petak, 24.06.2011.
Sreća i samo sreća :)
Užasno mi fali prošlo ljeto. Jučer sam bila na kupanju, tj. vodila sam brata jer se ja nisam mogla kupati, jel nisam kupila badić, budala. I uglavnom počela je tako svirati Monday Morning. Odmah me je uhvatila nostalgija i sjetila sam se prošlog ljeta. Užasno mi fali. Bilo je tako lijepo, svi smo bili na okupu. Svaku večer bismo sjedili na tribinama i sprdali se. Popodne bi išli na kupanje i normalno sprdali se, ali više toga nema. To mi tako fali. Ali oni su se jednostavno promijenili. Njih par je ostalo u dobrim odnosima, a ostali su našli nove ekipe. Ali naravno uvijek se stane i popriča, ali više to nije ono što je bilo, kada se po par sati sprdalo, pa osim toga cijeli dan na kupanju. Bila sam jučer s njima i bilo mi je tako lijepo dok smo se sprdali, ali Bog zna samo kada ću ih opet sresti i kada ćemo se opet tako sprdati. A još k svemu jedan od njih je tako bezobrazan, trača okolo, a i sam je takav kako priča o drugima. A pravi se faca kao on ti kaže sve u facu. Da, da sigurno. Jedan se pravi pametan i "ne" ulazi u tuđe živote, a hvalisa se s takvim glupostima. I tako mogla bi do sutra.
Fali mi moj razred, moji najdraži. Mislim oke ne svi, ali ima ih koje volim ne moguće, a kada se sjetim da ih više neće biti samnom dođe mi da plačem kao malo djete. Fali mi njihov smjeh, njihove provale, moja tuča s njima, dobijem batina istina, ali mi fali ma koliko god da nastradam. Fale mi čak i oni trenutci kada najboljeg prijatelja naživciram jer slušam Brunu Marsa. Dakle dovoljno je da upalim mob, stavim slušalice i da on vidi da je pjesma od Brune upaljena, naravno odmah se razljuti i tako počne pljuvati po Bruni. Ali to je sve nekako tako smiješno. Fali mi moj drugi najbolji prijatelj koji me stalno sprda, s kojim sam svaki dan na kavi, s kojim mogu o svemu popričati.
Tata me je pomalo počeo puštat van. Odem i rolam se, a nekada kažem da se idem rolati i odem na kavu, naravno ponesem tenisice. Bratić mi je počeo raditi u najdražem kafću. I to mi je super. Jer to mi je jedan od najdražih bratića koje imam, nije da ih imam previše, ali za razliku od ostalih normalan je koliko toliko. Šta se tiče mene i moje ajmo to tako nazvati depresije, nema je više. Sada sam bolje, osmijeh je češće na licu, ali ne onaj lažan. Onaj moj pravi koji sam uvijek voljela, i kojeg su nadam se ljudi voljeli. Ne, nisam se zaljubila još uvijek xD. Ali jednostavno sam sretna jer mogu koliko toliko van. Vratila sam se na folklor, i iskreno nije mi žao. Napokon sam našla ono nešto u čem se pronalazim i zbog čeg sam ubiti sretna. Ne jer tamo vidim ljude koje nisam vidjela po dvije godine i slično, već samo zbog moje volje i moje sreće. I napokon ljudi shvaćaju da sam sretna i da mi sada nitko ne može ništa. :))))
Voli vas sve Amy. Puse <3
- 21:14 -
Komentari (12) - Isprintaj - #
