petak, 03.09.2010.
Beautiful monster <3
Da, da, da u ponedjeljak pakao šta bi neki rekli, ali meni to nije pakao, meni je to raj. Užasno mi fali razred i tjelesni. Obožavam i razred i satove tjelesnog. Voljela bih da imamo samo tjelesni, jer tamo se samo sprdamo. I fali mi razrednica i njena poznata upitna rečenica: "1.c opet spominju samo vas i 2.c u zbornici, boli me briga za 2.c ali vi ste moji, kada se mislite smiriti?"Kad je ljuta odmah znam šta oće pitati. Samo je dovoljno da vidim jel ljuta ili vesela odmah znam šta će i kada reć. Tako to ide kod nje. Užasno mi svi fale. Dečki s kojima sam dobra fale mi i oni s kojima nisam dobra i oni mi fale. Jedva čekam da ih sve vidim i jedva čekam one naše svađe. Ne svađamo se često, ali kada se svađamo to je ko neki rat. Toliko toga si kažemo i šta mislimo i šta ne mislimo i onda se mirimo. Često me znaju rasplakati, ali uvijek se nađe jedan od njih kojem je doista stalo do mene i pokaže mi to s time kada me tješi. Još uvijek se sjećam kada mi se jedan od njih mješao u posao, ja ne volim kada netko gura nos tamo di mu nije mjesto, tako je ovaj to napravio. Ja sam se naljutila, bacila sam turpiju na stol, okrenula se i otišla na kraj radio i sjela na klupu inače na kojoj ostavljamo torbe, toliko sam bila ljuta da sam pol torbi pobacala na pod, i nisu se naljutili jer su shvatili koliko sam ja ljuta. Taj prijatelj mi je prišao i pitao me:
"Jel ti to plačeš?"
"Ne. Nemam razloga!" Mada su mi oči bile pune suza, koje su samo čekale da krenu.
"Ne laži, vidim da su ti oči pune suza, plačeš!" To je čuo drugi prijatelj i došao sjeo kraj mene i zagrlio me, i ovaj je kada je vidio ovog drugog da me grli.
"Ne plačem, stvarno, ne plačem, nemam zašto!" I onda su suze krenule.
"Zašto, reci, zašto, šta je bilo, jel te netko naljutio, jel te dečko povrijedio, jel te ostavio, šta je bilo objasni mi?!"
"Dobro znaš da nemam dečka, on me je naljutio (pokazala sam mu tko) lijepo sam mu rekla da mi se ne mješa u posao i cijelo vrijeme mi je diro pločicu, i cijelo vrijeme me je maltretirao, ja to više ne mogu trpiti, ja sam morala puknut"
"Uredu shvaćam, sada ću ja to riješiti!" Ustao se i kao pravi prijatelj mu je očitao, sve mu je rekao šta je mislio i šta nije mislio. Posvađao se s njim, i to zbog mene. Nisam to očekivala od njega, jer sam mislila da mi glumi prijatelja, jer kad kad me zna tražiti žvakaču, kunu, dvije kada mu treba za kavu ili hranu i slično. Ali ne nije takav, on je prijatelj, on je to pokazao. Sluša me kada mi je teško, daje mi savjete kada mi je teško. Saznao je tko mi se sviđa, ali bio je prijatelj i nije me sprdo za njega. Uredu je kada je saznao, govorio je eno ti onog tvog malog, znam da ti se on sviđa. Ali ok i to je prošlo. Nisam očekivala da će mi on postati tako dobar prijatelj. Ima još jedan s kojim sam se konstantno svađala, ali tog dana kada sam zaplakala i on mi je pokazao da mi je prijatelj i da mogu računat na njega. Za njih par sam znala odavno da su mi prijatelji, ali ova dvojca su mi to dokazali taj dan. I hvala im. Hvala na svemu. Stvarno mi je netko bio potreban u tom trenutku i oni su se našli i pokazali da su pravi prijatelji. I presretna sam šta ih imam. Život bi bio potpuno drugčiji da ih nemam, ne želim ni misliti o tome da npr. idem u drugi razred, ne u onaj u kojem su oni. Samo zbog njih sam se potrudila na drugom roku da prođem. Samo su mi oni bili na pameti kada sam morala na drugi rok. Obećala sam im da ću ić s njima u drugi razred i svoje obećanje sam održala. Naravno više manje koji god da me pito jesam prošla i kad sam rekla da jesam bio je sretan. Nisam htjela na početku s njima biti onako kao da sam neka povčena cura, nisam htjela glumiti nešto šta nisam. Odmah su na početku vidjeli da se mogu samnom zezati kako oće, da mogu samnom o svemu pričati, da sam ja osoba koja voli zabavu, ali i da sam osoba koju je lako povrijediti, osjećajna. Nisam htjela biti ono šta nisam, upoznali su pravu mene, ali baš pravu mene.
Dok ekipa s kojom se ja stalno družim, tj. s kojom sam se počela družiti sada na ljeto, oni nisu upoznali skroz pravu mene, tek me sada upoznaju. U početku sam bila fina i dobra curica, pokazala sam kako sam ja dobra i kako im mogu biti prijateljica, ali im nisam pokazala da lako puknem i da govorim svima sve u facu, to tek sada saznaju, ali i dalje su dobri prema meni, dalje pokazuju da im je stalo do mene, ali najvažnije mi je da i dalje vide da sam ona osjećajna cura, kojoj je ipak stalo do njih kakvi god da su prema meni. Svi će mi oni faliti za vrijeme škole. Jer neću moć previše van, ipak se mora učiti, ali eto veselit će me pomisao da ćemo se vidjeti preko zimskih praznika.
I još jedna stvar me muči. Mislim ne smatram ja to problemom nekim velikim, ali opet je problem. Postala sam ovisna o cigaretama. Jednostavno ja to osjećam. Znam , znam nije lijepo vidjeti ženu s cigaretom, ali ne mogu si pomoć, jednostavno obožavam taj osjećaj kada ja zapalim tu cigaretu i kada povučem dim i onda kada ga onako ispušem. Jednostavno me to smiri. Ne znam zašto ja to smatram problemom, ali meni je to neki problem. Iskreno već me polako boli briga hoće li me netko uhvatiti da pušim ili neće, ja si lijepo sjednem u nama najdraži kafić i zapalim bez pol beda, ja odem van s prijateljicom sjednemo u parkić gdje često prolaze nam poznati ljudi, ali mene opet boli briga. I tako inače me boli briga, ali i često se znam uhvatiti da me ipak malo strah da me netko ne uhvati i kaže mojim roditeljima, jer sam mami obećala da prestajem pušiti, i opet sam ju izigrala. Kada idem van i kupujem kutiju kažem da mi da za kavu i neki sokić, ali naravno ja ju napravim budalom. Često mi zna naći kutiju u torbici, ali ja kažem da je od frendice jer nije stalo u njenu torbu, kao torbica je premala, pa mene zamoli da ja strpam u svoju i onda kao zaboravimo da su kod mene cigarete. Osjećam se tako bezveze kada joj moram lagat, osjećam se tako loše. Ne želim joj lagat, ali jednostavno moram, jer ja ne želim prestat pušiti, volim to. No ona me tjera da lažem. Kada sam joj priznala da pušim lijepo sam joj rekla da ostane između mene i nje, ne mora tata znat, ja ću se paziti vani da me netko od njegovih s posla ne uhvati, ona je rekla uredu na to, ali naravno odmah me sljedeći dan napala kako kašljem od cigareta i kako ne smijem više pušiti, a mene prehlada neka hvatala. I normalno sada joj moram lagati. Mene muči šta joj moram lagat, ali sama si je kriva, jel lijepo rekla da prvo mogu i onda kao ne mogu, ali eto neka joj bude.
Uh malo se post odužio. Nadam se da mi nećete zamjeriti, malo sam i gluposti tu nalupala, ali eto morala sam i ja nešto napisati. Voli vas sve Amy. Puse
P.S. znam da naslov nema veze s postom, ali zaljubljena sam u tu pjesmu pa sam morala napisati to :D.
- 14:48 -
Komentari (19) - Isprintaj - #
