subota, 29.08.2009.
naslova bez :S
nemam nikakve inspiracije. ne znam šta mi je. svaki dan, dobro ne baš svaki, skoro svaki dan visim po kavama, ne znam zaš, ali nekako sam zavoljela restoran u koji idemo na kavu <33. sve bi dala da mogu samo na sat vremena otić u bosnu, udahnuti bosanski zrak, ali ne mogu jer nemam s kim. neki purger (kriminalac) ujaku slupao auto i to skroz na skroz, od auta nema ništa. čak mu je valjda i motor probio, tako da to znači da ni ujaka neću dugo vidjeti 
. ne mogu vjerovati u to još uvijek, ali to je istina. sve bih dala da mogu vidjeti njega i ostalu ekipu u bosni, ali to je ne moguće. joooj. ne mogu vjerovati koja sam sretnica. no pošto je toliko dosadno doma, iskreno jedva čekam da počne škola. da, jedva čekam da počne škola. napokon nova ekipa, novi profesori, nova škola 
. baš cool. da li imate i jednu prijateljicu koju ne možete podnijeti??? e pa vidite ja imam na žalost... ako se prestanem s njom družiti njeni će srat šta se ne družim s njom i onda će mama dić frku i reć kak je ona uvijek tu kad ju neš trebam i onda ću se morat družit s njom, jooooj baš mrzim dan kad sam se rodila. zaš me mama nije pobacila... zaš??? sve bi dala da ju ne znam i da se ne družim s njom i da ju nikada nisam upoznala..... baš bi bilo cool.... al jebiga to se može samo meni desiti. uvijek padam na prvi dojam, aaaa, kad sam glupa bila i ostala. i ak misli da ću joj sređivat dečke, nek se ubije.... njoj nikada ne bi sredila ni jednog, jer ju ni jedan ne bi htio. idem sad. puse svima
- 17:37 -
