Marketing
iz sudačke prakse
"…jedan je zamalo uspio izvesti savršen zločin, savršenu prevaru. Vrlo jednostavno. Objavio je oglas: mijenjam trosobni stan u Zagrebu za manji u provinciji. Javilo mu se mnoštvo ljudi, na stotine njih... Svakome je odgovorio - da bi pristao na zamjenu, prvo treba pogledati što nude. U pismu je naveo da traži da mu plate troškove povratne karte za vlak i dnevnicu za jedan dan da bi pogledao njihov stan. Doputovao bi, pokazao povratnu kartu, uzeo novce, pogledao stan i rekao da mu ne odgovara. Sve čisto. Ono što nije nikome govorio jest da je spajao više takvih posjeta u jedan put, pa ako je otišao u Sisak, u jedno prijepodne pogledao je i do trideset stanova i od svakoga uzeo novce za vlak i dnevnicu. Kako su svi naši gradovi mali, svatko svakoga zna, ljudi su uskoro saznali jedan od drugoga, uvidjeli da je od svakoga uzeo novce za vlak i dnevnice za cijeli dan, makar se nije zadržao duže od pet minuta, i netko ga je tužio…
I ništa mu nismo mogli! Sa svakim posebno se dogovorio za troškove i sa svakim je izvršio ono što je obećao. Prevara je bila očigledna, ali zamalo se izvukao. Mislio je na sve, ali nešto je ipak zaboravio i na kraju sam ga poslao u zatvor. Dokazalo se da je uzimao novce ne namjeravajući mijenjati stan za ikakav stan u provinciji."
Tu je zašutio i čekao da upitam "Pa kako?"
"Nije imao trosobni stan u Zagrebu."
Post je objavljen 14.04.2006. u 18:19 sati.