NEMANJA: SMIRENOUMLJE

nedjelja, 21.09.2008.

I ti možeš da budeš jebač!

Image and video hosting by TinyPic
Image and video hosting by TinyPic

Nema tome davno na Blogu.hr pojavio se novi bloger, personica koja je precijenivši moć suvremenog perception managementa već prvoga dana blogerskoj zajednici dala do znanja da je i ona u ovoj dolini suza, sevdaha i bluesa, a mlada, nezajažljiva, nevoljena, u riječ mladić koji se od malih nogu morao sam pobijat kroz život prohodavši već s dva mjeseca, jer ga nitko od bližnjih nije htio nositi!
Uglavnom, Moris Antonovich, a o njemu se radi, izveo je rijetko viđeni coming out of klozet: uz tešku kenjažu, priznao je da je junfer.
Dobrohotan kakav jesam, a i kao Car Vaseljenske Posvudi odgovoran i za najmanje među nama, brzo sam pružio prvu pomoć; objasnivši u par rečenica kakav ćemo tip odnosa imati, izravno sam prešao na samu stvar, ponudivši Morisu jedno moguće rješenje njegova nezanemariva problema.
Ne bih li vas sklonio da kao toliko puta do sada demonstrirate svoju bezinteresnu solidarnost, pa i vi pripomognete, najbolje će biti da vam ukratko prenesem sadržaj naše jednosmjerne komunikacije:

Morisa sam, kako pristoji, en arhe upozorio da mora shvatiti da sam samo ja uvijek u pravu.
Budući da je nov, objasnio sam mu to kratko - logično, plastično, drastično:

Vidiš, ja ne tvrdim nešto zato jer bi to bio moj stav, jer bih ja bio emotivno vezan uz tu tvrdnju: ja nešto tvrdim samo zato jer je to objektivna istina. Naime, kad to ne bi bila istina, pa zar bih ja to tvrdio? Pa koji bi mi bio rezon? Pa kakav bih ja interes imao tvrditi nekaj kaj nije istina?
Dakle, čim ja nekaj velim, onda mora da je to istina, kuiš.

Osim toga, tako ti je najlakše živjeti, ne razumijem čemu se opireš nečemu što ti život čini komfornim: kad ustaneš, pročitaš Vaseljenu, i taj dan imaš zagarantiranu spikicu kojoj nema pogovora, a bormeš ni prigovora.
Probaj naučiti napamet par mojih postova i ako ne poludiš odi na čegicu u Vatrogasni dom "Sveti Franjo Ksaverski", ili gdje se već kod vas u Klinča Selu izlazi. Priđi djevojčici, pozovi je na ples i onda neobavezno, ležerno počni spikicu o problematici modus ponendo ponensa u ranosrednjovjekovnoj logici. Ako te ona pita kaj ti je, ti se smrtno uvrijedi i otračaj je kod frendica. Vidjet ćeš da će komadi po selu padati kao snoplje.

Nakon tog kratko upoznavanja i uvoda, otvoreno sam započeo s glavnom temom razgovora:
Zapravo, da se malo relaksiraš, evo ti jedan besplatan jebački savjet, pa kad skineš taj jumf, možda ćemo se lakše razgovarati.
Ovaj ulet uvijek pali, naročito u sjevernim krajevima Lijepe naše, gdje su djevojke oniže, zgurene od nepovoljnih, prohladnih vremenskih uvjeta, i vazda željne sunca.
Kad dođeš u DVD na zabavu, odmah napikiraj najbolju pičku večeri. Kako ćeš znati tko je to?
Odi do muzike i pitaj bubnjara. Bubnjari imaju najbolji pregled. Ako svira pop-bend, onda pitaj primaša, to su najveći jebači hrvatskoga folka. Dakle, kad to saznaš, zvekni tri, četiri pelinkovca, boli te kurac, ono, jedan za drugim, po mogućnosti okrenut tako da pičonder to vidi, i, onda kreni:
- Bok!
- ?
- Rekel sem bok, cure! (One su uvijek u manjim skupinama, po tri-četiri, kao ptice ili ovce.)
- Kaj je, kaj ve oćeeeš, Jumfer?
- Čuj, Blaženka, htel bi se z tebum pospominati...
- Je a kaj bi se ti z menum imal spominati, futač jeden...
- Blaženka - ne daj se smesti - štel bi te nekče pitati...
- A kaj, pitaj, Jumfer jeden, kaj?
- Imaš ti, Blaženka, nekaj vu sebi dalmatinskoga?
- Jeezuuuš, Jumfer, koji si ti ve idiot, pa kaj bi imala dalmatinskoga, pa neeemam...
- A bi štela imeti, Blaža, prosim te, dobre promisli, bi štela, ha?, poentiraj na kraju, i ja ti jamčim da ćeš Blaženku oboriti s nogu, na svaki način.
Molim te da sad brzo odeš do sela i raspitaš se kad je prva zabava.
Napiši nam post o tome, pliz.
Prije toga ne trebaš nikaj pisati, jer kao da ima išta važnijega od tvojih priprema za tako važan događaj u životu svakog mladog čovjeka u hrvatskoj provinciji.
Sve najbolje, kompanjeros! (Sori, ne znam kak se vi danas po Turopolju pozdravljate, pa malo improviziram.)

Image and video hosting by TinyPic

Zašto sve ovo pričam?

Zato jer bih zaista htio pripomoći Morisu Antonovichu da i on uđe u svijet složenih erotskih odnosa; tome su posvećene široke police biblioteka, a jedno od klasičnih djela, pored kritičkog izdanja mojih jebačkih memoara, svakako je i čuveno delo 100 Najboljih načina da priđete devojci, Erica Webera, u izdanju "Simbola " iz Opova, 1989.

Odatle ću povremeno da prenesem pokoji od tih 100 nepogrešivih saveta, od kojih bi prvi, nikako ne najmanje atraktivan ni blagotvoran, mogao da bude i onaj dvadeseti, žovijalno naslovljen:

DIGNITE JOJ RASPOLOŽENJE DOK SE SPUŠTATE

Ušli ste u lift na 28. spratu. U njemu se već nalazi ljupka plavuša. Vi, nravno, mudro stajete odmah do nje.
Vreme je pauze za ručak i lift zastaje na svakom spratu da primi izgladnjele službenike. Kada ste već blizu prizemlja, okrećete se ka plavuši (do tada ste već prilično prisno stešnjeni gomilom u liftu) i prošapćete:
"Da sam znao da će ovoliko da potraje poneo bih sa sobom pidžamu."
Ovakva primbedba vam iz nekoliko razloga ide na ruku. Prvo, ona pokazuje da ste vi trezven, pametan i duhovit momak, što se većini žena veoma dopada. Drugo, pošto niko ne voli da je čitavu večnost zarobljen u prepunom liftu, time joj pokazujete da saučestvujete u njenoj nevolji.
Ona će vam se najverovatnije ljupko nasmešiti, što će vam dati mogućnost za nastavak konverzacije ili će vam jednostavno odgovoriti nekom duhovitošću.

- 17:46 - Komentari (11) - Isprintaj - #


View My Stats

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se