31.05.2004., ponedjeljak
bas usran dan
ali bas usran. trebao sam se selit danas. mislim, jesam na kraju uzeo stvari i sve to ali kurac od selidbe tam di sam trebao. moram si nac stan. ako ima boga ovaj tjedan postajem vozac kombija. stari mi je bio vozac kombija godinama pa vec vidim pizdariju na vidiku. sreca da vise nema nekakvih kipova mrtvih predsjednika na koje bi se eventualno pijan mogao popisat. nego, bas usran dan. sinoc (sad vec preksinoc valjda) sam ju vidio vani s mr.krumpirićem i sjebo se. i sad popodne posaljem ja njoj poruku. kurac. i reko, ko te jebe, nazvat cu te. i nazovem. imas vec decka. veli on jebiga, tak se poklopilo. otisao sam povracat. ispovracao sam se i nazvao opet. bas me sjebala s tom recenicom. nego, on je savrsen, tako DRUGACIJI od mene. reko, u picku, to fakat nije tesko bit. bili su na streetraceu skupa. sa mnom nije htjela ic ni na jedan a znala je da obozavam to. ili je radila prosle godine, ne sjecam se vise. ma u kurac. i da, fakat se ok kara tip, ne. sve informacije koje nisam htio cut sam dobio. i tak, sretna je. bas joj je zal kaj me ne voli i kaj me pojebala ko psa. kurac joj je zao. rekla je da joj je drago da nije na mom mjestu. fala draga, rekoh, ti si jedna divna osoba. naravno da je mr.krumpirić samo tako zauzeo moje simpa ti i ja mjesto u njenom mobitelu. jebote. ali dobro, vidim da je na njemu pocela stedit u samom startu pa je to ok. veli ona kak joj je super kaj krumpirić ne voli duge telefonske razgovore. ja ih obozavam. meni je sve to nekak jebeno povrsno. nije ona znala cijenit moj unutarnji zivot. :D :D mislim, jebo mene, ja ju kreten i dalje volim a ona se polako ali sigurno zaljubljuje u drugog ako vec nije pa si ne zeli priznat prerano. mislim da je ovo drugo. ali ono kaj je bizarno je da mi je bilo tako lijepo cuti joj glas i pricat normalno s njom. bas sam si glup radi toga. strahovito sam si glup. i veli ona dal zelim da se nadjemo. reko da. nakon kaj sam joj reko da je ona moja svemirska ljubav i sva ta jadna sranja (iako sam ih govorio kao pravo musko) rekla je da bolje da se ne vidimo jer da vise nisam dio njenog zivota i da mi ne zeli radit to. dakle, smrsavila je, radi drugi posao, ide na jogu, ima novog tipa i sve to. ona sad ima drugi zivot, kaze. mars u picku materinu. moja cura ima decka koji nije ja. reko, dobro. kaj sad. idem umrijet od tuge ili nekaj. pokusao sam umrijet ali nisam uspio, samo sam ostao onak plain tužan. bas jadno, ni umrijet nemreš od tuge. i sad cu ja satro uvjerit nekog koliko ja nju volim a i dalje sam ziv. nego, sinoc mi je jedan frend rekao kak je citao sve kaj sam napisao. i kak kuzi da je to genijalno. to je citao na forumu. jebote, bio sam odusevljen. thanx k. dakle, drugi dio dana. idem se ja selit. sjednem tak sjeban u auto i sve i odem po frenda kojem sam namjerio dat svoj golemi televizor. koji ce mi kurac sad? ionako sam ga kupio samo zato da bi MI imali filing doma il tak nekaj. i dodemo u zgradu. e, ja sam u tom stanu proveo 2 dana. i frajer me trazi 400 kuna. reko, jebote daj. razmisli. kurac, frajer ne popusta. dajem mu 370. nema sanse. lud. dao sam mu lovu i odnijeli smo stvari. bili smo nakratko i na utrine live gdje su manekenke nosile novu liniju shoebedoa il neki takav kurac. tako su ih dobro nosile da sam od tristo tisuca balona ili nekih drugih pizdarija koje su bile drito na rubu stagea vidio tenisice i cipele samo tako. sve sam vidio. osim toga samo jedna je bila zgodna, a ta je bila jedina koja nikad u zivotu nije ponijela nikakvu titulu. ove sve druge su bile neke pratilje. bio je i lunapark tamo. osjetio sam se kao klinac opet. vjerojatno zato jer je lunapark bio zakurac. sjeli smo u pilu i put njegovog stana. scupali smo televizor sa sica i on se sjetio da je daljinski mozda u gepeku. reko, za koji kurac ga nisi metuo u dzep. nije bilo bitno vise. gepek je sjeban. kojiput se ne da zatvorit vise. ovo je bio jedan od tih puta a daljinski je bio na zadnjem sicu. prebacismo sve stvari u dio auta koji nije bio gepek i krenusmo na trnovit i nesiguran, te skoro nemoguc put popravka bravice. bravicu je bilo nemoguce popraviti, naravno. uz sav trud. donio je kljuc broj 10 i bateriju. nisu nam pomogli. onda se vratio sa bozicnom ukrasnom trakicom sirine 5mm i duljine cca 15 cm. reko, jebeno. povezali smo gepek time i ja sam krenuo u rikverc. cca 17 metara sam prosao prije nego kaj se gepek otvorio. ovaj put se vratio sa malo duljom spagicom i baterijom koja se u međuvremenu polomila. nitko ne zna kako. divine intervention ja bih rekao. murphy vlada mnome, pomislih i primih spagicu. dao mi je i malu bijelu gumicu za kosu za slucaj da se spagica zajebe. spagica je otisla u kurac po ulasku na glavnu cestu, ja sam se vozio po branimirovoj s otvorenim gepekom i tužno gledao u malu bijelu gumicu za kosu. susjed, koji je kupio najbrži kompjuter u kvartu je upravo iskoristavao njegove mogucnosti do maksimuma. prekinuo sam ga u spider solitareu i zamolio da mi popravi bravicu. popravio je bravicu i dao mi jesti. cijenim to. krenuo sam sa gomilom stvari u autu u grad u nove pobjede. tamo sam prijateljici i jednoj ekstremno simpaticnoj djevojci objasnjavao koliko sam tuzan. ona to zna jerbo nas je od 5 u tom drustvu 4 bilo ostavljeno u zadnja 2 tjedna ili su dobili po picki od zivota. ili oboje. moja prijateljica je ta koja je vesela. trebalo joj je samo 2 godine. veceras sam ju zamolio da zivi sa mnom, ionako se oko toga nadjebavamo vec 2 godine. ajde, zivi sa mnom. i da, sutra idemo gledat boru lee-a kod nje pa ono, funkster, mi tišvra dvd? :) ma zivot je kurcina. obrnuto proporcionalna velicini aktualnog uda. barem meni. |