Ide

petak, 14.11.2014.

Kako si? Ide . Ideš na plažu, da li ti treba pomoći? Taj moj kurtuazni odgovor je ponekad bio i kontraproduktivan.Ne sutra ću!Ljudska pristojnost je hvale vrijedna ljudska vrlina, koje me znala dosta pogubiti.Išao bi na plažu, ali bojim se da mi stomak ne popije more i ode nam turizam! Taj odgovor ide je moguće tumaćiti na puno naćina.Daleko su jednostavniji odgovori u Dalmaciji.Kako si?Ae; sa tim odgovorom bi vježbao i samoglasnike i grlene mišiće...., meni je i dalje ostalo ide ni ne znam zašto Ona Kantova definitivno stoji:“ Dužnost prema samome sebi se sastoji u tome da čovjek očuva ljudsko dostojanstvo u vlastitoj ličnosti“.
Ribar je svako jutro trubio, taman je tada bio aktalan Zerp.. Nisam ga mogao vikati: Ima li ribe ili su talijani sve upecali. Vjerojatno nisu, ali mi nije ni bilo bitno kad nisam mogao jesti. Već je 8 mjeseci prošlo od one jabuke koju sam konzumirao na usta. Da li mi je jabuka bila posljednji obrok? Koji je svjetskki rekord u ne jedenju i da li sam ga srušio?Nisam ni bio siguran koliko taj peg može biti u meni, ali živcirao me. Knjige su korisne za tjelesno zdravlje kao tjelesno vježbanje. Tu od Kanta nisam poslušao. Više sam bio za slikovnice, ali knjiga za pročitati, mi je bila previše. Još nekako sam moga držati koncentraciju 10-20 strana.
Baka je iz neke knjižnice iz bivše Juge, navukla knjiga. Da čitam Gričku vješticu na moru nije mi imalo ni malo smisla. Tih dana je bio kod nas Hrvoje 1 sa ženom, pa mi je dan malo brže prošao.

Zadao sam si novi cilj. Nagodinu idem na plažu, pa kud puklo da puklo. Tata je s pustio auto niz tu cestu, tj . susjednu, na kojoj je malo manja strmina. Supruga je sa Teom i Hanom otišla gore čekati
Pošto je naš auto malo jaći od maminog i tatinog spustili smo naš. Do auta sam uspio doći, čak sam preko zidića prešao.Onda turiranje i odbrojavanje.Imo sam osječaj da se penjemo po lansirnoj rampi. Lansiranje je bilo uspješno završeno…., lansirani smo na glavnu cestu. Pošto je cesta do Knina bila u popravku, išli smo uz obalu . Naravno par puta nas je .navigacija na krivi put odvela.
Stajali smo par puta, ali stajanje u Slavoniji mi je pokazalo da sam postao meteropat. Kad sam izašao van, doslovno sam disao na škrge od vlage u zraku.. Serborea se baš i nije povukla, jer sam se sunčao u majici ispod bora.
Ostao sam živ, pred sebe sam postavio nove ciljeve i zadatke. Ovaj put sam se bez problema popeo do 4 kata.Lijepo je i na moru, ali kod kuće je najljepše.

14.11.2014. u 12:15 • 0 Komentara • Print • #

<< Arhiva >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.

Dnevnik bolesnika o svemu pomalo

petak, 14.11.2014.

Ide

Opis bloga

Kontakt

facebook stranica

Dnevnik bolesnika o svemu pomalo