srijeda, 23.11.2011.
Još te sanjam i ove suze brišem, još sam luda za tobom i za tebe dišem! :/
Mislila sam da neće ovoliko boljeti i da neće ovoliko faliti i da neće biti ovoliko teško. Ali i dalje ne mislim preko svog ponosa. U početku sam bila ljuta, pa je on za mene bio mrtav i samo sam se smijala jer je seljačina zbog načina na koji me je ostavio. Oke i dalje mislim da je seljačina, ali seljačina koja mi užasno fali. Kada sam ga vidjela u nedjelju zaboljelo me sve jer znam da više ništa nije kao prije niti će biti, zaboli me svaki put kada na to pomislim. Ne mogu reći da previše patim i plačem za njim, ali ne mogu reći ni da ne pustim suzu kada pomislim na sve što je bilo i kako je lijepo bilo, na sve lijepe trenutke koje sam provedene s njim.
Naime javio mi se u subotu navečer, tj. bolje rečeno u nedjelju u jutro. Mislila sam da se tek toliko javio da vidi šta ima i slično. No, nije se samo zbog toga javio. Pitao me jel dobro čuo da sam u Bosni. Naime od petka do nedjelje sam bila u Bosni. Ja sam mu samo hladno odgovorila da je dobro čuo. Na šta me doslovno napao zašto se nisam javila i zar on mora od brata čut da je bio sa mnom u gradu. Ja sam mu mrtva hladna odbrusila da ja više nikome ne javljam kada idem u Bosnu i da je to jako nepravedno šta je morao čut od brata da sam u Bosni. Sarkazam naravno. Pitao me kada idem doma, na šta sam ja napisala samo danas. Njegov jedini odgovor je bio ovo :(. Meni ništa nije bilo jasno pa sam ja samo upitnik napisala. Nije odgovarao, mislila sam da se već dovoljno naživcirao i da neće. I onda nakon deset minuta njegov prozor samo iskoči i piše: "Nisam te vidiooooo :S" Ostala sam blijedo gledati i pitat se koji kurac se dešava. Rekao mi je da mu se javim za kavu. Ja sam smao rekla da hoću. Mada se nisam javila. I ne, nismo otišli na kavu. Ja sam kasnije otišla s bratom i brtićem. On je bio tamo s bratom i bratićem, sve sam pozdravila i njega zadnjeg. Očekivao je da ću njega prvog pozdraviti. Ali neću. To je moj PONOS! Ja preko njega neću.
Žao mi je što imam prevelik ponos. Žao mi je zbog svega. Ali ne mogu tako lako preći preko svega.
Znaj da mi fališ abnormalno. Voljela bih da sve može biti kao prije. Voljela bih da se ništa od ovog nije desilo. Da nikada nisi napisao ono što si napisao. Da smo ono što smo prije bili. Ali čito je sve tako moralo biti. Očito je to sudbina. Valjda nismo jedno za drugo. Ali jednu stvar znaj. Mrzim sve što nas je rastavilo. Mrzim sve propale planove, mrzim sve što je bilo planirano između nas dvoje i nije se ispunilo, mrzim svaki kilometar. Mrzim šta si mi prirastao srcu i ne vidim dalje od tebe. Ali mili neka si ti sretan, neka ti ti tako lako krenuo dalje. Ne brini za mene, već ću ja biti boloje i krenuti nekako dalje (valjda).
Znam da nije lako, al' te molim da
još minut budeš tu i samo moj.
Da kroz tvoju kosu pređem prstima
i tiho šapnem ti: mili moj!
- 10:25 -
