ponedjeljak, 12.10.2009.
Da ili ne?
Ne razumijem poantu života. Mislim nikada ju nisam razumijela niti ću ju razumjeti. Naime, glupo mi je kad čovjek ne zna šta osjeća pogotovo kad sama ja ne znam šta osjećam. Mislila sam o ovome ne pisati i zadržati to za sebe samu. I nikome ne reći, ali mislim da vi smijete znati. Uglavnom. Ima jedan dečko u mojoj školi i ne znam. Lik je stvarno zgodan, i sve. Ali kao šta i sami vidite da sam rekla kako mi je glupo kad ne znam šta osjećam. Znam da će vam biti ovo čudno čitati, ali ja ne znam ni sama da li se on meni sviđa ili ne. Ja jednostavno to ne mogu zaključiti i mene to proganja. Zašto sam ja sretna kad njega vidim? Zašto se svaki put nasmješim kad ga vidim? Mislim da si postavljam glupa pitanja, jer ne mogu odgovoriti na njih. Naime ja ne želim da mi se bilo tko sviđa. Jer stvarno me je strah da ne bi bilo ono šta ne želim da bude. Svidi mi se, ja pokušam i na kraju ne znam ima curu. To mi se desilo i sa zadnjim. Naime radi se o onom dečku iz Bosne, ujakov prijatelj. I jako mi se svidio, ja nisam iskoristila priliku kad sam mogla i naravno on je našao curu i na kraju mi se počeo sviđati. I naravno da me je zaboljelo kada sam saznala da ima curu. Nisam mogla vjerovati. I sada ja ne želim da se isto to desi i zato se ne želim zaljubiti. I ne želim da mi se bilo tko sviđa. Ali kad ja ne znam šta osjećam. Je li to prolazno ili mi se stvarno sviđa?
Ne znam, pokušat ću skužiti šta ja uopće osjećam. I da li mi se sviđa ili ne. Nadam se da ću uskoro samoj sebi pomoći, jer mi nitko ne može pomoć. Nitko ne zna (kao ni ja) šta ja osjećam. Waaa Bože pomozi mi. Ajde volim vas sve < 33.
P.S. Melinda volim te najviše na svijetu.
- 20:40 -
