nego eto, upravo sam doznao da se ne smijem vratit doma. jer moja histericna/luda/drogeraska sestra sere da me nece u kuci. i meni je finalno jebeno dosta zivota. JEBENO MI JE DOSTA!!!!!!
nije da je to samo to. jebote, iza mene su godine i godine sranja, sranja, sranja i sranja. nemrem vise. ono, htio sam se vratit doma, htio sam radit da nadogradim jebenu kucu, da ono, svi imamo svoj prostor, da napravim ono KAJ MENI NIKAD NISU JEBENO PRUZILI. da napravim dom bez jebenog alkohola, tucnjave, murije, plača i jebene tjeskobe. da po prvi jebeni put imam jebeni zivot, to sam htio napravit. njima sam isto to htio pruzit. ali ne.
to jednostavno nece ici. jebote, cura me ostavila, cura s kojom sam razmisljao o buducnosti jebote, obitelj NEMAM, nemam jebeno nis. imam laptop. imam jebeni laptop, to je ono kaj imam. a ljudi vele koji kurac se zalis, imas laptop. ma mars u picku materinu da mars u picku materinu s tim. imam jebeni laptop, koji kurac to znaci, KAJ TO ZNACI??
i konacno ozbiljno razmisljam o suicidu kao razumnoj i realnoj soluciji. kad jebeno je. kad si mrtav placu za tobom, ne jebu ti mater kak moras ovo ili ono, ne razmisljajuc o tome u kakvoj si jebenoj situaciji. imas laptop, kurac. to je jedino kaj se jebeno vidi.
do prije nego kaj me stara nazvala, ja sam fakat mislio da mogu sve. ali ono, imao sam neku ideju kaj sa sobom, kak. KURAC. nema jebene sanse. nema sanse da se ikaj ikad popravi. mogao sam to znat jos ko klinac uz ona sva sranja kojima sam svjedocio i u kojima sam sudjeovao. mogao sam jebeno znat!
nema vise smisla, fakat nema jebote. ono, svi su jebeno licemjerni materijalisti, zene su drolje, obitelj ne postoji, nis nema smisla.
mislim da sam konacno dosao do solucije za sve svoje jebene probleme. tak da ih vise nema.
jer ovo je kurcina a ne zivot. ali fakat je. i boli me kurac kakav je vama.
Post je objavljen 25.05.2004. u 23:53 sati.