morsky blog

Žedni smo i doslovno i preneseno. Prisušile gusterne, rijeke, jezera i vodospreme.
Potrošili smo sve prokušane metode prizivanja kiše. Neuspješno. Molili Boga i sve svece, posebno svetog Antu, pa posli i Veliku Gospu. I ništa, ni da trznu.
Kleli i beštimali najbolje šta znamo. Ništa. Pokušali korumpirati meteorologe, nudili brda i doline, samo da obećaju malo kiše. Ma kakvi. Neće, pa neće. Neće kiša.
Izgleda da ćemo morat minjat ime. U - pustinjska Hrvatska. Ili možda jednostavnije, Afrika.

Moje jadne, žedne, suhe masline, mogu zalit jedino suzama. Ali se suzdržavam jer su slane, suze mislim, pa bi bilo više štete nego koristi...
Ove jeseni mogu samo listati prošlogodišnji foto-album:





To su sve masline koje ću viditi.
A to nije jedina loša vijest. Suša je tako jaka da masline nisu uspile napravit grančice koje bi rodile dogodine...

I što sad? Da sidnen (na obalu rijeke) i plačen? Ili da osnujen stranku kuku-lele?
Ma da, kako da neću!

Iden ja malo gledat litnje slike.
I guštat svom snagom u ovom ka poklonjenom litu.

















A doći ću štagod i napisat, samo san malo sad zauzeta. Moran ić čas parkirat kaić...





(Ma, onaj plavi, naravno.)