23.05.2004., nedjelja
prica
sad sam bio kod ove bivse bivse. ana, ne. ono, kao sto rekoh, moja prva ljubav i sad dobra frendica. i konacno ima super decka inace bi kurac mi komunicirali da je pored covjeka koji je poput svih onih ljubomornih debila s kojima je bila. no vej. nego, da, da. proziran sam, umjetan i nikakav, ne. kvazipopularni lik? ja ne kuzim kaj se zbiva u glavama tih ljudi tipa ovaj poluidiot dole. nikad ja nisam bio popularan. ne u smislu u kojem ovaj kreten to misli. mislim, o meni se uvijek pricalo i tracalo i gomila sranja, bio sam tema mnogih trač partija, a nisam ni pojma imao. nisam ni znao zasto. ne kuzim ni dalje. valjda zato kaj ljudima njihov zivot nije dovoljno dobar ili zanimljiv, pa traze pricu u tuđem. i kritiziraju, naravno. to me podsjeca na hrvatske muzicare. zakaj se tu ide na koncerte? da se gleda bend i uziva u glazbi? ma ne jebote, da se moze stajat u prvom redu, pametno izgledat i nabrajat greske i greskice i njihovom nesavrsenoscu kompenzirat vlastitu. smijesno i tuzno. popularnost. mislim jebote, pa zivo mene boli kurac za to. to za debilceke koji ne kuze to. jer jebo popularnost, ja sam po defaultu attention seeker kao, vjerujem i vecina ljudi koja se bavi virtualnim egzibicionizmom ovog tipa, u vecoj il manjoj mjeri. ja sam u vecoj. uvijek bio, uvijek cu bit. i imam osnove za to, pickice. jer imam kaj za rec. bilo bedastoca, placipicka il nekaj veselo. i kak bi se ja sad zabrinjavao? pa jebote, puca mi kurac. imam svoju pricu i fino cu ju pricat, kao sto sam rekao, kome se ne sviđa nek odjebe. al nemre, jel? jer misli da MORA dat svoj komentar...kao da je bitno. i MORA procitat iduci blog. a tu je ideja. hastore dakle, ti si glup a ne ja. ti citas covjeka kog smatras totalnim idiotom, a meni puca kurac za tebe. heheh, budalo. dakle, pricica. mi smo bili par mjeseci zajedno il tak nekaj. zaljubljeni do boli. poklanjao sam joj cvijet divljeg hrena (il neceg grdog uglavom) koji je rasao u dvoristu prek puta, potrganu zarulju ili rucno napravljenu pizdariju. ona je meni crtala i pisala dnevnik. meni je to bilo super. bili smo klinci, ona 17, ja 19 i ono, jebote kak je super ta prva ljubav dok si klinjo. i sad, njeni starci mene nisu voljeli. ko me jebe, muzicar i to. njena stara se cak jednom prije nego kaj smo isli na neki tulum rasplakala da koliku kucu ima frajer ciji je tulum i ako je velika da ode s njim, da se ne zajebe kao sto se ona zajebala. hehehe, bolest jebote. uglavnom, bijasmo mi par mjeseci skupa i dosao je moment da se ide na more. ona je isla sa starcima. ja sam par dana nakon toga krenuo s braticem. njeni starci nisu znali da dolazimo, ali mi smo se morali vidjeti, jebiga. tak to ide. poslali smo bicikle u zadar vlakom. bicikli su zavrsili u splitu ali ko to jebe. dosli smo u zadar i zabrijali na pasman. zdrelac se zove to mjestasce gdje smo bili. otisli smo u sumicu, postavili sator, sve super. moj bratic je brijao s njenom sestrom, tak da smo svi bili sretni i veseli. drugi dan smo se mi otputili u zadar po bicikle i po potrebne stvari. naravno kupili smo sve nepotrebno. pepeljaru, loptu na napuhavanje, otisli na sladoled u ledo centar, zajebavali se okolo. jebeno je bilo. na ugljanu, odmah kad siđeš s trajekta je bio najbolji hamburger koji sam jeo do tada, mozda i dalje je. bio je to jeben hamburger. biciklima smo se fino otfurali na pasman i u satorcic. prvu noc je bila jebena oluja i pojebala nam šator. otisli smo do njenih po pomoc. rekli su da ce nam pomoc ukoliko nam zatreba. nakon 45 minuta izasla je ana s kišobranom. nisam jebeno mogao vjerovat. prvo sam se smijao a onda sam popizdio ko pes i skakutao u nekakvoj lokvici vode tam i jebo milu majku svemu zivom. vratili smo se do rusevina satora. mrak, ali jebiga, nekak smo ga postavili. igrali vaterpolo u jebenom šatoru. fakin kiša. bratic pobrao 39, reko super. ali ga je njegovala sekica pa je sve bilo ok. zajebali smo se. zajebali smo se jer nismo vidjeli natpis "ubi purgera" na zidiću 100 metara od satora. ili smo ga vidjeli, ali zanemarili. probudio nas je plamen. bratic je razderao sator jebote, hulk hogan je postao. ja sam ga otkopcao. stajali smo vani nemocno i gledali kak nam sva imovina izgara. onda sam puko. jebote! 2 šteke kolumba su mi nutra! 2 jebene šteke! uletio sam u vatru, ne hajec za vlastitu sigurnost. moj zivot vise nije bio bitan. spasio sam pljuge. izvadio sam cigaretu iz jedne od kutija. filter se spojebao i nije vise sluzio nicemu zapravo. bio je crn i mali ali ja sam pusio takve pljuge. nakon 2 dana sam zvucao jebacki ko neki hrapavi jebac unisten zivotom. nakon kaj sam ja spasio pljuge, bratic je spasio novcanik sa 400 kuna i povratnim kartama za zagreb. on je onaj pametniji od nas dvojice, on je i faks zavrsio. :D njeni starci su nas drugi dan sterali u zadar, da im radimo neugodnosti. bili smo u zadru s nekom lovom, biciklima, hlacama, 2 majice i samo jedan je imao tenisice. pojebali su nas s tim požarom. bili smo sjebani malo. ali dobro. kupili smo na placu sat koji je svakih 10 minuta isao sat vremena naprijed. nismo to kuzili jedno vrijeme. jedno 5 puta smo isli do govornice i natrag na plazu i nije nam bilo jasno da koji kurac se ove ne javljaju na telefon. zadnju lovu smo spickali na male kokice i klip kuruze. dok fakat nis vise nemas, svejedno ti je na kaj ces spojebat lovu. smijali smo se vlastitoj gluposti. spavali smo u parku, vezali bicikle za drvo i za zvona ako nas neko pokusa opljackat. fala kurcu na štriku za veš. frajer iz nekog fast fooda nam je dao klopat zabadava. lijepo od njega. za 2 dana dosle su cure. di ces veceg veselja jebote. nema. jedine slike koje imam u zadnjih 10 godina, mislim na prave slike, ne ove na compu, su upravo slike tog ljetovanja. ana i ja, njena sestra i moj bratic bez glave. artisticki sam naginjao fotic. jebiga. onda oni kao tockice na zadarskom mostu. bas jebeno. uglavnom, kroz 2 dana smo mi morali natrag u zagreb, cure su bile u zadru samo to popodne. jebiga. vezali smo bicikle za lokomotivu nakon jednoiposatnog nagovaranja vlakovođe. ipak su nas odjebali u kninu da moramo maknut bicikle. od knina do zagreba smo se vozili u teretnom vagonu punom pijanih ljudi. i drogiranih. nije bilo tako lose zapravo. ali ovo je kurac od price. prica upravo tu pocinje. jer, mi se nismo bas puno vidjeli, pojebali su nas njeni starci. oni su njoj rekli da ne smije na maturalac ako mi ne odemo iz tog seoceta. to je bila ružna ucjena, ali ful ružna. pizdarija. uglavnom, vratismo se. ona je po povratku trebala ic u spanjolsku na maturalac. a tu pocinje avantura. i to citavo ljeto je u znaku siamese dream. kako bi rekao moj juznoafricki prijatelj lucky mode: 'to be continued' |