. no postoji. volim i pisat, zato valjda i radim to. iako nikad ne bih pisao ako nemam publiku. ja ZNAM da cu sutra ili prekosutra ovo postat i tek onda ce ovo kaj imam za reci imat smisla. bio sam prije par dana tu kod kita kojem sam sredivao compove, fala kurcini i u dublinu ima ilegalnih poslova. tip je muzicar i pricao mi je o tome kako je glazbena industrija okrutna. kak sam ja sredivao compove on mi je pustao svoje stvari i objasnjavao fraze kako ih on vidi, zasto su tu i u kojem momentu u prostoru i vremenu se to dogadalo. obozavao je to. a ja sam slusao. to kaj je on meni pustao je vjerojatno nesto najuzasnije kaj sam ja ikad cuo. u tom momentu je meni glava skoro eksplodirala koliko je to bilo smijesno. ne da se usporediti ni sa pankerima s klupica. a on je gospodin od jedno 35 godina, 1.90 visok, ima einstein frizuru na gustu kosu i razrok je. ne znam zapravo kako bi to nazvao, jedno oko mu gleda ravno a drugo na van. srecom smo bili samo nas dvojica prisutni, pa sam znao da se obraca meni. vozio sam njegov elektricni skuter u krug, u malom dvoristu, iza njegove male sobice. jako simpatican covjek, ali jako. pricali smo, puno. on obozava glazbu, ali mislim, to je razlog zbog kojeg zivi. a zivi u sobici 2.5x2.5 koja je ujedno i kuhinja. on tamo zivi sa zenom. njegova zena je nekakva kombinacija pakistanke i kineskinje, bar meni tak izgleda. malena, punasna, simpaticna gospodja koja odvratno izgleda dok jede narandzu i rizu. a on ju je gledao pogledom od kojeg sam se ja smravao. voli ju. i pustao mi svoju uzasnu glazbu. nazvao me carobnjakom za kompjutere jer sam mu instalirao win98 na dvije nekakve prastare masine. i printer sam mu spojio. bilo mi je skoro neugodno uzet mu novac, ali sam to ucinio, radije bi da nisam morao, iskreno. tip je dobrica, siromasan, i u zivotu ga, koliko sam shvatio, pokrecu njegova zena i glazba. jednostavno. to cini da se on osjeca zivim, koliko god mu zivot bio sjeban i nikakav. njemu ne fali samopouzdanja, on obozava svoju odvatno narandzo rizojeducu zenu i to mu daje zivot. to mu daje zelju da stvara iako je stvarno ali stvarno los u tome iako on to ne zna. ne znam koja od tih stvari je njemu prioritetna kao pokretac, mislim da su obje podjednako. kod mene recimo, situacija je a bit kompleksnija. ja sam na zalost jako svjestan sebe, koliko god se ponekad ljudima ne cinilo tako. meni je glazba motivator. ali apsolutno. kreativni aspekt iste. u nedostatku toga, okrecem se drugim podrucjima, no nivo kreacije, koliko god mogao bit ok, nije ni blizu onome kaj mogu s glazbom i kaj ona moze sa mnom. komunikacija. prekrasno kreativna stvar. bez toga isto ne bih mogao, jednako toliko sam ovisan o njoj. mislim da to dosta ljudi na ovom forumu razumije. volim cinjenicu da mogu ovdje napisat nesto i da ce me netko procitat. ne mora mu se svidjet, ali ja sam poslao misao. koja je samo moja. mene zabavlja moj nacin komunikacije jer ne znam kako cu reagirat na kaj i nerijetko sam sebe iznenadim. TO je ucenje. kad ucis od samog sebe. ljubav prema osobi mi zna bit uzasno veliki motivator. recimo, ja svoju kvazi djevojku strahovito volim. problem je u tome kaj ne volim cinjenicu kaj ju volim i to je faktor gusenja. faktor gusenja je i cinjenica da ne volim to kaj volim glazbu kao i cinjenica da me 'internet, telefon, you name vid komunikacije koji zelite' eskapade kostaju previse novaca, ali previse novaca. kojeg nemam. zasto ga nemam? jer sam rasprsen. apsolutno. moje organizacijske sposobnosti su nula. ali 0, nis, ziro, natig, nada, zilc. voda, greda, paksu, kugla. organizacija misli, bitna stvar, kao i organizacija emocije. no, dobro. kad nemam mogucnost stvaranja glazbe, okrecem se svojoj djevojci. ona me rijetko kad razumije. kuzi, ali ne razumije. ne zeli. jer bi se onda morala pomirit sa cinjenicom da mi nemamo buducnost. onda, kad komunikacija propadne, ocekujem seks, koji je isto tako kreacija. seks je fantasticna stvar. s njom. ja sam pokarao fair deal picki u zivotu i objektivno gledano, neki seksovi su vjerojatno bili bolji, uzbudljiviji, you name it. no seks s mojom djevojkom je nesto posebno. dodir, uzdah, kretnje, nacin na koji bas tako reagira u tom i tom momentu, nacin na koji me gleda, na koji me zagrli i poljubi je nesto stvarno posebno. ali ne volim to kaj ju volim. mi se ne razumijemo. po svim normalnim standardima, ja sam taj koji je u krivu, ja sam neradnik koji pusi njene cigarete i ne radi nista. ona kreaciju smatra sporednom stvari i ja ne mogu osporit to. cinjenica je i da sam relativno lijen. da smatram da mi je svijet duzan pruzit priliku da pokazem kaj imam za pokazat. tako da imam mir recimo 3 mjeseca snimat materijal i predstavit ga ljudima. i sebi, u krajnjoj liniji. idealna situacija, naravno. nisam tip koji ne prihvaca kompromise pa bi ja rado i sljakao 8 sati dnevno samo da nakon tog mogu snimat iako je to smrt za sljaku u bilo kojem kreativnom podrucju ak nisi streberski idiot. recimo, moja djevojka je meni znala reci 'micek ti si tak jako dobar, krasna si osoba, ali si jebeni idiot' i ja to isto nemrem osporit. ja jesam autist sto se nekih stvari tice. zelio bih bit normalan, imat normalnu, zdravu ambiciju. posao, familija, kuca na otplatu, skoda fabija 1.4mp. to, vjerujte i nije tako tesko, ali uopce. cak ni u hrvatskoj, samo se treba odlucit to napravit. ali ja jebeno nemrem. nikak. jer bih ja istovremeno i slijedece. zelio bih se bavit glazbom, samo i iskljucivo glazbom. jer to ukljucuje i puno komunikacije as well. vjerujem dam sa entertainer. ono, zabavljac, po seljacki. ja radim stvari da bih zabavio. druge i sebe. upravo to cinim. ovim postom isto tako, bez dvojbe. previse sranja mi se mota po glavi da bi ih samo tako zanemario, ali ono, waaaay previse. cekam jebenih 6 ujutro, sad je 5. i dalje slusam one 2 stvari s pocetka topica. koncentracija me jebe recimo. meni je tako uzasno tesko radit neki mehanicki posao 8 sati, ali tak jebeno tesko. u tih 8 sati mogu toliko toga odsvirat, napisat ili reci. mislim, ta potreba je jednostavno prebrutalna, nemrem vam ju docarat. ja dok nemam nekog kome mogu nekaj rec il instrument pri ruci ludim, al ono, idem spavat il nekaj. ak nemrem ni to, onda sam potpuno zgubljen. dakle, o cemu se radi. jesam blago nenormalan, dakako. ali nisam supak, gad, smece i to. u srednjoj sam zapravo dosta uzivao, jer sam isao u tu jebenu skolu, zajebavao se, karao, dosao doma i svirao i radio glazbu na compu. bio sam fakin slobodan, koliko god nisam to kuzio onda nimalo. bio sam mali jos. i dalje sam. teret bioloskih godina je jednostavno nekaj najteze kaj sam ikad nosio na ledjima, najveci jebeni mac kroz grudni kos od strane meni bliskih ljudi. ja cu uskoro 27 godina. ne razumijem zasto sam ja sad toliko star. moze mi sic osobno Isus i objasnjavat mi spike, ja necu kurca kuzit o cemu on meni prica jer po meni je kompletna planeta apsolutno krivo ustrojena. i nemrem ja iz tog filma da ga jebes, koliko god htio. sve one djecije stvari tipa 'svi bi trebali imati jednaku kolicinu novaca' i 'svi bi trebali bit prijatelji' ja i dalje imam. i dalje vjerujem u to. jebeno odbijam vjerovat u to da bi trebalo biti drugacije. i to kaj ustrojstvo planete pociva na moci, materiji i ambiciji je samo krivnja cinjenice da smo ljudski_rod 0.5beta verzija. nedovrseni, nedojebani, nikakvi. ne bih se izuzeo. pogledajmo kako se ne volimo, kako si podmecemo, kako prodajemo svoje mudrosti i ideologije drugima, kako se jebeno ne razumijemo. ne kuzimo se uopce. mi smo ko linux i windowsi. samo imamo 6 milijardi operativnih sistema i pokusavamo funkcionirat. neki su si sredili interfejse da se kuze. skupine od recimo vise stotina milja. ali i dalje je osnovna platforma drugacija. i korisnici istog interfejsa ce sjebat bliznjeg iako mozda nemaju drugi takav u blizini. naci ce se. nije bed. jadni smo, ali strasno smo jadni. osudujemo jedni druge. to ziher. mene osuduju vise od ijedne osobe koju znam. nisam ni ja cist po tom pitanju. ni najmanje. jer smo jednostavno takvi. recimo, ocemo osvojit picku. moramo igrat igrice, tu postoje pravila. ne postoji cista emocija, ne smijemo joj dosadit i bit predvidljivi. nikak. to se ne radi. jer onda si pickica i papak. i jesi. fakat jesi. ali samo zato kaj ta pravila postoje. eto, tu nikad nisam imao bedova. neki imaju para a ne mogu nis pokarat nikad, ja nemam para a mogu kresnut kaj ocu vise ili manje. to nije fer. ni jedna strana nije fer. zakaj glazba? cista je, nije licemjerna, lijepa je. good clean fun. u pjesmu metnes emociju u momentu i rafiniras ju znanjem. prekrasno. nema sranja. nema licemjerja. nakon sto napravis pjesmu, ona tebi vraca upravo onoliko koliko si ti dao njoj. to pjesma vraca onom covjeku s pocetka price. vraca mu njega. on je ulozio sebe u tu pjesmu, dao se je i pjesma mu je to dala natrag. ako si dobar, stvarno dobar, i ako imas puno puno srece i dopadnes se 'bitnim' ljudima to isto mozes dati svima. to bih ja zelio. moj je motivator da jos uvijek postoji sansa iako sam starac. od 27 godina. napisite nesto o svojoj ljubavi. ali iskreno, cisto, bez sranja i govana. ovaj post je napisan u dahu, ne citam ga, ne namjeravam nis editirat. moguci kaos je posljedica previse sranja going on u bulji u momentu pa se ispricavam unaprijed. nemojte quotat dijelove mog posta i komentirat, brisat cu jer nema smisla. glupo je. pisite o sebi. pisite ono za cim zudite i sta stvarno volite a cini se tako daleko, nadohvat ruke ili kako je bilo konacno ispunit san. jer svi sanjamo, vise ili manje. |
ropotarnica uspomena
|
ja sve svoje drzim u glavi. ili u supi od stare, neke. neki dan sam nasao neke pjesme, tekstove i sranja kaj sam pisao dok sam bio s anom. smjesan sam si na nacin na koji su si bit smjesan za 5 godina kad cu citat ovaj blog. ali bas je super. ono, stvari koje sam pisao su totalni odraz momenta. pomazu mi da se sjetim, iako to mozda i nije najpametnija stvar. i sad, pospremam ja svoje stvari ovdje, cistim stan i nailazim na njene uspomene koje su svuda po stanu. frendica, mama, ma svasta. ali mene nema. nema slike, nema pisma, nema niceg. ja, koji stvarno nemam problema s pisanjem, nisam joj nista napisao nikad. jer sam mislio da ce to bit bed. nije voljela da brijem te neke spike. a mozda grijesim. mozda sam trebao metnut te stvari na papir. tko zna. u zadnjoj vezi nisam htio ostavljat pisani trag, bio sam papak, jer smo se skupa smijali pismima njenih bivsih. reko, necu da se meni neko tak smije. doduse, recenici kao "onda kad smo bili ispod višnje, znaš, bila si ljepa ko rosa, baš sam te volijo." se moras smijat. ali i dalje ima moju sliku na vratima. sliku koju sam 'naslikao' kad je ona kretala na akademiju. reko, ak se ja mogu smrzavat ko picka satima stojec nasred hladne sobe, mozes i ti. i ono, slika je za popizdit dobra. i za krepat od smijeha pred manjkom kuzenja slikanja. ali tu nema nista, nikaj kaj nas veze, ni jedna zajednicka fotografija, nikaj kaj smo skupa radili, nis. ma nema veze. opce. ali nekak se hladno osjecam. vi picke, koji mi serete, give up jebote, ja ovo tu ne pisem da bi vi mogli srat. nego jednostavno pisem. ono, nema neke filozofije. fakat nema. |
artificial
|
to smo mi. da. umjetno smo sretni. radi novog auta. radi promjene auspuha. radi posla, novog mobitela, klime ugradene u stan. radi priznanja koje dobivamo za trud umjeton izazvan. ne bi li se osjetili priznati i postovani. svi to zelimo. svi zelimo da nas se uvazava. radi kolicine novaca, sposobnosti, statusa...etc. kak je to umjetno i krivo. jos ko klinca te uce kako promjeniti ono kaj defaultno jesi ne bi li bio prihvacen i uvazen od strane ljudi koji ti nista ne znace. i odrastas i ucis kako bi se trebao ponasati ne bi li izbjegao osudu. svi se bojimo osude. neki vise, neki manje. neki su naucili zivjet s njom. i mijenjamo se. uvjeravaju nas da su njihove odluke nase, da je njihov nacin nas, i da nije ispravno imati misljenje. i da, kad se mene cita, kao da se cita 17 godisnjeg klinca. i ja sam jebeno zadovoljan s tim. ne uklapam se? boli me kurac. ko vas zabavlja u zivotu pedercine? oni koji igraju po pravilima i nista su doli mravci u jebenom mravinjaku ili ljudi s misljenjem? koliko god bilo razlicito od vaseg... kad je stereotip nekoga odusevio? kad je mediokritet ucinio nesto sto je nagnalo vas da zelite sudjelovati, makar i mentalno? prilagodili ste se svijetu. utopili. i uzivajte u svojim vrijednostima kao da su nesto kaj postoji. i postoji. jer zivite u tom svijetu. a ja cu zivjet u njemu dovoljno da me ne gađaju jajima na cesti. i zivjet svoj unutarnji svijet. jebite se. ljepsi je, zanimljiviji, zabavniji i romanticniji od ijednog sranja koje vi mozete kupit ili napravit. a to vas jebe, jelda? |
budjenje
|
probudio sam se u njenom krevetu. nisam se opce htio pokrivat sinoc, ali bilo je hladno pa sam ipak metnuo deku na sebe malo. neugodno mi je tu, ali totalno, nemam pojma koji kurac tu radim. znam da kad uzmem stvari vise nikad necu vidjet ovo mjesto. i iako mi nije drago mjesto, osjecam se nekak nja. preko je mali miš. spava. ne trci okolo. otvoril sam prozor, da se prolufta, skuhao si kavu. pusim, pisem vam i slusam snow patrol, njihovu jedinu pjesmu koja valja. na repeat. na jadne lap zvucnike. osjecam se kao uljez ovdje, iako ne bi trebao. u stanu od bivse bivse se nisam tako osjecao. vise sam bio doma. iako nigdje nisam doma. malo sam gledao po sobi, ono, picka, pregledavao njene uspomene iz djetinjstva. slike, spomenar, sve ima. ja to nemam jebote. da li se zato tak jako vezem? ne znam. ona je bila realna, prizemljena, sve ono kaj sam ja mislio da mi treba da od mene napravi kompletnu osobu. i osjecao sam se complete s njom. ono, you complete me spika, to je iz nekog filma ako se ne varam. to sam ja mislio da je to. da to meni treba. nemam pojma. ja, koji sam jedan od 10000 ljudi koji je u zivotu znao kaj hoce, zavrsio sam izgubljen sa 27 godina. kak je to cudno. meni su ljudi bili strasno zavidni na iskrenom pucanju kurca, na tome kaj znam kaj volim i za kaj bi krepao. ono, to je pizdarija. a onda me zasorala realnost. mislim, realnost moj kurac. ovo je apstrakcija, mi bi se trebali oslanjat na zivot unutar sebe i interakciju s ljudima ciji unutarnji zivot mozemo zivjet (i oni nas) jer se razumijemo. ovo kaj mi zivimo je kurac. usamljeni smo, strasno. zakaj pisemo inace? zakaj mi tu seremo po blogu? jer zelimo podjelit svoje misli. jer ih saljemo van s mislju da ima netko ko kuzi, i ko ce se naci u tome. i ima. mi to ne moramo imat crno na bijelo. pisemo jedni drugima. svi svima. jer smo usamljeni. ovo je kreacija. mi svoju kreaciju zelimo podjelit. misao je kreacija, emocija je jebena kreacija. recimo, emocija izazvana pjesmom je jedinstvena stvar. kao da imamo glinu od koje onda napravimo ćup. samo kaj emociju nemremo prodat nit napravit izlozbu. eto ti izlozbe jebote. ovo je izlozba emocije. i ne znam kakva je jer ju ne gledam. ali znam da je svaka slika odraz mog trenutnog stanja, dakle potpuno iskrena. gdje ces vise? ja nisam pisac, ja ne znam artikulirati misli na nacin na koji oni to rade. nisam nacitan, ni blizu. ignorant sam. ali pisem ono kaj osjecam i to na nacin na koji bi to izgovorio. ja ovak pricam kada pricam tako nesto. i ja tri i pol godine nisam smio tako pricat. jer mi je rekla da sam pickica. rekla je budi musko, ne pricaj, djeluj. a ja tak volim pricat o tome. meni je to romanticno. kad se das van, ono, skroz u tom momentu. da si najveca pickica na svijetu ili najveca faca po nekim uopcenim kriterijima. ali da si iskren. ono, jebote kako mi je to falilo, strasno mi je to falilo. i ja s njom nikada ne bih mogao pricati o tome. toliko pricat o nekim stvarima koje nemaju veze s kosuljicama, sendvicem, registraciji auta i slicno. pricat o stvarima koje nisu bitne. lobsang rampa. ono, jebena astralna putovanja, debilane. stvari koje nikog ne zanimaju. one stvari u koje djeca vjeruju. uci u to toliko da ti tijelom prođe onaj neki glupi osjecaj, senzacija neceg novog i laganog straha, kao pred plac je taj filing. onda se stepes i oces promjenit temu. a tema nije ni bitna, samo to koliko si se pustio. a baljezgas bezveze, valjas teorije na osnovu slabog ili nikakvog znanja. to je jebeno romanticno. to je tak jebeno lijepo. neopisivo. i sutnja s nekim. pauze u razgovoru. sutnje. nema intenzivnije stvari od cistog osjecanja povezanosti u tim momentima. nema, nema sanse da to postoji. kad bi ja sutio s nekim, znaci da je to stvarno nekaj posebno. jer ja ne znam sutit. |
veli ava...
|
...ali ava grijesi. ava, kako onda postoje prijatelji? zakaj prijatelji ne prekinu vezu nakon 3 godine jer su si dosadili? zato jer vole slusat ovog drugog kak prica, zato jer im je super taj monolog, zato jer se nadopunjavaju. ja se i danas nadem s najboljim frendom i danima mozemo mljet. bez obzira na to kak smo raspolozeni. da je depra, super, ovo, ono. kajgod. jer se kuzimo jednostavno. nakon 15 godina poznanstva. to ti je to famozno razumijevanje. ne razumijevanje iz ljubavi nego bas ono, zato kaj kuzis. kuzis? |
miran sam
|
postoji jedna cura koju sam upoznao na iskrici. 11. 12. cini mi se. prosle godine. ja sam njoj uletio kak ima super nick. onda se ona meni javila natrag. onda smo poceli pricat. ona je jedina kuzila da je dee zno eea švarceneger u total recall, da je silver surfer papak a mister no najveci frajer. i kuzili smo se, totalno smo se kuzili. pricali smo svaki dan, satima. na icq, telefon, sve. oboje smo ovisnici o seksu ali mi smo pricali. i pricali. nikad se nismo vidjeli, zivimo u razlicitim gradovima, skroz smo udaljeni. nikad nitko nije kuzio moje teenagerske pizdarije toliko. moja laprdanja o krivom ustrojstvu planete, siriusima, glazbi, ljubavi, cemu god. bila je to prava mala virtualna romansa. brijali smo kak bi pokorili svijet zajedno. nabrajali jedan drugom mane. da vidimo kaj nam se ne bi dopalo na drugome. nula bodova. sazdani od mana koje ne postoje u tom svijetu. jedina je kuzila kako je meni materijalni svijet ono apstraktno. otvorila mi se, vjerujem onda. i zatvorila natrag dok sam odlazio u irsku. danas sam ju nazvao. pricali smo dugo. do sad. ne znamo poklopit slusalicu ni jedan ni drugi. niti otic. i zovemo nakon ako poklopimo ne bi li se ispricali. inace. ona je ambiciozna koka. imamo cak i isti iq. na istoj smo dijeti. :D volimo ping pong i k-pax nam je odlican film. slusala je moj monolog sat vremena, kaze da je uzivala. rekla je da je mirna sada. bas mirna. brbljivi smo do jaja. jos prije mi je pricala kako konobar iz njene birtije popunjava krizaljku dalmatinka je btw. skupina pcela: (roj) rdo :D gradska krema: (elita) nivea nije šija nego: (vrat) šete vesele ju te neke stvari koje i mene vesele. a voli me slušat, kaj mi je nevjerojatno. od nje nikad nisam cuo niti jedan "da, ali..." u slicnoj je vezi u kakvoj sam ja bio. i voli ga, naravno. sretna je kaj ja vise nisam u vezi. sada sam kod bivse, dosao sam po stvari. osjecam se ko avet ovdje, nekak mi je polako jasno da nikad nisam ovo mjesto osjecao kao poznato. hladno je, vibra je negativna. plitko je, nikakvo. kao da sam hibernirao 3 godine. nije mi jasno kak. pricali smo o svemu. o mojoj vezi, njenoj, glazbi, filmu. svemu. nemrem ja opisat to kak sam ja miran sad. otkad smo se culi popodne. pa predvecer. pa sad, po noci. ja sam nju znao nazvat u 5 ujutro i mi bi pricali do pol 8. ona pise. price, pjesme, rezira predstave, svasta. strasna je. i zabavna. i kuzi. jednostavno kuzi. ne treba nam verbalna potvrda. i ja kuzim. i miran sam. necemo se jos jedno vrijeme vidjeti, ali fizicko vise nije bitno da mi jebes sve. onako kako koke padaju na lebowskog, tako smo mi pali jedno na drugo. na tijek misli. onak kak sam JA pao na lebowskog. :D i ona ugodna tisina u slusalici, samo prisustvo nekog tko te razumije. miran sam stvarno miran |
kak je cudno...
|
...kaj mi sad u ovom momentu puca kurac za nju, ali ful. to su prednosti epilepsije valjda. :D ono, zaboravis da si u kurcu il nekaj. |
17.05.2004., ponedjeljak
sjetih se
|
da mi je frendica poklonila tremulant ep hvala ti veceras cu ga otpakirat i slusat znas ti da je to meni prvi original cd (novi) od toolove aenime '96? sad znas. fakat ti hvala. ono, stvarno. dobio sam i od ove bivse prvi downset. rabljeni. to su ti fragmenti jebote, zapamtila je omot, a pojma nije imala kaj je to. kako sam ju volio onda. isuse. i anu kad mi je s frendovima poklonila opiate. ili malu jedrilicu koju je sama napravila, znala je da volim jedrilice. ova mi je uvijek kupovala nekakve pizdarije za obuci. i uvijek je htjela da ja njoj kupim nekaj. a nikad nisam. bio mi je bed, jer je uvijek kritizirala moje poklone. onda sam joj poklonio vestu i bila je premala. zamjenili smo ju za majicu za mene. odurno sam se osjecao. srala mi je da kak to kuham uzasno. a ja sam njoj tako htio kuhati. moram ovo pustit iz sebe, moram..... za toliko stvari krivim i sebe i nju, a nema smisla, nema jednostavno trebao bi sutit a sad idem u njen stan po neke stvari. i tesko mi je, uzasno poslao sam joj poruku da zelim da bude sretna, kakogod, vidim da nemre sa mnom, pa so be it. i mah mah u kurac mislim, jebo sve da jebo nemrem ja nis tu |
fragmenti sjecanja...
|
...su ono kaj mene boli. ono kaj me tjera da mislim da je bilo lijepo. i ne znam vise da li je bilo lijepo ili nije, jebes moj epilepticki mozak. ne znam da li zelim da bude sretna s nekim drugim. ne znam nis vise. dal ju volim, mrzim, prezirem, nemam pojma kaj. ne znam jebeno. htio bi joj napisati da ju volim i da zelim da bude sretna. istovremeno bi joj htio napisati da ju jebeno mrzim i da krepa. kako bi svasta htio... |
razmisljam ja i dalje
|
kak ona nakon samo tjedan dana navodnog poznanstva (porukama satro) njega oslovljava imenom preda mnom, zna sve njegove planove za ljeto, gdje radi, cime se bavi, sve sve zna jebote. a meni je jednom rekla da bi bio jebeni idiot ako bi otisao s nekim nakon tjedan dana poznanstva, koliko god veza bila u kurcu. mislim, koja kučka. mjesecima sam se ja osjecao lose i sjebano, i tjerala me da mislim da sam za apsolutno svako malo sranje ja kriv i kak ja sjebavam sve, a vec me mjesecima vara. ja, kad sam nju i prevario, to je samo bila reakcija na njeno apsolutno odurno, ali odurno ponasanje. ali sam ju volio. i sad me sram. sram me toga da sam toliko dugo bio u vezi s takvom kučkom. sram me je da sam vjerovao kad mi je govorila da me voli i da sam jedini za nju. i veli ona kak me ostavlja da ne bi sjedila na 2 stolice. mogla je rec da ne zeli VISE sjedit na 2 stolice. drolja. nije mi jasno kak sam joj vjerovao. nije mi jasno kak joj se dalo lagati. kao, mislila je da ce se predomislit? pa je fino imala 2 kombinacije u igri...fuj i jos mi sad porucuje kak nek si dodem po stvari kad se oni vrate s mora. ne vjeruju mi vise? sad sam naglo losa osoba koja bi joj sve pokrala kad vise nismo skupa? FUJ!!! a na poslu otpremnice i zapremnice i ne moram doc na posao sutra, nego ce me neko iz firme zvat za IT posao. a ova je totalna flundra. kak sam mogao vjerovat takvoj osobi? ostavi me radi ozenjenog skladistara prvo, jos prije toga me prevari na moru sa jebenim amsterdanskim đankijem...onda se i dopisivala s nekim tipom. i onda me opet prevari sa ozenjenim skladistarom cija je zena trudna i sad mi veli, pa kaj, to je samo bio danijel, kaj jebemti mater i sad s ovim, tko zna koliko dugo i ono, ostavlja me i vec ima dogovoren dejt s ovim nakon kaj me ostavi isuse kako mi se gadi, isuse. polako kuzim stvari i ne svidaju mi se, nimalo ali nimalo |
16.05.2004., nedjelja
idiot
|
jesam mislim, ja pijan sjebem kuplung vid' burnouta jebote! ona mi kupi kuplung sjebem ovo, ona mi kupi sjebem ono, opet ona uleti vratio sam dosta love ali pusio sam njene pljuge kak mi nije bilo jasno da sam bio glup i da nisam kurca vidio pred sobom a prestala me voljet jer sam idiot a ego mi je bio do neba nego, razmisljam ja kad sam ju upoznao, bio sam skroz super. neovisan, sve mi je bilo ok, nije mi bila potrebna, samo sam ju zeljeo i veli meni frend, nemoj nikad nikom vjerovat ali jebes ljubav kojoj se nemres prepustit to je onda sranje |
kaj sam si ja zabrijao
|
kak je skladistarski posao toliko zanimljiv da ga eventualno mogu radit jos tjedan dana u kompletnom zivotu, a ne znam kak ce bit u IT odjelu kam me ovaj tjedan prebacuju odlucih ja nabavit si jos par dodatnih aktivnosti sad kad me ova ostavila, jebo mater, moram se drzat toga da ne puknem jebeno sad cu 27. realan kakav jesam, odlucio sam do 30te imat civic type r, vlastitu nekretninu vece povrsine i dovoljno para da se ima za potrosit na kaj hocu. kak sam se sjebo zadnjih recimo 9 godina do jaja, i isao u prekrivom smjeru, sad moram to ispravit u 3 godine. ajmo vidjet. ja brijem da nije tako tesko zaradit velike kolicine novaca, stvar je stava. zakaj sam uvijek mogao imat picku objektivno milijardu klasa iznad? stav fakin dakle, duznosti na koje sam zabrijao (kreten) :D - teretana :D :D - đu-đicu tehnika samuraja i obrana od nožova (to s frendom) - nekakav management course u trajanju od max. godinu i pol - sljakanje sto vise sranja moguce...ako donose novac ajmo vidjet nisam jebeno nesposoban, samo se pravim e, pa ne da mi se vise |
sve su zene kurve...
|
...osim moje mame. to je meni jednom rekao stari. bio je pijan. kaj je najbolje, njega moja mama fakat nikad nije varala. za njega sam ziher da je. cisto predostroznosti radi. paranoja cini strasna sranja ljudima. ali strasna. ali s druge strane, iskrenu povezanost je uzasno lako prepoznat. ja nikad nisam bio ni paranoican ni sjeban a bome ni ljubomoran kad sam kuzio da je sve ok. kad je bila bas moja. to se kuzi. paranoja dolazi s promjenom patterna ponasanja kod voljene osobe i nikad nije neosnovana. ali onda dolazimo do famoznog - "kaj ti je?" - "niš" ... i nemres tu nis napravit. moc citanja misli bi trebala bit ugradena svakom muskom. ono, trebali bi imat posebne satove u skoli. citanje jebenih misli. i onda jednog dana veli cuj, zelim prekinut. ti pitas kak jebote. a ona veli pa nije to tak iznenada. mjesecima se to vuce. pa za koji kurac mi nisi rekla da su ti stvari skroz u kurcu nego srala kak sam ostavil pepeljaru na jebenom stolu? zakaj? |
jebote zivot
|
bio sam kod frendice sad popodne. inace, sad dignem iskricu, odem na chat i zgasim. nemam volje pricat s ljudima. jebes mi mater, nemam. i ova frendica, je stvarno super frendica, ono, bas prijateljica. ja sam bio najneodgovornija picka na svijetu, znam to. i time sam sjebao. usro motku do jaja. neodgovoran tako da sam vjerovao ljudima. glup oblik neodgovornosti. i tak, ona je ostavila decka jer nije bila zaljubljena, i vratila mu se nakon godinu i pol jer je skuzila da su ostali totalna kurcina. ajde dobro. no, sad se ja sjecam kak sam ja svoju prvu ljubav sjebano prebolio. ja sam nju prebolio tek kad me ova prvi put ostavila. onda je bila tamo, uz mene, slusala moja kukanja, zajebavali smo se, bilo mi je super. brijali smo, ma bilo nam je dobro. i onda sam skuzio da ju volim drugacije. zato sam i napisao da bi uvijek bio s njom. jer mi je zabavno s njom. jer se kuzimo. ja ne brijem na velike ljubavi sa strastvenim sranjima i rezanjima zila. ove male, mirne, lijepe ljubavi su nekaj prekrasno brijem. ja sam to zelio s ovom. vecer pred teveom. zagrljaj. izlet. povjerenje i sigurnost. to je nekaj kaj je banana u ovim satro jako zaljubljenim strastvenim vezama. zasto gledanje tevea ne bi bilo strastveno? jebote, gledate skupa seriju i uzivate. pogledate se i znate da je to to. to moze bit i faza veze, ali zasto bi to bilo nesto lose? zakaj? uglavnom, kad me ova ostavila prvi put, bili smo skupa 2 godine. i onda sam se ponovo zblizio s bivsom, u kontekstu prijateljstva. i ja fakat volim tu picku sad. nije dobra prijateljica jer nema vremena bit. ali kad se i vidimo i pricamo, ja znam da me nitko ne kuzi toliko dobro koliko me ona kuzi. i znam da joj se vise ne da osudivat ni srat. uzivam s njom. a nasa veza je bila sve samo ne mirna. to su bile suze, urlanja, scene, jebote film fakin. i trebao mi je prvi prekid. 2 godine veze s drugom osobom koju sam volio da ja nju potpuno smjestim u dzep prijateljstva. ali ja sam si obecao da cu bit s njom prijatelj no matter what. to sam si obecao kad smo prohodali. za ovu sam si obecao da necemo nikad bit prijatelji, jer mi je ovo prvo pokusavanje prijateljevanja odnijelo energije za 3 hrčja života. a tako mi fali. fale mi razgovori, pizdarije, glupe zajednicke spike, sve zivo a tek me ostavila. i ja ne zelim neku drugu. ja ni s njom nisam htio biti, nisam se zaljubio u nju jebenih 10 mjeseci, strah me bilo valjda, kajaznam. i onda sam se prepustio. i cim sam se prepustio, pocele su pizdarije. s tim da su istovremeno pocele i zivotne pizdarije tak da vjerujem da je moje prepustanje nekako i s tim povezano. nisam razmisljao o sebi u kontekstu sebe vise. nego u kontekstu nas. mozda cak i nje, previse. ja se njoj vise necu javljat. nisam ni prvi put. cap. prekid jebote. onda se ona meni javila porukom 2 dana nakon njenog rodjendana. da fala kaj sam joj cestitao. reko, jebote ostavila si me sisaj kitu. ali nista nisam napisao. onda njena poruka za bozic. taman sam se poceo sredivat, i polako ju micao iz sistema. da mi sretan bozic i familiji mi i da ne moram odgovorit. na sto sam joj napisao da mi se skine s kurca vise i da odjebe 4 good. na sto je ona odgovorila da mogu bit seljak ak hocu al da se ona meni davno skinula. onda sam ju nazvao i jebo joj sve kaj se jebat dade u ovom nasem divnom jeziku. onda smo se nasli. onda smo opet bili skupa. svu energiju sam ulozio u to da budem ok. a onda sam se opet opustio. mislim, u kurac. poslije mi je rekla da je bila jako jako povrijedena kaj joj nisam cestitao rodjendan. ma kakav mrtvi rodjendan jebote. nedo joj bog da mi pokusa poslat poruku za ovaj rodjendan a da se nije sjetila da sam tip njenog zivota. pa ubio bi ju plasticnom casom u kakvoj drze sol u sc-u. time bi ju masakrirao jebote. nisam joj se javljao onda. imao sam jebenog ponosa. nisam joj se ni namjeravao javit. a onda se ona javi da ja njoj falim. ma fali si mami jebote. i onda me opet odjebe. pa u picku materinu kiselu krvavu. koji je kurac zenama?* * ovo ziher nije jedini primjer devijantnog ponasanja od strane ženturača* * žene*2 *2 drolje |
ne znam
|
kaj da delam u totalnom sam kaosu kaj je najgore, nitko od meni dragih ljudi koje poznam vec godinama i s kojima bi htio pricat ili nema vremena ili ih nemrem dobit sjeban do jaja kad sam bio mali susjed je imao taj neki sintic sa samplerom moje ime je stjepan no, sintic je uvijek to ime reproducirao kao sjeban uvijek, koliko god ja razgovjetno izgovorio ime sealed my fucken fate nek ide sve u kurac |
...
|
prosao sam s tobom tvoja sranja koja si prosla prije mene prolazio sam s tobom sranja koja su ti se desavala za vrijeme mene prosao sam s tobom tvoj jebeni hpv i mjesece uzasa uvijek sam jebeno bio uz tebe a sad, hpv miruje, smrsavilo se 8 kila, sve je dendi jebote JEBAO TE JEBENI DR.PHIL DA TE JEBENO JEBAO KREPAJ! |
nazval sam ju
|
i velim jebote kak sam samo tako zamijenjen, kak? neki dan sam te ljubio ja, a sad je tu neki jebeni marko koji radi u jebenom mekdonaldsu veli ona da ce meni svako bit marko iz mekdonaldsa, đuro iz neznamcega reko a kaj je on tebi onda? veli ona nitko a kaj sam ti ja? isto nitko aj bok kučko usrana, jebemti 3 jebene godine da ti jebem i ja s ovakvom kujom provedem 3 godine? mislim super me ostavila. jebe me epilepsija, nemam bas di zivjet, sav sam sjeban ali njeni jebeni hormoni su jebeni prioritet i naci ce se s njim veceras kak ono jebeno kak sam samo tako izbacen iz slike? kako jebeno, KAKO? pa to je bolesno ali jebeno bolesno ljudi su govna, fakat jedva cekam da citava jebena planeta ode u krasan kurac, ionako ne zasluzujemo drugo ni blizu a ja si sutra idem po recept za prozac, jebes mi sve, nemrem ja ovak funkcionirat |
pismo koje nikad necu poslat
|
jebi se. mislim, kaj drugo da ti velim? jebeno te volim, ali prejebeno a ti vec imas drugog frajera. velis da ima "ono nesto". znas i njegove planove za ljeto i sve, kao necete se bas moc vidjet. velis da ces ga odjebat ak se kara losije od mene. svejedno mi nece bit utjeha kad ga odjebes. velis da mi nemres pomoc, da ti je zao. ma je ti kurac moj krasan zao. prvi put si me prevarila s onim idiotom u vodicama. tvrdila da nisi. onda sa skladistarom, dok smo opet bili skupa. onda sad s poluimbecilom iz mekdolandsa. jebi si mater. veli meni mama kak je ljubav kemija, nis drugo. ma je moj goli kurac kemija. ja tebe bas volim, nije da serem. volim i anu, a ona me ostavila prije 5 godina jebote. ono, da mi sad dode ajmo bit skupa reko bi, nije bed, ajmo probat. jer ju poznam i jer sam ju volio radi toga kaj je. ne radi nekakve kurceve kemije. i tebe volim radi toga. i rasplakao sam se, konacno. dugo nisam plakao. ali plakao sam sad, jer sam nemocan. jer nemrem promjenit tvoju bedastocu. i jer mi se cini da je tvoj odlazak bilo kome drugome degradacija. mene jebote, ne tebe. boli me kurac. ali ja te volim onak skroz ko iz filmova. sad bi napravio neku pizdariju da na nebu pise odi sim, bas si mi najbolja ili letio balonom iznad kvarta zagadujuci ga papiricima na kojima pise zakaj te volim. volim te onak kak se klinci vole. i volim te onak kak voli netko ko s tobom zeli provest zivot. a ti sa svoje 23 godine to nemres kuzit, nikak. a ja ne zelim voljet nekog drugog, u krajnjoj liniji, mislim da ni nemrem bas. ne jos. a kad cu moci...picka mu materina, ne zelim moci. ne volim mijenjat ljude koje volim, pa niste jebene carape, niste kurcevi auto ili cipele. zavolio sam te radi onoga kaj jesi, kak si bila super i malo zgubljena. ti si mene zavolila jer sam bio frajer i radi super seksa. pa kakvi su ti to glupi razlozi? kakav mrtvi seks? pa ja sam jebeni ovisnik, i bio sam blago nesretan u vezi s anom jer je bilo lose, jer je bila klinka, pa sam ju obozavao. ne znam koliku razliku u razmisljanju igra tih par godina razlike izmedu nas, nemam pojma. ja i dalje imam 12. i onda sam znao voljeti jednako, kao sto sam bio i jednako zaigran. a frajer radi u mekdonaldsu. mrzim to kaj te volim. s druge strane, ne bi nasao nikog drugog koga bi mogao voljeti jer sam zaljubljiv poput ove case u koju gledam. nimalo. i zato sam te volio voljeti. uzivao sam u tome da konacno volim. jebote, to je dar, nije to nekaj kaj se samo tak razjebe jer je zivotno razdoblje u kurcu. ali ti ne gledas tako na to. jedva cekas da se pojebes s frajerom jer ti je seks sa mnom vec jedno vrijeme los. ne zato kaj je los, nego zato kaj je sa mnom, to je ono najgore. jebeni sljaker u mekdonaldsu. nazvao sam anu i reko jebote, prvo me ostavila radi skladistara, sad radim u skladistu. sad radi frajera iz mekdonaldsa. naravno da mi je rekla da se zaposlim u mekdonaldsu. ali ne. treba anticipirat zaposlenje iduceg frajera. s obzirom da su sve neki hoch poslovi u igri, moguce je da ce iduci bit konobar. sad cu 27 godina imat. veli frend kak je super bit bez cure. ma jebemti sunce, ti si meni klince radat trebala tam i sve. ja sam nas vidio na moru s klincima, kucicu smo imali, sve. a ti me odjebes jer me ne volis vise. kakav je to glupi razlog? :D nemrem nis nego se smijat sebi u smjenama s dubokim samosazaljenjem i depresijom. jako fakin zabavno. prekrasno. i zavidan sam ti, uzasno uzasno. zakaj ja nemam neku picku koja radi u mekdonaldsu? zakaj ja jebeno nisam nasao nekoga? jednako sam nesretan zadnjih par mjeseci veze. u istim sam govnima kao i ti. zakaj ja nisam upoznao osobu koja bi me zaintrigirala dovoljno da se malo odmaknem od tebe? zato kaj su tvoji kriteriji zakurac, eto zasto. i kak da te maknem iz jebene glave? sliku tebe i nekog tamo debila? jos mi imas drskosti rec da ne pece on hamburgere. ma boli me jebeni kurac da je jebeni mađionicar koji ih stvara pimpekom. ma da je jebeni administrator mađionicara koji rade krumpirice obrvom. puca mi jebeni kurac. postani jebeno normalna, daj mi se vrati jebote. skemba mi se smanjuje, cak mi i kita zgleda vece sad. ozbiljno. ako neces, jebeno krepaj. |
posljedicne pizdarije
|
veli frendica kak je ova moja ziher imala frajera u vidu i prije tuluma. navodno su se upoznali tamo na tulumu kad sam ja imao epilepticni napadaj. dopisivali su se tjedan dana i culi se telefonom. prekjucer su se nasli i zabrijali. jucer se trebala nac s njim. ostavit me i ici se nac s njim. odvratno. rekao sam joj da ne bih to zelio. iz postovanja ako nista drugo. da nek napravi kaj hoce ali da ne zelim da se nade s njim sat vremena nakon kaj me ostavi. vjerojatno se nasla s njim svejedno. toliko jebenih pitanja mi ide kroz glavu a niti ne pokusavam odgovorit na njih jer znam da nema smisla. nema jednostavno. kakve ja koristi imam od toga da znam da me varala vec 6 mjeseci recimo? da znam da je frajer vec bio planiran? mozda i imam. mozda onda ne bi i dalje brijao kako ipak jednog dana zelim provesti zivot s njom. pitao sam ju odmah dal ima nekoga. rekla je da ne. jedno 10 puta. onda je rekla da ima. znao sam da jebeno ima. mislim, cemu lazi, sranja i sve? ja mogu bit svakakav ali uvijek sam ju volio totalno i apsolutno. svim srcem. bila mi je sve jebote, nemrem vjerovat da me ostavila skroz. nemrem vjerovat da sam nemocan ikaj napravit po tom pitanju. a to je tak normalno. tak je normalno jebote. ostavljala me zadnja 3 mjeseca, nikak da me jebeno ostavi. i onda iskoristi jebenog idiota iz mekdonalca za izlaz. zakaj zene to rade? to mi je i bivsa napravila. zakaj moraju nac izlaz u drugoj osobi? zakaj moraju bit sebicne? meni je bilo lose s njom, bila je katastrofa prema meni, ali cekao bi i cekao da se stvari promjene jer ju volim. volim ju da to nije istina. moram ic. |
nekak zgubljen, ful
|
ostavila me, za pravo ovaj put. tresem se, sjeban sam. kak se nekaj tak lijepo moze pretvorit u nekaj tak ruzno? kak ti i onaj zadnji oslonac i osoba na koju racunas moze sam tak iskliznut i otic u picku materinu? jednostavno. znao sam da ce me ostavit jos prekjucer. znao sam kad sam joj cuo glas preko telefona, znao sam cim sam ju vidio. rekao sam joj da mi kaze kaj ju muci. i rekla je. zelim da prekinemo. za stalno ovaj put. odlucila sam, ne mogu ni tebe ni sebe vise mucit. iako sam znao da me to ceka, osjecao sam se ko da mi se zgrada srusila na glavu. onaj odvratni osjecaj nemoci koji ti prožme tijelo kad znaš da je to to, i da nema natrag. da ništa nemreš napravit ili rec kaj bi promjenilo stvari. ali nikaj. uvijek je 1 step ahead, istina. zadnji put si je iskoristila skladištara kao izlaz. prevarila me i s njim kad smo vec bili skupa opet. no, nije bitno. sad, kad sam ja skladištar, prevarila me s frajerom koji radi u mekdonalcu. boli to. boli u pičku materinu. nemoc je najodurniji osjecaj. recenica da si dodem po stvari i ostavim kljuc boli. pitanje da li zelim poljubac za rastanak boli. rekao sam joj, rekao sam joj da moja ljubav nije bezuvjetna, da se ne radi o tome. rekao sam joj da sam ju zelio nauciti voljeti na nacin na koji ja to cinim. rekla je da ne zeli da ju netko toliko voli, i na taj nacin. ali ja nju volim strasno. onak, ja kad sebe i gledam u nekoj buducnosti, ja sebe vidim s njom. moja djeca su njena. kad idem s klincima u maksimir ilin na more, ona je ta osoba pored mene i moja djeca ju zovu mama. tesko mi je ovo sad. veli ona, i ja tebe vidim kao oca svoje djece. nitko nije kao ti. ali joj se gadi moj dodir sada. jer ali joj je ruzno bilo gledati kak idem u kurac. prestajanje voljenja je pocelo nakon kaj me rafo sjebo. nije vise mogla gledat kak pušim kurac zivotu. jer ga je ona pušila sa mnom. tesko mi je jebote, ona je ta koju sam vidio uz sebe uvijek. meni nista na njoj nije bilo ruzno, nikad. kad je bila ruzna, debela, sjebana i neispavana, bila je prekrasna. sad kad je ful smrsavila i kad objektivno zgleda odlicno, meni izgleda isto. promjene nema. znate, onakvo ponasalje kakvo je ona imala prema meni u zadnje vrijeme tolerirate nekome s kim zelite provesti zivot. jer 3 godine je kurac kad kuzite koliko volite tu osobu. 3 godine su samo faza. u provodenju zivota s tom osobom. veli mi frendica kak je lijepo tak voljeti. ne znam. osjecam toliku prazninu, tak se ruzno i zalosno osjecam da ne vjerujem. a nis nemrem. nis. tresem se i nemrem nac kavu u frendicinom stanu. a ne bi ju smio ni pit. trebao bi pit caj. jebeni caj bi trebao pit. i jebe me cinjenica da smo u istom gradu i da ju nemam, da znam da je tu negdje. kad je ulazila u zgradu, primila se za mjesto za koje simbolizira srce i rekla 'tu si, unutra'. ali ranije te veceri je isto rekla, a ja sam joj rekla 'necu bit dok ces se šibat s drugim tipom, stara' necu bit ni blizu. vrijeme lijeci, blabla. lijeci kurac. ja znam. ja kad volim, onda jebeno volim. ostao bi s prvom curom da me nije odjebala. ali reko dobro, klinac sam. bio sam pijan godinu i pol. onda trijezan godinu. i onda sam upoznao nju. sasvim trijezan. sjedila je u bircu i ja sam po prvi put prisao curi. po prvi put je mene neka osoba cistom vibrom tako privukla. i rekao sam joj 'ti si meni tak dobra. dodi u saloon i zavest cu te'. to sam joj rekao jebote. puno mjeseci je proslo prije nego smo si izjavili ljubav. seks nas je spojio, najbolji seks, najbolji dodir i osmjeh ikad. isto to nas je rastavilo sada. nisam ni ja vise imao zelju. ali mene to nije smetalo. jer ju volim uzasno. ja nju tak volim. ja sam hiperaktivan, nestrpljiv tip. toliko ju zelim zagrlit sad, toliko mi fali vec. fali mi da fizicki boli. kak da predes preko toga? kak da prihvatis da je osoba s kojom zelis provest zivot sada s nekim drugim, negdje drugdje? veli ona, kad me slusa kako pricam da ima zelju pokusat, ali da ne moze. da si nemre to dopustit. a ja sam tak zalostan. i izgubljen. ... |
15.05.2004., subota
bio sam u gradu navecer
|
i bilo mi je super. ali bas dobro. do momenta kad me nekaj podsjetilo na 10 izgubljenih godina zakurac. ono, mjesto na kojem smo bili je jednostavno bilo 2 much. kaj napravit po tom pitanju? kak se odmaknut od svojih gresaka u proslosti i uciniti grad onakvim kakav zelis da bude u tvom svijetu? recimo, meni je puno mjesta u ovom gradu jako odbojno sad. jednostavno su mi katastrofa. zbog mene, ne zbog samih mjesta. mislim, u ovom gradu zivi skoro milja ljudi, ne idu svi na ista fakin mjesta. ali mi smo satro odabrali kamo idemo. navodno se zna kamo se ide kad se ide van? why is that? zagreb je mali. je. to stoji, bez daljnjeg. ali ne moze bit toliko mali koliko moze bit nasa percepcija njega, vjerujem. nemam pojma kaj brijem sad zapravo jer sam pospan. i bili smo vani i ja sam rekao da idem doma jer se ne osjecam ugodno. i jednostavno se nisam osjecao ugodno tamo, nis vise. a ovi su popizdili da kaj se bediram da kaj ovo ono. a nisam se bedirao, nisam se osjecao lose ni nis. samo mi nije bilo ugodno. i otisao sam. bez beda. i nastavio razmisljat o pedesetim stvarima. nego, idem ja danas u ducan kupit hlace. odaberem hlace, sve 5. i gledam kosulje, reko idem si šulju kupit jebote, da imam neku ljetnu šulju. i nađem jednu koja je bila bas ok. i bijah s frendom, on se slozi sa mnom da je bas onak, dobra. i dođe pička i veli kak je to ženska pizdarija. pa reko ajd u kurac. nakon toga odem na kavu i tražim konobaricu s predobrim dupetom, ali nazalost i prevelikim nosom (nije bed, bila je simpa, osim toga kad ti dokrokodili, veliš joj da se okrene na 10 minuta) duplu crnu kavu s 2 natrena i 3 deci mineralne s dve šnite limuna. i pička meni veli -'a kaj, kompliciraš ko žena, malo smo feminizirani?' jebote. zajebavala se, naravno. ali prvo ženska košulja a onda ovo. pf! srecom, navecer sam naletio na koku koja se zeli posevit sa mnom pa sam se osjecao bolje jer je dobra. isla je na neki koncerat, no nisam isao za njom. kak sam dobar. ne da mi se vise pisat, serem bezveze, aj u kurac. |
14.05.2004., petak
mene anderlon ne voli
|
ali nimalo :D kuzite vi kak su SVI na njegovoj kul listi a ja nisam nikako, ono, ni ne spominje me frajer, boli ga kurac. a vlasnik je bloga. hahaha, anderlone, kaj ti moj blog toliko smrdi? |
danas...
|
...sam se osječao snažno. istovario sam kamion, nakon sati fotokopiranja i drkanja po ispostavkama, zaprimkama, isprimkama i primkama svih vrsta, boja i samo jednog oblika, no razlicitih velicina. jebeno je istovarit kamion. nego, pušim ja ispred firme i neke dve čuče tam, i ja taman na telefonu sav dobar i zabavan, pičke se smiju, reko eto, jebeno, ne...i izlazi iz karle del ponte moja tiha patnja. moram promjenit ime svoje patnje diskrecije radi. moja tiha patnja zove se đurđica i nekakva je egzekjutivka na stori supernovi. ja sam njoj uletio kad smo se upoznali sa -"a ti tu rašfu rekvizite i to, ne?" na kaj mi je rekla da je ona in čarđ of emisija na kaj sam reko, ooo ambiciozna koka, a. dobar sam bijo. nosio sam neka bolnicka kolica do njenog auta onomad, hodajuci uz nju oduševljeno. koka je vrhunska. nema previse sminke, sve ono neka elegancija. ma picka i po. ono, koka jebote. tiha zaljubljenost, patnja, pizdarije. ima svoj auto i stan. đurđica, ja bi te ljubio. ali, avaj! uzalud ja to... kao da barbaru radulović barim. đenifer koneli ko da barim. ona je egzekjutiv koka a ja mali skladištarski kreativac. bijedni crv u njenim funkcijonerskim ocima. đurđica, ako me citas. da li bi me mogla voljeti? dobro kopuliram. na to picke padaju. :D rekla je koka da me cita na netu. valjda ono s rafom, ne znam zakaj bi pratila blog. đurđica. tu oko mene vičeju glasno. a ja mislim na nju. đurđica. nego, da napomenem. ove čučure koje su bile s njom, tojest koje su bile vani su jebeno top of da pops. ono, vrhunske. bile su samo 2 oma vani. negdje 20 kuki i te spike. jedna je bila plava. mala, plava, ma preslatka čičona. slatkica. uf. nju bi oma, jos prije đurđice. zakaj? đurđica me plaši. više od mraka. :D |
svrsetak dana
|
jeh. tresu mi se ruke. pijem kavu pusim pljugu. zivot me nabija na kurčinu dugu super pjesmica hit napisao nekakav tekstic tamo, razmisljam o mjuzi i pseudo si djevojci. nemrem ju izbit iz glave. sjecam se kak na pocetku veze nisam bio nimalo ljubomoran. ono, jos me jebalo da zakaj nisam, da valjda nekaj sa mnom ne stima. da di je tu strast koju sam imao kao psiho u prosloj vezi? :D a sad bi dao sve da mogu bit tak kul i da me boli kurac. jebote, kak me to jebe. blue je super napisao u svom blogu. zelja, ne potreba. upravo to. kak sam to uspio zaboravit i propast do te mjere da pomjesam te dvije stvari? nemam pojma. sutra opet idem skladištarit među svoje drage kolege, covjecje ribice. među mirjane idem. gazda sutra dolazi, tome se veselim, ali baš ono, veselim. iako je veselje sakriveno velom patnje i tuge za njenim telom vidim ide mi veceras. uglavnom, sutra cu obavljat nove vesele zadatke. jebote, kak mene jebe to...ono, sto stvari mogu napravit tam i rec, al niko me nece jebat pol posto. nego, gle registrator! uuu jebote! registrator. nego, vi kaj brijete da kukam stalno. koji me kurac citate onda? a? jer vas zanima oko cega cu iduce kukat. pickice. :D bas sam frendici iso na kurac danas. ono, jebote. velim joj, znas ti kak je meni? pa ja moram zivjet sa sobom, kak tek ja sebi idem nakurac? ah, nitko ne razumije kolika je patnja moja i koliko je planina moje patnje visoka i koliko je to bolje od ravnodusnosti kojom ste zaguseni i kak bi ja zapravo trebao ic spavat ali kahva cini svoje, koliko god ja brijao da sam otporan jesam kurac otporan |
13.05.2004., četvrtak
skladistenje mozga
|
da. to je ono kaj skladistar treba napravit. uskladistit si zakmo, fino ga metnut na hibernaciju da bi mogao radit. skladistar, ukoliko bas ne voli to radit mora postat mirjana. ko je citao o mirjani zna. ja danas nisam uspio postat mirjana iako sam se jebeno trudio. prvo sam po redu slagao neke zapremnice. nakon sto sam porazbacane zapremnice od broja 500 do 2000 sredio po redu, sefica mi je rekla da sad to moram metnut u registar u kojem su isto brojevi 500-2000. za koji kurac to nisam mogao odmah napravit? al ajde. onda sam isao u proizvodnju radit s kolegicom za koju sam duboko uvjeren da je na granici mentalne retardacije. ali je simpa. cak se obrecnula na mene sa -"tkanina ide na drugu stranu, ovak zgleda zgužvano. nemam ja vremena za ucenje novih" na kaj sam ja krepao od smijeha. nije shvatila zakaj se smijem i to je prednost radjenja s njom. onda smo radili mape tkanina. tu sam bio brz i efikasan iako je trajalo satima. onda sam odrubljivao pokrivac. niti jedan pokrivac vise necu gledati istim ocima. moja percepcija pokrivaca zauvijek je promjenjena. iskreno, bojim se. recimo da ruzno sanjam i probudim se trazeci sigurnost i onda na sebi vidim TO! ono, pokrivac. smrznut cu se na smrt. umrijet od pokrivaca. nakon proizvodnje, vratili su me u skladiste. sad sam morao u 50 registara za mape tkanine metnut tkaninu jedne od skupih modnih marki koja se prva sjetila iskoristit crnce i kineze. to traje pun kurac, jer su registri iliti katalozi tkanina teski i veliki. nakon kaj sam to radio, vratio sam se u proizvodnju radit nove mape tkanina. super! - pokliknuh odusevljeno ja. no, onda me vratiše u skladiste. sad sam u ovih 50 jebenih registara trebao dodat još jednu tkaninu drito iza eksploatatora rasa koje kad i nadjemo, nadjemo u importaneu. za koju picku materinu nisam mogao obje jebene tkanine metnut istovremeno? zakaj? to mi je ostalo za sutra. mislim. neonke bljeste, posao je JEBENO zatupljujuc, nema smislene komunikacije, ako ima ikakve. vrh komunikacije je cut od neke od svelja - "odi vrit" kad dode neki od sljakera i veli - "e, kurac". ne znam jebemu, ono, ja sam na momente htio eksplodirat. vise intelektualnog zivota sam vidio promatrajuc mrtvu zlatnu ribicu u malenom bowlastom akvariju. i to bez trave, puhalice zraka i onih pizdarija kaj se mece zlatnim ribicama da bi se osjecale kao u svom prirodnom okruzenju. sto ce rec da zlatne ribice rastu u vodama gdje posteri algi stijene krase a puhalice zraka iz dna izviru. ali dobro, fakat jebo to. direktor mi je reko svoj moto. reko mi je - "uvijek imaj posla. kad nemas posla, nađi" pametan direktor. rekao mi je jedan od dostavljaca da je radni vijek nove ekipe na mojoj poziciji otprilike 2 dana. onda umru od dosade i ili ih odvuku, ili im metnu kožu u mapu materijala. mogu rec da sada jos vise cijenim svoju pseudo djevojku. ona radi ovakav posao vec preko godinu i pol. isuse premili, pa nije fakin cudo da me ne dozivljava. mislim da cu nabavit nekakve sedative da se usporim tamo. sve poslove sam obavio jedno 16 puta brze od ostalih i trazio jos posla. koji kreten. sedative, da. da ne osjecam, ne razmisljam, ne kuzim gdje sam dok punim jebene registre mapama materijala... |
void
|
interesantne stvari se dogadaju ljudima u vezi. ne unutar veze nego u njihovim glavama. u mojoj se recimo dogada kaos. a nekak mi se cini da se u glavi moje pseudo djevojke ne dogada nista sto se tice nas. da si je metnula blokadu. seks. super stvar kako god okrenes. ali, ukoliko se ne radi o seksu s ljubavlju, ipak se sve svodi na momentalnu strast i tehnicki aspekt istog. zajebana je to stvar, strasno. poljubac. ista stvar kao sa seksom. dodir. isti jebeni kurac. ja sam posevio ono, prilican brojcek. jebo sebe, ako mi je 80% toga trebalo u zivotu. ali mi je trebalo. kak je uzasno glupo od nas da nedostatak emocije pokusavamo kompenzirati fizickim i nadat se da ce se nekaj izrodit iz toga. u vecini slucajeva izrodi se kurac krasan. pa onda mozemo drkat na ove ili one zabavne scene iz pojedinih epizoda. i nije lose u principu, imat se cega sjetit jer kad ti kod nekaj ode u kurac mos rec, jebote, bar sam karao. a mogu i jos. meni je s nekima seks tehnicki gledano bio fantastican. ono, jeben, nevjerojatan. a to je sve kurac, kad ga usporedim makar sa iskrenim dodirom svoje pseudo djevojke. nula. ono, ne postoji fakin. bio sam kod nje veceras. strasno je gledat osobu koju toliko volis i vidjet da te jednostavno ne vidi vise. i onda hvatas momente u kojima ti se cini da je primjetila da si to i dalje ti. kakav si bio. i nadas se da ce to bit moment s kojim odlazis od nje. mislim, cisto realno, zajebano je voljeti nekog tko tebe voli u tragovima i samo ako odigras prave karte mozes vratit kompletnu sliku. mozda. ako joj do momenta polaganja karata ne dopizdi. di su vise te jebene karte? samo malo, ono, budem. kurac budes, stari. kurac. sutra ujutro idem skladistarit. veli ona sretno, fakat. jebote, kak me sad ti bezvezni komentari razvesele. a prije bi rekao, daj, nemoj me jebat, kaj kurac sretno, najebat cu se mame, seretski namignuo i oso u jebeno skladiste jebat mamu. a sad, ono, raznjezim se na 'sretno, fakat'. pa u picku materinu. mislim, reko sam 'fala, cujemo se sutra' i ono, nis. a bil sam tak sretan kaj sam to cul. ko jebena tinejđerka zaljubljena u bon jovija kad pomisli da joj je namignuo na koncertu. il kad ode totalno u kurac pa misli da to radi na spotu. samo za nju. jer su si suđeni. jebes mi mater ak sam normalan. o cemu se tu radi zapravo? predzadnji put kad sam popusio bio sam pijan godinu i pol. u komadu, s 4 dana pauze. zadnji put kad sam popusio bio sam pijan samo 3 mjeseca. dao otkaz, ma sve zivo, nemrem se skoncentrirat na nis u tim momentima, ali na nis. osim na radenje muzike, jebo. glup, štaš. a ako nemrem svirat i to, onda pijem u nenormalnim kolicinama. baljezgam, umoran sam ko pes a dizem se ujutro. a jutros se digoh u pol 7. sretno mi bilo u skladistu. sretno! za fakin domovinu. |
12.05.2004., srijeda
heh
|
oleže, oleže. rafu znam vec 2 godine, i nije mi doživljaj. a pivu placa onaj koji ima para. da li se doimljem takovim? nego, suzi sam davno zaveo, no dobar sam si s njenim mužom. posao sam dobijo, radim od sjutra. pitao me tip jer znam i ja one kutije, kompjutere radit. nisam spominjao da sam svercao po kvartu, nego sam reko da znam. tak da bi trebao 3 dana skladistarit, pa ako zadovoljim na vilicaru, smijem slagat konpijutere. kuis ti kak to ide. ako znam kaj je kutija s jastucima, znam i kaj je southbridge. ak znam metnut kutiju kak treba, mogu i kuler namontirat obrvom. sto zapravo i ima neke logike, iako ju jos nisam prokljuvio. nego, broj ti je kod kolege, ne? a sad idem s braticem sredivat imovinsko pravne pizdarije koje nam preci ostavise. i na kahvu. |
slavimo moju naivnost - once again
|
dakle, ja sam oma po onom komentaru, tom nekom dpetric frajeru poslo mejl. ne bilo mi teško, pogledao na stranice buga vidjet ko je taj kit i ono, vidim da je tip glavni urednik bugovih knjiga. to mi bas nije bilo jasno, no ja sam njemu fino poslo mejl sa svojim brojem telefona i tim spikama. i onda nazovem frenda i velim mu, a on ce na to kak nema sanse da je to taj tip, da me neko jebe. a ja se toga ni sjetio nisam. ono, da bi me neko mogo jebat. :D i sad, oleže, vidis? budi pamela anderson budi barbara radulovic svima cu vam vjerovat eh, ta planina kolika je samo identitet je lažan a ja kažem dodži vamo no, eto. :D :D ali kaj ak je to fakat taj frajer? kaj ak je to fakat pamela? ne dajte se sjebat naivnost je lijepa, uvijek se mozete smijat sebi ako vec nema nekaj dobro na telki |
mirjana
|
sad sam se sjetio jos neceg. gledam ja danas najslabiju kariku. mirjana. mirjana, prekrasnog osmjeha, tako su rekli. ljepsi jebeni osmjeh sam vidio u trilogiji ralje. ono, tam bi radije jezicinu uvalio. ali mirjana je dosla do finala. mirjana nista ne zna, nista. mene stvarno zanima kak ona prede cestu a da ju ne pokupe selidbe gluhak, jer je ono, jebeno glupa. glupa je ko kurac. veli mirjana, joj, budu mi klincima u skoli rekli da im mama nije bas pametna, da je glupa mozda. jebote, ja bi ih sad pozvao na razgovor i reko, jebote klinci, mama vam je paglu ko kurac. ali cinjenica je da se ona prijavila na kviz, dosla do finala i zabavila se. i tako vjerojatno izgleda njen zivot. ono, dosla je i zabavlja se. ko da stoji na glavnom kolodvoru. vlakovi prolaze, a ona ih sa svojim prekrasnim ralje smjeskom gleda i uziva. i ja sam mirjani jebeno zavidan. ono, mora da joj je vrhunac kreative na poslu punjenje koverti. ali ono, jebeno to radi. nemres ju sprejebat, ona ZNA kak se pune koverte. i onda dode nekakav bedak poput moi radit na punjenje koverti i ima mirjanu za seficu. i ona ga jebe. da se tak ne pune koverte. i onda taj bedak dobije otkaz. jer ne puni bas dobro koverte. a ona ne zna nista. ali ZNA kak se pune jebene koverte. totalno to zna. i stoji na jebenom kolodvoru ne cekajuci nista, samo uziva. a ja cekam vlak za sesvete koji kasni. stojim tocno pokraj mirjane i cekam jebeni vlak. a ona mi se nasmjesi, s kovertom u misli. |
opa!
|
tek sad sam vidio da uz pamelu spominjes barbaru radulovic. e, pa. mislim, jebo onu ofucanu umjetnu blondi pokraj prekrasne brinete kojoj mozes opsovat na materinjem jeziku. sad cu pokusat napisat jednu pjesmu za barbaru. barbara, ljepotice izgledas da bi te zenio da rodis meni djecicu ne bi te zamjenio ni za koju drugu ni da da u pedu solo vaginalni odnosaj s tobom je u redu ja vodio bi te na ruckove u esce i na savu kad bi sa mnom posla znao bi da naso sam pravu barbara, picko kisela sad me ni ne poznas nit me ne pozdravljas mozda zato kaj me fakat ne poznas tuzna pjesma jebote |
11.05.2004., utorak
nego...
|
...nitko nije imun na ušlajfljivanje, pa tak ni ja. pogotovo ja. a, oleže, da si mi rekao da si pamela anderson, trazio bi te pare i vjerovao ti. sad cu ja nekaj napisat o toj svojoj famoznoj naivnosti i naivnosti tog tipa uopce. dobrota, naivnost, blabla = glupost? mozda. al tesko je skuzit prednosti takvog pogleda na svijet. a postoje. ja kad najebem radi neke svoje debilane uzrokovane naivnoscu, patim. ali ono jebote, patim patnjom pravednika, gledam ostale ljude, malene poput mrava sa svoje patnicke planine i osjecam se ko ono jebote, mojsije. u najmanju ruku. ono, niko ne kuzi moju patnju, jer su premali. :D a s druge strane znam da serem ko slon i to me zabavlja i rastuzuje istovremeno. taj unutarnji dijalog, ili konflikt, kako god tko zeli. jer ja znam da sam glup u svojoj naivnosti i ekstremno dobar u gluposti sto naposlijetku obavezno rezultira zanimljivom pricom. jer to je ono kaj vi tu ocete pickice. jebeni internet rijeliti šo. a to je ono kaj ja dajem jer sam mentalni egzibicionist, sto sam vec prije napomenuo. ja ne pisem price, pjesme i sranja. ja pisem o momentu. taj ti moment, oleže, može bit i graficka kartica, pa me mos zaposlit ko recenzenta, ne jebem te. ali tko zeli citat "na ovom radeonu, vasa ionako ruzna djevojka bit ce totalni aligator" ne znam. prva reakcija mnogih po citanju ovoga vjerojatno je -" trebao je metnut nVidiu za primjer". ali nisam. :D dakle, naivnost. planina uzasa i patetike. eh. nastavimo s tim. sutra ja ujutro idem na razgovor za posao skladistara dostavljaca. neka. pitali su me dal sam radio ko skladistar, reko sam uuu jebote, samo tako radim. cura me ostavila radi skladistara, tu imam nekog iskustva. dostavljanje isto nije tak tesko jer sam vrlo cesto dostavljao cijelu placu na poštu, ponekad i autom. tak da imam oba podrucja pokrivena. pseudodjevojka je i dalje banana, jer sam luzer do ibera. jebo mater i njezniji spol. ali neka, jebes mi sve ako nije u pravu iako su joj metode sve samo ne lijepe. no, ako me ostavi to ce bit totalna kurcina i onda cu ju mrzit il nekaj. stari mi je reko da odjebem sa spominjanjem njega i familije na blogu jer da kaj koji kurac ja imam njih spominjat, da imam svoj zivot. ide mi malo na kurac polagano otkrivanje rvackih dijakritickih znakova. tu i tam ih metnem. sto i dalje ne znaci da mi se to svidja. ja sam imao komodorca s 10 godina, pisao programe u fakin bejziku, nisam imao šđž. onda sam imao atari i amigu. isto nisam imal nis od toga. i sad naglo imam. cudno je, ali ne mogu porec prednosti. primjerice, kod rijeci kao sto su pička, šupčina, čmar. ili, kako bi legion rekao pićka, šupćina, ćmar. čuk. drveče. ćovjek. ćića tomin ćetverokotaćni ćešljugar. čup sa cviječem. nije bitno. ono kaj sam ja htio rec je da cu se ja tu ipak pojavit s vremena na vrijeme. jer nema komunikacije, sto je fantasticno. necu trosit toliko vremena na refresheve, serem kaj mi se sere, a ionako pisem stvari koje opce nisu bitne. nego, ako se javi picka koja zna ko su: tim follin, allister brimble i recimo....olaf gustaffson,moze dobit priliku da mi plati stan. godinama sam se nadao da ce se nac neki komad koji ce to znat. ono, to su neki od mojih junaka iz djetinjstva. i to sam sad naveo one najistaknutije, jer jebiga, picka je ipak samo picka. nemre znat sve. ali ovo bi bilo dovoljno za zestoku zaljubljenost u placenom mi stanu. veli meni stari, kaj, oces sazaljenje izazvat? naravno da ne jebote, da ja tu napisem da imam rak i da cu sutra krepat, s nacinom na koji to pisem, ne bi me niko dozivio. sto je dobro. meni je tesko mene shvatit ozbiljno, jer nijesam takov. jedino sad zelim minus na racunu (to vec imam, ali -6.20 i to nedozvoljeni, nemam pojma kak) i to onaj pravi, kakav ima moja mama, pravo na cekove i stalni radni odnos. a to sve zelim ne bi li zadrzao djevojku koju volim. a zelim ju zadrzat jer bez nje to ne bi zelio toliko. zatvoreni krug. pametna je to picka, cak i ako me ostavi. a da cu suze ronit ako me odjebe, ocu. ko pes jebote. i da cu ju probat osvojit natrag, ocu. ma mislim, u picku materinu i međuljudski odnosi. a kaj je najgore, ja njoj vjerujem iako ju nikad nisam slusao. i zato pusim svo ovo odurno ponasanje i sranja. iz povjerenja. nego jebote internet. :D gnufi :top: ;) oleže. posao mi daj. |
ma boli me kurac
|
oleže, jebemu sunce, jos da mi frendica upravo nije pokazala ovo....eh a kaj si pisal opce o meni jebote? o tipu koji nema zivot bas, pa onda sere po blogu? osim toga, ako me oces spominjat, tipla jebote! :D |
jebote forum
|
|
10.05.2004., ponedjeljak
kao sto rekoh
|
|
jebite si mater
|
|
|
|
Dr. Stefan Frank
|
|
bas citam
|
|
svice...
|
|
kak se nisam ranije sjetio?
|
|
kako do bogate koke?
|
|
09.05.2004., nedjelja
moja druga patnja sa stori super nove
|
|
kanter posjeta
|
|
poklon za bogatu picku koju cu zenit
|
|
virtualna razmazenost
|
|
sebe se ja bojim, da
|
|
bijoloska čuka
|
|
RL
|
|
kemija
|
|