26.05.2004., srijeda
kitica malena
opet razmisljam o njoj. mislim, il razmisljam o tome kak nemam di bit ili o njoj. ne znam koja me misao vise guši, jebes mi sve.vozim se i svaki bijeli auto je njen, skrecem i ona je iza svakog jebenog ugla, na svakoj benzinskoj i u svim kvartovima kroz koje prolazim. svugdje je. a nema je nigdje i ne znam gdje je. i to tak jebeno jebe. ona paranoicna sranja s kim je, kad, zasto, kako....ne znam jebote, ne znam. zadnji put kad me ostavila karao sam okolo, satro sam se zabavljao, imao sam gomilu "aktivnosti", novaca, sve. i sve to mi je predstavljalo goli kurac. nije me bilo briga, fakat. tek kad smo ponovo bili skupa bio sam sretan, ali ful sretan. i onda sam polako ostao bez love, bez ovog i onog. nije mi trebalo uz nju zapravo. rekli bi da sam se zapustio. al jebote, kak sam bio sretan, to nije istina. tak sam jebeno bio sretan samo kaj sam ju mogao zagrlit i poljubit. jebote pas da te jebo u guzicu. a nemrem NIŠ. u picku materinu. |