22.05.2004., subota
Nije vezano, naslov se nemre napravit
eto veli muuu da kak mogu tak spušit od neke "jadnice". ma nije ona jadnica. ona je znala di stoji u zivotu, nije znala kaj hoce od zivota ali znala je kaj hoce od momentna. s druge strane, ja nisam pojma imao kaj da radim s momentom ali znao sam gdje zelim biti u zivotu. ne bih ju nikada nazvao jadnicom, no vej. samo, njena granica tolerancije bila je niska i ona ljubav dozivljava jako jako plitko. rekla mi je jos kad smo prohodali - "ti si tu meni da mi uljepšaš dan". kurac, ja sam ju htio nauciti da je ljubav puno puno vise od toga. i da suze ne simboliziraju uvijek tugu. ako i da, i ta tuga moze biti svakako polarizirana. ona je bila u kurcu kaj sam ja pusio kitu zivotu. doduse, jedno kaj nije kuzila je bilo da ja ne bi to dozivljavao kao nekaj lose, da ona nije to tako dozivljavala.jedna stvar je bitna. ona je odrasla u obilju. ja sam odrastao u kucama iz cijeg betonskog poda je rasla trava i gdje je frizider sluzio za skladistenje auto dijelova. i ne krivim nju za nerazumijevanje. ili krivim? ne znam. znam da meni te neke stvari nisu bile bitne, meni je bilo bitno samo da se mi volimo, nisam naviknut na to da je ova komponenta s kojom je ona odrasla potrebna za ljubav. meni je to tesko pojmiti i dalje. zato sad brijem dugo dugo ne imat nikoga i pokusat nauciti sam koliko je to bitno, kreirat svoj svijet prvo, redefinirat sustav vrijednosti po vlastitom nahođenju umjesto ocajnickog pokusavanja prihvacanja tuđeg i gubljenja u njemu zbog nerazumijevanja. onog bazicnog. vratila se jucer u zg. osjetio sam to jos predvecer, jebote, moguce je fizicki osjetit neciju prisutnost, nije to bulšit. i kad sam se pred jutro vracao doma, vidio sam joj preparkiran auto. reko, jebote, super kaj sam kuzio to bez da sam znao. u kurac krasan. ma ali jebo sad to, ali fakat. popusio sam jer se nismo razumjeli. popusio sam jer sam ja nju toliko htio razumjet a ona mene nije. ona mene nije, jer me nitko do sad nije pokusao razumjet pa nisam to nalazio nekakvim čudom sad. dakle, kaj mi je ciniti. moram bit sam. moram pokusat stvorit funkcionalan sustav vrijednosti unutar ovog po kojem svi funkcioniraju i tak nekak sljakat. nemam pojma, valjda je to to. i skuzio sam jos jednu stvar. koliko god obitelj mogla bit zajebana, jedina je koju imam. i naucila me histeriji i hororu. isto tako me naucila nekim vrijednostima koje drugdje ne bi pobrao. a to je odanost. vrijednost jebene topline. vrijednost ljubavi. jer, mi smo sick familija. ali ja nisam vidio duhovitije, sjebanije, poremecenije i toplije ljude nigdje. nigdje jebeno. i njima i bivsoj bivsoj dizem spomenik kao sto ga i oni meni mogu dic. napisat cu ja kaj se sve događalo, ovo ono, ali to je dugacka dugacka prica. interesantna prije svega. jako. dobijem mail sad od tu neke kokice. slika. lubanja s klaunskim nosom i kak ona meni kurca ne vjeruje. mislim, kaj me briga. fakat, kaj me briga. to sam i napisao i eto stize drugi mail, idem pogledat. a sad veli da joj je to sve ok, bez obzira kaj brije da nije istina. ah, ah. no dobro. slusam evanescence jebote. anywhere. kako sam nisko spao. :D ali ta pipica fakat fantasticno pjeva, meni je to jebeno. mislim, jebo sve. popusio sam glupo, ili mozda ne glupo. mozda sam trebao tak popusit. boli me samo to kaj znam da je to to. s anom sam znao da nas ceka prijateljstvo jednom, to mi je bilo ful ok. i ne, ne moze se nekoga prestat voljet. to je totalno sranje i oni koji briju da je to tak i da su svi zamjenjivi su ono, konsipejtid jebote i grade vece zidove nego kaj cu ja ikad imati oko sebe. i ja anu recimo i dalje volim. drugacije ofkors, nema seksa i toga, iako se ne bi zalio, jebiga. :D i mogu ju zagrlit kad mi je tesko. ona mi je baza. svaki put kad nekaj najebem, naci cu se s njom, ona ce bit super, sto je sad samo zato kaj ima super decka pa je onda i ona ok, ali ono, utjeha mi je. stvarno. valjda trebaju proc godine da prestanes bit "dosadni bivsi" i postanes prijatelj. zadnji put me ona izvukla iz govana kad me ova ostavila. dosla je k meni s 2 litre vina i 5 piva za start. slusali smo glazbu koju smo slusali zajedno. life of agony jebote i smashing pumpkins. pjevali smo. ona nema sluha, ali bio sam sretan. plesali smo. nemres vjerovat. tih 24 sata s njom mi je znacilo sve. a zadnji telefonski razgovor prije tog susreta je zavrsio sa -"droljo sebicna glupa" tup! -"supcino, ne zelim te cut nikad" tup! i onda kad me ova sad bivsa zadnji put ostavila ona zabrinuto pita zajednicku prijateljicu da li sam dobro. jebote, pa to znaci nekaj, ne? iskreno sam mislio da ce onda doc k meni na 15 minuta, potapsat me po ramenu i rec kak mora ici i da odjebem. da joj je zao ali ono, bok. a nije. a ja sam strasno tezak i naporan tip. ono, iznimno sam fakin naporan. cak i u momentima euforije. ima par ljudi fala bogu koji me onda cak i vole gledat kak sam ko lik iz crtica. i vole provodit vrijeme sa mnom. to je ful super. lakse mi je ovo pricat ovdje, nego se nalazit s frendovima ili poznanicima i odgovarat na pitanja. a kak ste ti i...? joj pa kak? pa ono pa ono.... to je mučno, pogotovo zato kaj ne pijem. nalazim sigurnost iza ovog monitora trenutno. iza jednosmjerne komunikacije. i tuđa mišljenja me sada ne mogu zbunit, to je zadnje kaj mi treba. opcija repeat je izumljena radi onih slomljenog srca s placipickastim cedeom u plejeru. i sluzi svrsi, ali apsolutno. i pisem jebeni blog, ispucavam se. i da, ne bi to radio da nije online, da nema nekog tko ce to procitat vjerujem. nema smisla, jer ja znam da to necu citat jos dugo. pa za koji kurac onda da pisem po tu nekim notepadima? eh. i u kurcu sam. jesam. ali bar znam da mogu to podjelit s nekim. s nepoznatim ljudima iza svojih monitora. i to tješi, nemate pojma koliko. |