Vojta

četvrtak, 02.04.2015.

Stamenko nije dugo trajao kao moj terapeut. Dobio sam napokon svoga i samo svoga terapeuta Vjeku.
On je taman počeo raditi sa tri ženske, kao jedini muški i ja dobijem njega. Stvarno je za zabrinuti po mene to sa muškima.
On je jedini znao Vojtu. Nije neki Rus, nego neki Čeh,ali iz KGB-a koji je radio na odjelu za postepena mučenja.
Skini majicu, da ti pomognem Vanja?Ne, ne sam ću. Vodili su me na stepenice, dizao sam gore/ dolje guzicu. Gotov sam, ja sam gay( šala)..Skinuli smo majicu, peg mi je prekrio ubrusom. Onda je zabio!?Da li boli?Prvi puta valjda mora malo boljeti.
Pogledao sam , a on mi zabija palac ispod rebra i ne miće ga, a osnova medicine je van/ unutra.. Kako ga zabije, meni se lijeva šaka otvori. Nevjerojatno, zatvori se kada popusti) trebao sam mu odrezati palac i ostaviti u svome rebru).
Ouch ne boli iako su mu nabrajao sve pretke par koljena u natrag, naravno u sebi. Mislim da je njega palac bolio. Malo me bilo strah da mi rebra ne probije. Zezant je Vjeko, još je pokušao razumjeti moj jezik i moje geste, ali na početku ga simultano prevođenje nije baš išlo.
Bio sam i zaboravio na pljuvanje koliko je boljelo. Proslavu Nove smo dogovorili kod kuma Krune.

02.04.2015. u 15:52 • 0 Komentara • Print • #

<< Arhiva >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.

Dnevnik bolesnika o svemu pomalo

četvrtak, 02.04.2015.

Vojta

Opis bloga

Kontakt

facebook stranica

Dnevnik bolesnika o svemu pomalo