petak, 14.04.2006.

iz sudačke prakse

Kadikad, kada je bio dobre volje, otac mi je pričao slučajeve iz svoje dugogodišnje sudačke prakse.

"…jedan je zamalo uspio izvesti savršen zločin, savršenu prevaru. Vrlo jednostavno. Objavio je oglas: mijenjam trosobni stan u Zagrebu za manji u provinciji. Javilo mu se mnoštvo ljudi, na stotine njih... Svakome je odgovorio - da bi pristao na zamjenu, prvo treba pogledati što nude. U pismu je naveo da traži da mu plate troškove povratne karte za vlak i dnevnicu za jedan dan da bi pogledao njihov stan. Doputovao bi, pokazao povratnu kartu, uzeo novce, pogledao stan i rekao da mu ne odgovara. Sve čisto. Ono što nije nikome govorio jest da je spajao više takvih posjeta u jedan put, pa ako je otišao u Sisak, u jedno prijepodne pogledao je i do trideset stanova i od svakoga uzeo novce za vlak i dnevnicu. Kako su svi naši gradovi mali, svatko svakoga zna, ljudi su uskoro saznali jedan od drugoga, uvidjeli da je od svakoga uzeo novce za vlak i dnevnice za cijeli dan, makar se nije zadržao duže od pet minuta, i netko ga je tužio…

I ništa mu nismo mogli! Sa svakim posebno se dogovorio za troškove i sa svakim je izvršio ono što je obećao. Prevara je bila očigledna, ali zamalo se izvukao. Mislio je na sve, ali nešto je ipak zaboravio i na kraju sam ga poslao u zatvor. Dokazalo se da je uzimao novce ne namjeravajući mijenjati stan za ikakav stan u provinciji."

Tu je zašutio i čekao da upitam "Pa kako?"

"Nije imao trosobni stan u Zagrebu."


<< Arhiva >>

eXTReMe Tracker