13.05.2004., četvrtak
skladistenje mozga
|
da. to je ono kaj skladistar treba napravit. uskladistit si zakmo, fino ga metnut na hibernaciju da bi mogao radit. skladistar, ukoliko bas ne voli to radit mora postat mirjana. ko je citao o mirjani zna. ja danas nisam uspio postat mirjana iako sam se jebeno trudio. prvo sam po redu slagao neke zapremnice. nakon sto sam porazbacane zapremnice od broja 500 do 2000 sredio po redu, sefica mi je rekla da sad to moram metnut u registar u kojem su isto brojevi 500-2000. za koji kurac to nisam mogao odmah napravit? al ajde. onda sam isao u proizvodnju radit s kolegicom za koju sam duboko uvjeren da je na granici mentalne retardacije. ali je simpa. cak se obrecnula na mene sa -"tkanina ide na drugu stranu, ovak zgleda zgužvano. nemam ja vremena za ucenje novih" na kaj sam ja krepao od smijeha. nije shvatila zakaj se smijem i to je prednost radjenja s njom. onda smo radili mape tkanina. tu sam bio brz i efikasan iako je trajalo satima. onda sam odrubljivao pokrivac. niti jedan pokrivac vise necu gledati istim ocima. moja percepcija pokrivaca zauvijek je promjenjena. iskreno, bojim se. recimo da ruzno sanjam i probudim se trazeci sigurnost i onda na sebi vidim TO! ono, pokrivac. smrznut cu se na smrt. umrijet od pokrivaca. nakon proizvodnje, vratili su me u skladiste. sad sam morao u 50 registara za mape tkanine metnut tkaninu jedne od skupih modnih marki koja se prva sjetila iskoristit crnce i kineze. to traje pun kurac, jer su registri iliti katalozi tkanina teski i veliki. nakon kaj sam to radio, vratio sam se u proizvodnju radit nove mape tkanina. super! - pokliknuh odusevljeno ja. no, onda me vratiše u skladiste. sad sam u ovih 50 jebenih registara trebao dodat još jednu tkaninu drito iza eksploatatora rasa koje kad i nadjemo, nadjemo u importaneu. za koju picku materinu nisam mogao obje jebene tkanine metnut istovremeno? zakaj? to mi je ostalo za sutra. mislim. neonke bljeste, posao je JEBENO zatupljujuc, nema smislene komunikacije, ako ima ikakve. vrh komunikacije je cut od neke od svelja - "odi vrit" kad dode neki od sljakera i veli - "e, kurac". ne znam jebemu, ono, ja sam na momente htio eksplodirat. vise intelektualnog zivota sam vidio promatrajuc mrtvu zlatnu ribicu u malenom bowlastom akvariju. i to bez trave, puhalice zraka i onih pizdarija kaj se mece zlatnim ribicama da bi se osjecale kao u svom prirodnom okruzenju. sto ce rec da zlatne ribice rastu u vodama gdje posteri algi stijene krase a puhalice zraka iz dna izviru. ali dobro, fakat jebo to. direktor mi je reko svoj moto. reko mi je - "uvijek imaj posla. kad nemas posla, nađi" pametan direktor. rekao mi je jedan od dostavljaca da je radni vijek nove ekipe na mojoj poziciji otprilike 2 dana. onda umru od dosade i ili ih odvuku, ili im metnu kožu u mapu materijala. mogu rec da sada jos vise cijenim svoju pseudo djevojku. ona radi ovakav posao vec preko godinu i pol. isuse premili, pa nije fakin cudo da me ne dozivljava. mislim da cu nabavit nekakve sedative da se usporim tamo. sve poslove sam obavio jedno 16 puta brze od ostalih i trazio jos posla. koji kreten. sedative, da. da ne osjecam, ne razmisljam, ne kuzim gdje sam dok punim jebene registre mapama materijala... |