Dvorci, crkve i stari gradovi
31.08.2021., utorak
Sveti Jeronim Štrigova
|
Sečate se vi Jasne Zlokićeve? Ta je jako lepo pevala,samo kaj ju je bilo grdo za čut...“jer ja sam skitnica“!,a mene nije, pa kad se razgalamim na pol auta,a pri tome sam uvijek redi za avanturu,jer fakat nemam zicflajša ilitilga imam črve v riti ( stražnjica,gluteus max-min),onda se obično isprazni i autoput i ja lepo projurim 90 na sat,kak Niki Lauda. Lepi je dan ,zakaj ostati doma,kad mi se cesta smiješi,zdignem rolete,eslingere ili kako god hoćete i vidim cestu punu auta,samo kaj oni ideju na posao i čekaju u redu ,živčano,pol njih na mobiteliranju,premda je to kažnjivo,a ja imam plan i rutu puta u glavi. Sunčeko se smiješi i zove me ,kreni,jer te puno toga čeka danas,a ja ću te pratiti,da ti ne bu furt kiša kad se nekam geneš.... ( stalno,pokreneš) Za mene ništa nije daleko,a u ovo vrijeme brzih cesta,autoputa,globalizacije brzo se stigne na mesto,samo kaj ja i mesto nemam ,a nisam baš niti siguran gdje ću završiti.Naumio sam u Međimurje.Zaista sam puno puta obilazio taj kraj,još sa starcima,ali smo obavezno išli na ručkić ili po bačvu vina u Štrigovu.Tu i tamo smo stali i nekaj pogledati,ali kako je moj pokojni tata bio strašno zaposlen,onda se obično projurilo,nekaj se pojelo,popila se kupica ,2, 3 vina i doma natrag u voljeni grad.Ali eto sada ja koristim svoje slobodne trenutke da se vratim na staze uspomena i da ponovo,ali i prvi puta pogledam ili ono što sam propustio ili ono kaj su mi slike nestale u aparatima današnjice,skip,yes cancel.Pas mater!Tako da sam ostao bez jako puno slika,izvana i iznutra,pa se moram pokoji puta i uredno uhvatiti za glavu,setiti se svetog trojstva na čelu sa glavnim urednikom. Pa kad smo kod vina,krećem za Štrigovu,a tamo na brežuljku počiva sa točnim rasporedom stepenica,oslikana barokna crkva posvećena sv.Jeronimu.Već izvana se uočava da je ovdje uloženo puno truda,da su to gradile vredne ruke na čast i ponos kraju,a sve skupa je oslikao onaj znameniti Ranger Ivek iz Lepoglave.Taj se dečko zaista naradio po ovim našim krajevima,pa i stranjskim,onim susednim nedaleko od toga,slovenskim,ali to je sasvim druga priča i budem je jednom kak Bog zapoveda istračal,jer sam imao i opet susret sa vanzemaljcima,onim graničnim. Na tom je mjestu nekada stajala mala kapela gotička,koju je dao sagraditi banus Fridrik Celjski 1448 godine, no ona je stradala u velikom dobro znanom potresu 1738 godine,pa ono što je ostalo od nje biva srušeno,kako bi se podigla veličanstvena barokna građevina kakvu danas vidimo.Sama gradnja te crkve završena je 1749 godine.Dr.Endži Horvat tako kaže : U otvorenoj skali boja,ovdje je naš najistaknutiji barokni majstor Ivan Ranger ostvario možda svoje najbolje djelo“.Taj je majstor,skladno povezao kvadtraturizam s figuralnim iluzionizmom. Glavni oltar sv.Jeronima podignut je prilozima župljana 1744/45 u rokoko slogu.Ovo je možda jedan od najljepših primjera rokoko stila u Hrvatskoj,onaj pravi visoki razigrani rokoko kakvog srećemo po crkvama Europe.Nakon ukinuća samostana 1786 godine,i samostan i crkva prepušteni su propadanju,pa čak samostan dolazi u privatne ruke,pa je u njemu napravljena i garaža. Sama je crkva jednobrodna s trolisnim svetištem,a zvonike pokrivaju barokne kape i daju toj crkvi poseban ugođaj i posebnu draž,te ona izgleda monumentalnije.Franjo Popović po prvom obilasku crkve 1756 godine ocrtava njezinu tlocrtnu osebujnost i uspoređuje ju sa crkvom Sv.Petra u Rimu: Cujus Sanctuarium ad formam scti Petri Romani extructum est“.... Kaj čekate ,volan v ruke i u Štrigovu,a na kupu Vas osim ove krasotice čeka nekoliko iznenađenja u uskom kontaktu.  Oznake: medjimurje, Hrvatska, štrigova |
