26.05.2004., srijeda
greske
mislim, onak. s odmakom uviđam greške koje sam radio u toj vezi. bijah bezvoljan pa nisam obracao paznju zapravo. da li se moze reci da mi je pucao kurac? ne bas, ali jebeno sranje je.mislim, dok je ona meni znala reci da jebo seks, jer joj u tom momentu puno vise znaci moj zagrljaj. i da joj je to svijet i svemir? da li je srala? onda sam mislio da sere. a sad sam razgovarao s frendicom koja isto ima sranja u vezi. i nekak je pocela pricat o tome kak joj je kojiput najljepse kad ju on samo zagrli i poljubi. i kako sute i zajedno gledaju televiziju. ali ja sam bio presjeban za to onda. nisam kurca kuzio onda zapravo. brijao sam da je teret fakin svemira na mojim leđima i nisam obracao paznju na ono kaj je govorila. mislim, sad je ocito prekasno iako ja mislim da nikada ne mozes prestati voljeti. mijenjamo se s vremenom, ucimo. ucimo sto od sebe, sto od drugih. ja ucim od sebe. jer nju nisam znao slusat. pa onda popusim kurac i lagano si vrtim film. nisam nevin u ovoj prici, nimalo. i zao mi je kaj nisam obracao paznju na te stvari koje je zeljela. previse paznje sam obracao na gluposti s kojima me jebala da bih primjetio te neke, nimalo manje vazne stvari. mogu i nju krivit kaj nije mene primjecivala vise u toj prici i kaj je bila sebicna. nemam pojma. ona je rekla da smo jednako krivi. njen usrani karakter i moj sjebani zivot su doveli do kraja. problem je u tome da ju ja nisam prestao voljeti. nemrem to. di je logika u bijegu? ona je pobjegla. postalo joj je pretesko svaki dan gledat osobu za koju vise ne osjeca ono kaj je osjecala. nisam to nikada iskusio, iskreno. uvijek sam volio do ono, nepoznate države i natrag, bez zajeba. zapravo, lažem. kad smo prohodali ona je meni bila samo guba. nisam htio bit s njom. bila je guba cura i imao sam kaj za bacit pod jaja. ono, puno mjeseci ja nisam u nju bio zaljubljen ni nikaj. i da, bilo je noći u kojima nisam mogao spavat i osjecao sam se licemjerno i jadno kaj sam s osobom koju ne volim. lezao sam, buljio u strop i osjecao se bijedno, glupo, nikako. ona je meni bila toliko super i nije mi bilo fer da je s osobom koja ju ne voli. ali htio sam sebi pruzit priliku da zavolim osobu koja to zasluzuje. ja sam bio uvjeren da ona to zasluzuje. i zaljubio sam se. a ona se pocela hladiti, jos onda. bili smo manje od godinu dana skupa onda. uvijek pizdarija u nasoj vezi, nismo se kuzili jako cesto. ono, dok je seks bio ono kaj nas je povezivalo, u pocetku, sve je bilo savrseno. ali bas savrseno. ali ja sam ju zavolio zbog onoga kaj ja nisam imao. nisam ja bio realan nikak a ona je bila. vec sam rekao da je bila topla, dok je bilo ok. prekrasno topla. jebemu mater. i ono kaj nije fer je da se ja sad recimo nemrem skoncentrirat na nis drugo. pojela me. ono, ovo kaj osjecam za nju je nekaj kaj nemrem samo tako zaboravit. i lomim se. onaj glupi tjeskobni filing koji pocinje negdje u trbuhu i onda se polako siri prema gore dok te ne sjebe u potpunosti. i sad mi toliko fali taj zagrljaj o kojem je pricala, taj poljubac. te neke gluposti na koje ja nisam obracao paznju mislec da nisu toliko jako bitne. jer mislio sam da imamo svo vrijeme svijeta. a nismo imali. ja nisam imao. ali da je bar sjela sa mnom, popricala, potrudila se. ali nije joj se dalo ponavljat, rekla je. meni se nije cinilo da je ista ponavljala. pricali smo jedan kroz drugoga, kad smo pricali. nismo se culi jebote. sjedec metar jedan od drugog nase rijeci pojele su vlastite misli. culi smo samo sebe. nismo jebeno razumjeli kaj ovaj drugi prica. samo kaj sam ja imao visu granicu tolerancije na njenu gluhocu. a oboje smo bili gluhi. i slijepi. pojelo nas je nezadovoljstvo vlastitim zivotima, a zajednicki nismo mogli gradit jer se nismo culi. nije me razumjela? istina. ali ni ja nisam razumio nju. gledali smo jedan kroz drugoga, pricali svoje price nikome nego sebi. slusam robbie williamsa sa dvd-a kojeg sam njoj kupio. a sad sam ga uzeo natrag. vratit cu joj ga. nema smisla. slusam i will talk and hollywood will listen. robbie jebe milu mater, ko ne brije to, mora da je latentni gejpeder u strahu od sebe. gledam ljude kako svakodnevno donose teske odluke. sjebane. jedna se događa u ovom momentu. nije moja, samo promatram. i tesko je to i promatrati. i draga, znam da si bila sjebana. i znam da se smijes kad ti je tesko. i nisam volio taj smjesak, nisam volio da govoris teske stvari sa smjeskom. psihijatar bi rekao da se neadekvatno smjesis. i smjesis se tako, kao i ja. tesko mi je bez tebe, vis, moram ti to reci iako ne citas. i znam da me ne zelis natrag. kao sto si rekla, sama sebi bi skocila u usta. i da, varala si me. nemres si to oprostit vjerojatno. ma oprastam ti, puca mi kurac. ucimo, glupi smo. i ja sam tebe varao. iz nemoći sam to radio, jebote. a obozavao sam te. i da, nadao sam se citavo vrijeme da ce se pojaviti neko ko ce mi ispunit svemir, maknut te iz slike. znas, to se i dogodilo u velikoj mjeri. upoznao sam osobu koja mi je toliko slicna, toliko smo se kuzili, pricali satima, sve. ja sam trazio intelektualnu kompenzaciju. ti sad trazis fizicku. kao sto si rekla, fali ti seks a sa mnom ti se ne kara. steta kaj svi popustimo pred tim nekim uvjetno receno niskim strastima. a popustimo, bio bih licemjer kad bih rekao da ja nisam i da necu. kak smo mi bili ljuti jedan na drugoga, isuse kak smo bili ljuti. svako iz onih razloga koje je sam sebi pricao u međusobnoj konverzaciji. gluhi, slijepi i ljuti. i trazili smo bijeg od sebe, citavo vrijeme. i jedan od drugoga. ono, bilo kaj da se promjeni. koji jebeni zajeb. ko muhice...tup! u prozor. znas, nema tog osjecaja ko kad sam ja tebe zagrlio. nikakav seks i sranja tog tipa. nikaj se nemre mjerit s tim. nikaj se nije moglo mjerit sa spoznajom da se volimo, koliko god bili sjebani i udaljeni. moram ti to rec, naš. ti si moja prokleta gubica. bedača mala. i volim te. volim kak se smiješ, kak se ljutiš, kak si zabrinuta. znas, htio sam bit tvoj vitez. jer ti si bila moja sjebana princeza. ali sam izgubio mač negdje po putu. nemreš samo sa štitom sjebat zmaja. obožavam te. i moraš znat da ne cijenim cinjenicu da si sad pod tuđim jajima. ak niš drugo, neugodna je pomisao. kužiš me, jelda? i da, stepi. |