subota, 24.10.2009.
:D naslov treba jel da?
Napokon sam uspijela pričati o osjćajima. Naime sve sam rekla Melindi u vezi čeg me je ona posavjetovala. Ne znam zašto je to bio toliki problem i šta sam ja držala u sebi tjedan dana, bez da sam ikome rekla. Baš sam se čudno osjećala i kada sam joj rekla bilo je sve lakše. A što je to kad je čovjeku teško nešto reći pa toliko doužuje da nikome ništa ne kaže i na kraju mu cijelo to vrijeme dok šuti bude teško? Ne znam zašto to nisam odmah rekla Melindi jer bilo bi mi lakše. Dosta informacija bih saznala koje sam saznala. Ali ne ja sam šutila i mene je to pitanje mučilo.
Naime dečki su me se malo prepali. Napokon sam se počela braniti, napokon sam našla svoje JA i više ih se ni trunčicu ne bojm, haha. Sada se branim riječim, rukama, nogama i svi čim stignem. Nemam ja više živaca njih slušati kak sam ja glupa, kak sam budala, kak sam luda, i tako te stvari nećemo u detalje hehe, uglavnom sada se branim, i svaki put kad se branim naiđe netko od profesora i čudi se i pokušava skužiti tko sam ja uopće hehe, a meni dođe da pitam: "Šta ti gledaš?", ali ne pitam naravno hehe. Ima jedan profesor s osnova, on je jedini koji samo ne stoji i gleda kaže mi svaki put da ih jače udarim. I tako ja njih jače udarim i kažem da mi je profesor F. dozvolio haha. A kad me krenu udarati onda oni pravi prijatelji dođu i pomognu mi da me ipak ne udare. Malo je njih koji me brane, ali ipak se vidi da su pravi prijatelji koji nikada neće dignuti ruku na mene.
Prijatelji su mi se počeli čuditi, manje slušam narodnjake, a više strani pop. Sada su mi draže strane pjesme, a ne narodnjaci, nađe se koja pjesma na mobitelu od Dine Merlina i Tony-a Cetinskog, ali kada malo pogledamo pa ni oni nisu narodnjaci, oni su domaća glazba. Zna se nači još koja domaća pjesma na mom mobitelu, ali narodnjak, jedan do dva, a prije je mobitel bip pun narodnjaka. Je li to zato šta su narodnjaci postali toliko popularni u svijetu pa su meni zato odbojni ili?
Da mi je znati zašto mi svi prijatelji toliko tupe da sam ljepa, zgodna i pametna, a ja samo na to kažem hvala malo se zacrvenim i mislim da to nije istina. Je li to stvarno istina? I zašto mi to konstantno ponavljaju kad ja ne vjerujem da je to istina. Šta ako me samo tješe? Uopće nemam samopouzdanja koje sam imala. Sve sam izgubila od kako sam krenula u ovu školu. Mislim nije škola kriva već razred. U razredu su samo dečki i nravno da oni dođu non stop kako sam ružna i da imam samo dobre sise. Samo sam od trojce čula da sam zgodna i ljepa. A ostalo sve neš ovo ono. Nemam samopuzdanja, da nemam. Izgubila sam sve od kako sam krenula u ovu školu. Stare prijatelje, staru školu i samopouzdanje ono šta je najvažnije.
Borim se za svoje JA ali baš mi i ne uspjeva toliko koliko mislim da mi uspjeva. Nadam se da će uskoro uspjeti. Voli vas vaša Amyicha. 
- 09:55 -
