18.05.2004., utorak
jedna tema s foruma.
|
vasa ljubav nego, kak ovo je ljubavni podforum, ipak, ne. gutanje, karanje, kurac, picka i ta sranja jesu sastavni dio ljesa i bez toga ljes ne postoji. ali, ne bi li bilo interesantno napisat stvar koju izuzetno volite, koja vam je glavni motivator i bez koje to ne bi bilo to. to moze bit osoba, interes, cak i vlastita sposobnost, svakaj. stvar je u tome da je to ljubav prema necem kaj je samo vase. ja sam recimo o svojim ljubavima postao ovisan. to je vjerojatno sick, ali ja bez toga nemrem. stvar je u tome da je kod mene vecinom prisutna kreacija kod tih stvari. obavezno. pocet cu od pocetka, recimo. nekak mi se cini prikladno. glazba. bez toga ja nemrem nikak, ali ni najmanje. u kreativnom i konzumentskom kontekstu. recimo, trenutno ne sviram. slusam maroon 5 - the sun. stvar je jednostavno predobra, vokal je fantastican, jednostavno predobar. na repeat mi je. sad sam dodao i snow patrol - chocolate. pa nek se vrte te dvije dok pisem ovo. zasto volim glazbu? ono, nemam pojma, ali nemrem bez nje. kroz nju ucim. ne mislim na konkretno ucenje. ucim o sebi, otkrivam nove aspekte sebe, finese u osjecanju. rafiniranost emocije je krasna stvar, iako nikad nisam bio sposoban to konkretno prikazati. no postoji. volim i pisat, zato valjda i radim to. iako nikad ne bih pisao ako nemam publiku. ja ZNAM da cu sutra ili prekosutra ovo postat i tek onda ce ovo kaj imam za reci imat smisla. bio sam prije par dana tu kod kita kojem sam sredivao compove, fala kurcini i u dublinu ima ilegalnih poslova. tip je muzicar i pricao mi je o tome kako je glazbena industrija okrutna. kak sam ja sredivao compove on mi je pustao svoje stvari i objasnjavao fraze kako ih on vidi, zasto su tu i u kojem momentu u prostoru i vremenu se to dogadalo. obozavao je to. a ja sam slusao. to kaj je on meni pustao je vjerojatno nesto najuzasnije kaj sam ja ikad cuo. u tom momentu je meni glava skoro eksplodirala koliko je to bilo smijesno. ne da se usporediti ni sa pankerima s klupica. a on je gospodin od jedno 35 godina, 1.90 visok, ima einstein frizuru na gustu kosu i razrok je. ne znam zapravo kako bi to nazvao, jedno oko mu gleda ravno a drugo na van. srecom smo bili samo nas dvojica prisutni, pa sam znao da se obraca meni. vozio sam njegov elektricni skuter u krug, u malom dvoristu, iza njegove male sobice. jako simpatican covjek, ali jako. pricali smo, puno. on obozava glazbu, ali mislim, to je razlog zbog kojeg zivi. a zivi u sobici 2.5x2.5 koja je ujedno i kuhinja. on tamo zivi sa zenom. njegova zena je nekakva kombinacija pakistanke i kineskinje, bar meni tak izgleda. malena, punasna, simpaticna gospodja koja odvratno izgleda dok jede narandzu i rizu. a on ju je gledao pogledom od kojeg sam se ja smravao. voli ju. i pustao mi svoju uzasnu glazbu. nazvao me carobnjakom za kompjutere jer sam mu instalirao win98 na dvije nekakve prastare masine. i printer sam mu spojio. bilo mi je skoro neugodno uzet mu novac, ali sam to ucinio, radije bi da nisam morao, iskreno. tip je dobrica, siromasan, i u zivotu ga, koliko sam shvatio, pokrecu njegova zena i glazba. jednostavno. to cini da se on osjeca zivim, koliko god mu zivot bio sjeban i nikakav. njemu ne fali samopouzdanja, on obozava svoju odvatno narandzo rizojeducu zenu i to mu daje zivot. to mu daje zelju da stvara iako je stvarno ali stvarno los u tome iako on to ne zna. ne znam koja od tih stvari je njemu prioritetna kao pokretac, mislim da su obje podjednako. kod mene recimo, situacija je a bit kompleksnija. ja sam na zalost jako svjestan sebe, koliko god se ponekad ljudima ne cinilo tako. meni je glazba motivator. ali apsolutno. kreativni aspekt iste. u nedostatku toga, okrecem se drugim podrucjima, no nivo kreacije, koliko god mogao bit ok, nije ni blizu onome kaj mogu s glazbom i kaj ona moze sa mnom. komunikacija. prekrasno kreativna stvar. bez toga isto ne bih mogao, jednako toliko sam ovisan o njoj. mislim da to dosta ljudi na ovom forumu razumije. volim cinjenicu da mogu ovdje napisat nesto i da ce me netko procitat. ne mora mu se svidjet, ali ja sam poslao misao. koja je samo moja. mene zabavlja moj nacin komunikacije jer ne znam kako cu reagirat na kaj i nerijetko sam sebe iznenadim. TO je ucenje. kad ucis od samog sebe. ljubav prema osobi mi zna bit uzasno veliki motivator. recimo, ja svoju kvazi djevojku strahovito volim. problem je u tome kaj ne volim cinjenicu kaj ju volim i to je faktor gusenja. faktor gusenja je i cinjenica da ne volim to kaj volim glazbu kao i cinjenica da me 'internet, telefon, you name vid komunikacije koji zelite' eskapade kostaju previse novaca, ali previse novaca. kojeg nemam. zasto ga nemam? jer sam rasprsen. apsolutno. moje organizacijske sposobnosti su nula. ali 0, nis, ziro, natig, nada, zilc. voda, greda, paksu, kugla. organizacija misli, bitna stvar, kao i organizacija emocije. no, dobro. kad nemam mogucnost stvaranja glazbe, okrecem se svojoj djevojci. ona me rijetko kad razumije. kuzi, ali ne razumije. ne zeli. jer bi se onda morala pomirit sa cinjenicom da mi nemamo buducnost. onda, kad komunikacija propadne, ocekujem seks, koji je isto tako kreacija. seks je fantasticna stvar. s njom. ja sam pokarao fair deal picki u zivotu i objektivno gledano, neki seksovi su vjerojatno bili bolji, uzbudljiviji, you name it. no seks s mojom djevojkom je nesto posebno. dodir, uzdah, kretnje, nacin na koji bas tako reagira u tom i tom momentu, nacin na koji me gleda, na koji me zagrli i poljubi je nesto stvarno posebno. ali ne volim to kaj ju volim. mi se ne razumijemo. po svim normalnim standardima, ja sam taj koji je u krivu, ja sam neradnik koji pusi njene cigarete i ne radi nista. ona kreaciju smatra sporednom stvari i ja ne mogu osporit to. cinjenica je i da sam relativno lijen. da smatram da mi je svijet duzan pruzit priliku da pokazem kaj imam za pokazat. tako da imam mir recimo 3 mjeseca snimat materijal i predstavit ga ljudima. i sebi, u krajnjoj liniji. idealna situacija, naravno. nisam tip koji ne prihvaca kompromise pa bi ja rado i sljakao 8 sati dnevno samo da nakon tog mogu snimat iako je to smrt za sljaku u bilo kojem kreativnom podrucju ak nisi streberski idiot. recimo, moja djevojka je meni znala reci 'micek ti si tak jako dobar, krasna si osoba, ali si jebeni idiot' i ja to isto nemrem osporit. ja jesam autist sto se nekih stvari tice. zelio bih bit normalan, imat normalnu, zdravu ambiciju. posao, familija, kuca na otplatu, skoda fabija 1.4mp. to, vjerujte i nije tako tesko, ali uopce. cak ni u hrvatskoj, samo se treba odlucit to napravit. ali ja jebeno nemrem. nikak. jer bih ja istovremeno i slijedece. zelio bih se bavit glazbom, samo i iskljucivo glazbom. jer to ukljucuje i puno komunikacije as well. vjerujem dam sa entertainer. ono, zabavljac, po seljacki. ja radim stvari da bih zabavio. druge i sebe. upravo to cinim. ovim postom isto tako, bez dvojbe. previse sranja mi se mota po glavi da bi ih samo tako zanemario, ali ono, waaaay previse. cekam jebenih 6 ujutro, sad je 5. i dalje slusam one 2 stvari s pocetka topica. koncentracija me jebe recimo. meni je tako uzasno tesko radit neki mehanicki posao 8 sati, ali tak jebeno tesko. u tih 8 sati mogu toliko toga odsvirat, napisat ili reci. mislim, ta potreba je jednostavno prebrutalna, nemrem vam ju docarat. ja dok nemam nekog kome mogu nekaj rec il instrument pri ruci ludim, al ono, idem spavat il nekaj. ak nemrem ni to, onda sam potpuno zgubljen. dakle, o cemu se radi. jesam blago nenormalan, dakako. ali nisam supak, gad, smece i to. u srednjoj sam zapravo dosta uzivao, jer sam isao u tu jebenu skolu, zajebavao se, karao, dosao doma i svirao i radio glazbu na compu. bio sam fakin slobodan, koliko god nisam to kuzio onda nimalo. bio sam mali jos. i dalje sam. teret bioloskih godina je jednostavno nekaj najteze kaj sam ikad nosio na ledjima, najveci jebeni mac kroz grudni kos od strane meni bliskih ljudi. ja cu uskoro 27 godina. ne razumijem zasto sam ja sad toliko star. moze mi sic osobno Isus i objasnjavat mi spike, ja necu kurca kuzit o cemu on meni prica jer po meni je kompletna planeta apsolutno krivo ustrojena. i nemrem ja iz tog filma da ga jebes, koliko god htio. sve one djecije stvari tipa 'svi bi trebali imati jednaku kolicinu novaca' i 'svi bi trebali bit prijatelji' ja i dalje imam. i dalje vjerujem u to. jebeno odbijam vjerovat u to da bi trebalo biti drugacije. i to kaj ustrojstvo planete pociva na moci, materiji i ambiciji je samo krivnja cinjenice da smo ljudski_rod 0.5beta verzija. nedovrseni, nedojebani, nikakvi. ne bih se izuzeo. pogledajmo kako se ne volimo, kako si podmecemo, kako prodajemo svoje mudrosti i ideologije drugima, kako se jebeno ne razumijemo. ne kuzimo se uopce. mi smo ko linux i windowsi. samo imamo 6 milijardi operativnih sistema i pokusavamo funkcionirat. neki su si sredili interfejse da se kuze. skupine od recimo vise stotina milja. ali i dalje je osnovna platforma drugacija. i korisnici istog interfejsa ce sjebat bliznjeg iako mozda nemaju drugi takav u blizini. naci ce se. nije bed. jadni smo, ali strasno smo jadni. osudujemo jedni druge. to ziher. mene osuduju vise od ijedne osobe koju znam. nisam ni ja cist po tom pitanju. ni najmanje. jer smo jednostavno takvi. recimo, ocemo osvojit picku. moramo igrat igrice, tu postoje pravila. ne postoji cista emocija, ne smijemo joj dosadit i bit predvidljivi. nikak. to se ne radi. jer onda si pickica i papak. i jesi. fakat jesi. ali samo zato kaj ta pravila postoje. eto, tu nikad nisam imao bedova. neki imaju para a ne mogu nis pokarat nikad, ja nemam para a mogu kresnut kaj ocu vise ili manje. to nije fer. ni jedna strana nije fer. zakaj glazba? cista je, nije licemjerna, lijepa je. good clean fun. u pjesmu metnes emociju u momentu i rafiniras ju znanjem. prekrasno. nema sranja. nema licemjerja. nakon sto napravis pjesmu, ona tebi vraca upravo onoliko koliko si ti dao njoj. to pjesma vraca onom covjeku s pocetka price. vraca mu njega. on je ulozio sebe u tu pjesmu, dao se je i pjesma mu je to dala natrag. ako si dobar, stvarno dobar, i ako imas puno puno srece i dopadnes se 'bitnim' ljudima to isto mozes dati svima. to bih ja zelio. moj je motivator da jos uvijek postoji sansa iako sam starac. od 27 godina. napisite nesto o svojoj ljubavi. ali iskreno, cisto, bez sranja i govana. ovaj post je napisan u dahu, ne citam ga, ne namjeravam nis editirat. moguci kaos je posljedica previse sranja going on u bulji u momentu pa se ispricavam unaprijed. nemojte quotat dijelove mog posta i komentirat, brisat cu jer nema smisla. glupo je. pisite o sebi. pisite ono za cim zudite i sta stvarno volite a cini se tako daleko, nadohvat ruke ili kako je bilo konacno ispunit san. jer svi sanjamo, vise ili manje. |