21.05.2004., petak
Planovi i zasto ih radimo
ja radim planove ne bi li usrecio osobu(e) s kojima sam trenutno povezan. emotivno naravno, svaka povezanost je te naravi iako se emocije razlikuju, jedino je polaritet isti. i sad, ja sam otisao u dublin ne bi li stvorio sebi i tadasnjoj djevojci buducnost. strasno sam se bojao njene osude u slucaju neuspjeha. to je bilo krivo, nisam ja to kuzio onda. ono tresao sam se dok bi me nazvala s pitanjima o dobrim vijestima. a ja ih nisam imao. svugdje samo pitanje da li sam u europskoj uniji. nisam, rekoh. onda nam je zao, ne mozemo koristiti vase usluge, bio je odgovor. svaki put. promjenio se taj dublin u odnosu na prije 3 godine. jako. sad je tamo puno spanjolaca koji fino legalno rade, i sve je super. nema vise potrebe za ilegalnim sljakerima jer je i legalnih previse. ja sam sve isplanirao. nisam imao pojma da ona ni tada nije zeljela zajednicku buducnost. prodao sam auto, neke sitnice i otisao u irsku. reko, mozda mi se tamo dogodi nesto bolje. prvi dan u net cafeu, od 50 compova, samo moj je 3 puta krepao. i tako svaki za koji bi sjeo u iducih par dana. nije mi bilo jasno, ali reko jebiga, karma. dublin je mali grad zapravo. 750.000 domacih i isto toliko nas cigana koji smo dosli u potragu za boljim sutra. samo to bolje sutra vise nije to. u zadnje 3 godine cijene su skocile, porezi su skocili, nacionalni prihod se umjetnim nacinom pokusava odrzati na onom nivou na kojem je bio prije koju godinu, nakon ekonomskog buma. cijena zivljenja je nekaj prestrasno. samog stanovanja. disanja. ne dao bog da dodes tamo s porocima kojih sam ja pun. pusis? pusi kurac, kutija cigareta je 6.25€. onda se zavaravas i kupujes one gejkutije od 10 cigareta za 3.20 mislec da manje pusis. pusis samo vise manjih kutija. i onda, ona zeli doci prvih tjedan dana. prva 2 tjedna, ona je sigurna u dolazak. ali, onda se stvari radikalno mijenjaju a tebi nije jasno kaj se događa. ne zelis si priznati da je taj odlazak bio ocajnicki potez ispravljanja onih losih koji su mu predhodili. zoves, ali ona gleda seks i grad. nazovi za 15 minuta, kaže. a hodao si 20 minuta do net cafea koji ima najjeftinije telefonske pozive i smrdi po pisalini jer se zahod potrgao. i stojis tako u toj maloj smrdljivoj kabini sa izrazom razocaranja na licu. i bijesa. mixture, ne. nije ti jasno zakaj nije sretna kaj ju zoves iz druge zemlje u koju si otisao vama pokusat napravit buducnost. ne zelis si priznat da je to zato jer te jednostavno ne voli vise i jer ne zeli da ju zoves i pricas ista. opravdavas to nekako. pises po forumu pokusavajuc nac odgovor. i vidis da ti sve odlazi u kurac, moral ti odlazi u kurac i nije ti zapravo vise bitno kamo si otisao i kaj si dao za to. ljudi odlaze svuda u potrazi za srecom, bogatstvom, whatever. i neki se vracaju kuci popišani, neki uspiju. stvar je motivacije. motivacija ti krepava totalno. kaze ona preko telefona kako je smrsavila i da joj ne dolazis doma sa skembom. nije ti jasno sad. ali dobro, mislis, pokusava me motivirati da se pomaknem. sjebao sam si ja nogu tamo. hodao sam satima i satima prva 3 tjedna, samo sam hodao od agencije do agencije, od potencijalnog posla do drugog, posjecujuci net cafee u međuvremenu, ne bi li komunicirao. falilo mi je to. stare tenisice su uzrokovale zuljeve, izbjegavanje hodanja po zuljevima je uzrokovalo sjebane ligamente. na kraju nisam uopce mogao hodati. vukao sam fakin nogu za sobom, iako sam si kupio nove tenisice pokusavajuc izbjec tu situaciju. strah koji pred tebe moze metnut voljena osoba je prestrasan. ja nisam smatrao vracanje doma neuspjehom, nikako. ono, imam pricu makar. ona je. sjecam se, jebao sam mater europskoj uniji, hrvatskoj državi, svima. svi su bili krivi za to kaj ja nemrem nis napravit. mislim, bio sam u krivu, naravno. jedino kaj je mene cinilo tjeskobnim je to kaj vidim da ne mogu u kratkom roku ispunit njena ocekivanja. a tako sam to zelio, vise od svega. nikad nisam nekaj tako zelio nego usrecit osobu koju volim i pokazat joj da ipak nisam nesposoban. no, u njenim ocima ja sam to bio. rekla mi je to. osjecao sam se lose, nisam vise imao razloga ostat u stranoj drzavi, među ljudima koje ne mogu nazvat prijateljima, s jos 3 tipa u sobi i gdje moram ic u tuš drkat i to dok je slobodan. moj jedini motiv za odlazak je bio sredivanje naseg zivota. naseg, velim. ja sam mislio da je nas. govorila je ona meni, sredi svoj zivot i ja cu ti se pridruziti. i pokusao sam. no nikad nisam tako zamisljao vezu s nekim kog volim. ja sam tu vidio nekakve zajednicke stvari, zajednicki trud i ideje. ali reko, to ce doci s vremenom mozda. znas, glup si dok volis nekog. u glavi se dogadaju konstrukcije koje ne odgovaraju istini ali nikako. nemaju ni zajednickih tocaka skoro. nisam ja to kuzio. nisam kuzio da nju ne veseli kaj sam ja tamo nasao bend, kaj radim neke sitne poslice i kak bi mogli jako ugodno zivjet tamo zapravo. njena poruka je bila da radim puno i da joj kupim kuću na moru. htio sam to. mislio sam da je normalno da to veli. ona je uživala daleko od mene, to ja nisam kuzio. ja nisam uzivao daleko od nje. bio sam u totalnom kurcu, nisam nis kuzio. jedno je mislila, drugo je radila, trece govorila. kao sto rekoh, nisam ja to radio za sebe. boli mene kurac, fakat. ja se bojim ocekivanja koja ce pred mene postavit iduca osoba s kojom se povezem, iskreno. krepavam od straha. kad sam dosao u zagreb, nje nije bilo doma. rekla je da ce me cekati. nije. nazvao sam ju, pitao gdje je. rekla je da je kod mame, da kaj ju jebem, da sam trebao javit da dolazim. jesam, javio sam. dan prije još. i rekla je da ce biti doma. bila je napušena dok smo pricali, ali reko, nismo se vidjeli 2 mjeseca, nece zaboravit nekaj takvog kao sto je moj dolazak iz irske. cekao sam na stengama 45 minuta. imala je kaj za pricat s mamom ocito jer me pustila da cekam. poljubila me par puta i sjela, rekla mi da pricam kako je bilo. ja sam mislio da ce bit bar mrcuk emotivnija. bar malo. ali nije bila. bila je hladna, udaljena, nikakva prema meni. vec onda je bilo ocito da je gotovo. ali rekla je da zeli pokusati bez obzira na sve. popusio sam pricu. ocajni ljudi uvijek popuse pricu, nije to nis novo. bio sam malo tjeskoban ali sam rekao dobro, proci ce i to razdoblje. drugi dan je dosla njena frendica. njena najbolja frendica koju ja ne podnosim zapravo. kokoš je. tak je korektna. uzasno. ima mirnu vezu u kojoj je sve puno "aktivnosti". ona i decko zive zajedno, imaju zajednicki biznis, idu na skijanja, putuju. a ja u njihovoj vezi vidim strasti koliko u onom zadnjem krastavcu u teglici kad ju vracamo u frizider. da, onaj zadnji koji polako tone na dno nakon sto izvadimo ostale. nema tu neke ljubavi. dok smo mi prohodali, ta frendica ju je nagovarala da se posevi s nekim tipom zato kaj je bogat. to je ona. prvo pitanje koje mi je uputila kad me vidjela je bilo - "koliko si zaradio u dublinu?" "kurac je zaradio, to ti je on. kurac. samo više nema auto, posao, ništa nema. samo je još veca bijeda sad" - bio je odgovor moje tadašnje djevojke. sutio sam. nisam imao kaj za reci. osjecao sam se kriv kaj sam sjebao "nasu buducnost" ne znajuc da nije nikad ni postojala. s rafom sam svirao zato da se njoj umilim isto tako. svaki dan me pitala di je lova. njen stari me pitao di je lova. kuzim ih, jebiga. i tako citavo vrijeme. a nisam ja htio to sve. ni rafu, ni bivsi bend. ali nudili su nekakvu buducnost. puno se pricalo o tome. o buducnosti. kurcilo se. na kraju sam i u europu otisao u potragu za buducnoscu. kakva laž. jer, meni nije nista od toga trebalo. a zaboravio sam da se ljubav ne može kupiti. |