Medikol

četvrtak, 03.07.2014.

U međuvremenu je dr. Pandak otišao na skijanje, pa me preuzeo dr. Marijan.U to vrijeme sam opet postajao febrilan, ali dr. Marijan je zaključio da ide moje liječenje po planu.. U međuvremenu mi je došao doktor sa neurologije, koji je dao preporuku da idem na pregled kod interniste i magnetsku rezonancu.
Stalno me u međuvremenu obilazila šefica reanimacije. Dolazila mi je i Hana i supruga svaki dan.Tata mi je svako jutro oko 6 donosio šatirana jaja.To sam volio liznuti da mi ostane osjećaj za okus.
Pokušali su mi i raditi pasažu jednjaka, ali ni to nije uspjelo, jer naprosto nisam mogao ništa progutati.Jedino objašnjenje moga ne gutanja bilo je ta upala moždanih ovojnica.Čak su mi i sa interneta skinuli neke vježbe, prevedene sa google prevoditeljom. Stručno , do jaja, to je bio jedini pokušaj da počnem ponovo gutat. Bio sam i na pregledu kod dr.Davorina, šefa Orl odjela, koji mi je rekao da mogu ići na čevape. Nisam ni kapi vode mogao progutati ali nisam ni bio gladan.Bio sam uvjeren da je to tako zbog tuberkoloze.
Oko 10.1.2010, došla je supruga.Izađi na hodnik, a ono u kolicima moja Tea.Kad sam otišao od kuće bila je crna, a sad je plava.Valjda je u mjesec dana izrasla nova kosica.Došla je na kontrolu kukova. Kako da je dotaknem, sa njima sam išao na kontrolu, da li će se zaraziti od mene,
Nisam je ni dirao previše, samo sam joj rekao :Tata će doći kući. Nisam ni znao kad mislio sam brzo.
U bolnici sam posebno zapamtio taj strah u Haninim očima.Bilo je i mene strah. Svaki tren sa vlastitim dijetetom pokušavaš upiti koda je zadnji.. Bio sam spreman na borbu zbog svojih cura, neprijatelj mi je bio sam uvjeren tuberkoloza.
Čekao sam taj 26.1 da idem na MR(magnetsku rezonancu mozga), pa kući valjda.
U međuvremenu se dr.Pandak vratio i ja sam ga dočekao febrilan, nije mi hemokulturu izvadio, a kamoli poslušao srce.Cijelo vrijeme je znao da sam kardiološki bolesnik i da sam 1989., operirao stenozu aorte..Vanji se pojavljuju crvene točke po tijelu.Ma to su samo akne, površno je bacio pogled.Navedeni doktor je inače šef mojoj supruzi. Tad je ona bila na porodiljnom. Imala je doslovno troje djece, uključujući i mene,
Prestati pušiti, prestati jesti.Bio sam pasionirani pušač, ali na cigaretu ni jednom nisam pomislio u bolnici. Smetalo mi je kao nekoj picajzli što mi je cimer pušio. Ja bi kućii!, Dosta mi je bilo te bolnice i mjesec i po dana tuberkolostatika.
Pustili su mamu da u pratnji sa mnom ide u Zagreb na Medikol. U to vrijeme su nekako bili predsjednički izbori, Valjda jedini na kojima nisam glasao. Do drugog kruga sam svejedno kod kuće.
26.01, kao i svako jutro.Okoko 6 sati čuo sam kucanje na prozor.Bio je to moj tata koji mi je kao i svako jutro donijeo šato od jaja. I onda počinje moj pakao.Oko 7 sati je trebala doći hitna po mene, da me sa mamom vozi na Medikol. Tata je dosta kucao na prozor i primijetio je da se ne dižem i otišao je mami reči.Supruga mi je poslala poruku, da pita što se događa.Kasnije sam saznao sam da sam joj odgovorio praznom porukom.
Onda je slijedilo ustajanje da dođem do toga šatoa.. Sjeo sam na krevet i pokušao se dići i onda mrak, koji je trajao sekundu dvije.
Mrak koda te netko ugasi. Pokušaj drugi i šato je moj, stavio sam ga na bolesnički krevet pored sebe, ni ne znam jesam li si ga toga jutra dao. Taj mrak nije bio smrt već početak drugog moždanog. Dovukao sam se do kreveta i legao.
Tad dolazi moja mama:Vanja, Vanja šta se događa ? O čemu ona pomislio sam, ali je već ona otrčala po doktora. Tad opet dolazi dr.Pandak. Pokušao sam se ustati. Tad sam počeo padati , onaj cimer pušač je pritrčao da me pomogne držati. Ma meni tijelo otkazuje. Dr. Pandak je zaključio :On je razmažen dajte mu apaurin. Tad sam doslovno počimao umirati.
On me odlučuje takvog poslati u Zagreb sa mamom..Pred mene su stavili kolica, ne znam kako sam se dovukao do njih.
Takvog me poslao na Medikol, sa jednim apaurinom. Samo sam jednom pitao mamu što je bilo u kolim hitne.Pred Zagrebom sam ostao oduzet i počeo mokriti u gače. Ustvari sam se pred očima vlastite mame gasio, gasio se moj život. Samo sam je ispitivao: Hoću li ostati živ?
Ni sam ne znam o čemu sam tad mislio, nisam ni bio svjestan da sam oduzet. Tako smo došli do Medikola.; doduše bio sam ne proketan, ali ne svjestan toga.

03.07.2014. u 09:10 • 2 Komentara • Print • #

<< Arhiva >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.

Dnevnik bolesnika o svemu pomalo

četvrtak, 03.07.2014.

Medikol

Opis bloga

Kontakt

facebook stranica

Dnevnik bolesnika o svemu pomalo