Sewen

Bez kinte u džepu
U redu za ljubav
Iz drugog plana, izlazi ona.
Nevini osmjeh
I oči bez sjaja
Od asfalta vrućeg do hladnog betona.

"Ovo je moje tijelo koje će se predati za vas..."
Sve njene suparnice poviču u glas.

Bez glasa na cesti
Nevidljiva, sama
Kopirana lutka sa izloga srama,
Uzaludan vapaj
Uzaludne suze
Sve će to jednom progutati tama.

Večeras ću kraljevati sa njom,
Počastit ću je večerom,
Glazba i svijeće kroz noć,
Nek misli da nće proć...
Nitko joj noćas ne smije prići
Sutra već može otići...

Ne ponašaj se čovječe Mali,
Jer mnogi su slični zalutali
I misle da vjeruju u ispravnu ideju,
A ona to nije....
Iza toga puno više se krije...

Pokušaj razumjeti čovjeka, jer
Čovjek zna smjer,
Pokušaj razumjeti čovjeka
Da bi mogao razumjeti Boga
Svoga...

U neznanju odlaziš star i sjed,
I zaboravljaš petu zapovijed!

Ja sam srce istrenirao,
Ali spreman nisam bio.
Opet uhvaćen na blef,
Dobio sam što sam htio.

Rekao sam stoput sebi,
Ja upravljam svojom moći,
Nisam računao na te'
Nisam znao da ćeš doći.

Sad kad si stigla,
Kad si me digla,
Evo ti ruka za život naš.
Vodi iz tame
Biraju dame,
Vodi me najbolje što znaš!

Još si trezna glavo luda,
A noć celu ti si pila,
Greška, verovah u čuda,
Njena što me ostavila.

Pod nogama tlo se trese,
Al' s vremenom čovek shvati
Lažne čari kad se dese,
Ne treba im verovati.

Daj za društvo, nek se pije
Ja slobodnjak opet posta
Kako živim, dobro mi je
Nije život rek'o dosta.

Devojčice, sad se kaješ
Prošlo tvojih pet minuta
Gde češ, što ćeš reći meni
Kad te zaborav proguta.
Devojčice tvoja sreća
Od karata beše kula.
Pamtit ću te samo kao
Grešnicu meseca jula.

Pitaju me, sreća što je
Što da kažem zlato moje,
Nestala u magli ti si,
Ni okrenula se nisi.

Dal sudbina oči ima
Stavlja me sa lopovima,
Ako ima, slepa beše
Nepravdom se sni razreše.

Kakav baksuz - takva šteta
Za ludake, čista meta
Ja zbog tebe razum gubim
Al' budala, dalje ljubim.

Nema utehe ni šanse,
Vreme kao da ne leti,
Sve su to tek performanse
Laži na visokoj peti.

Ja zapevam ko me za te pita,
Ti si meni travka lekovita,
Ti si meni sa izvora vrelo
Zbog tebe sam bila sva u belo.

Ja zapevam kad do pesme nije
Jer kraj sebe imam najmilije,
Ti si meni i porok i sveto
Na mom srcu piše - zauzeto.

Ja se učim sve dok život leti,
Svaka žena ljubav predoseti,
Svaka žena zna kad pravi dođe
Ustavi ga, nedaj mu da prođe!

Dobila sam što sam htela
Za nas sam se zauzela
Pa se čini kao da se celi život znamo
Dovoljno je samo da se pogledamo.

Na radiju kasbe vesti
Dva svetla sama na cesti
Vetar besni, kiša lije,
Niko ne zna kako mi je.

Rođen sam bez trunka sreće
Sviju oće, mene neće,
Bežim, vozi, trka luda
Samom sebi ja sam Juda.

Nisam pevao odavno
Uspon, pad, ma sve je ravno
Ništa ne mogu da sprečim,
Možda rane i zalečim.

Ovaj život sav je kvaran
I ovaj sam put izvaran.
Bio trezan ili pio
Uvek bi me poklopio.
Kao kakav običaj,
Uvek biram deblji kraj,
Nema dileme,
Već je vreme
Da odem sa sveta
Da duša procveta!

Ti ko da uzimaš časove za tugu
Ja nisam tu da ti budem za slugu.
Nisam ni klavir, da pogrešiš ton
Ima još tonova milion,
Ne tražim pogled kada mi ne treba
Ne tražim pomoć Onog sa neba.

Ti ko da bacaš svetlost koja ti se nudi
Znam uvek je bilo nagodbi kod ljudi
Nisi ti ona koja bi htela
Kod tebe nemam ja dobrih dela
Ne tražim pogled kada mi ne treba
Ne tražim pomoć Onog sa neba.


Bežim ko ptica u topliji kraj,
Bežim jer treba mi zagrljaj
Jer nemam sve ono što s tobom sam hteo,
Tragam za time već život ceo.

Bežim ko dete, plačljiva lica,
Bežim, sve dosad je smicalica,
Nadam se jednom i meni da svane
Pre nego srce od traganja stane.

Ni ova ljubav neće uroditi plodom,
Ko da smo neka treća vrsta
I po rođenju nas razvrsta.
Išli smo zrakom, hodali smo vodom,
Ništa baš pomoglo nam nije,
Nismo mi deo monarhije.

I ova ljubav bit će samo jedna varka,
Zamka je postavljena lako,
I onda krene naopako.
Ne vredi da te čekam ispred našeg parka,
Sve slatko postalo je slano
Na srcu piše rasprodano.

Pospremam ovo za nama
Da svet ne priča svašta
Ja ću sam, ti kreni sama
Kad ni jedno od nas ne prašta.

Ja pospremam ovo što pre,
Jer svet se naslađuje samo
Za spas sada prekasno je,
I ti i ja sve dobro znamo!

Da mogu zatrovati srce iz grudi
Da nikoga ne voli,
Da nismo bogovi već samo ljudi
Jer rođeni smo goli,
Znam!

Skoro smo zvijezde pobrali,
Zato su nam neba čista
Ljudi smo, ljudi i sve smo pokrali,
Ti, ja, dva egoista,
Znam!

Ti si ja, a ja sam ti
Ovo smo zaslužili...
Ja sam ti, a ti si ja
Ista nam je sudbina,
Nebeska...

Nekad je ovde, cvetalo cveće,
Nekad je dunja, davala ploda.
Neko nam bašču, našu saseče
Tajno nam mesto oda i proda.

Bili smo srećni, bili smo mlađi,
Snovima sebe kažnjavam, vređam.
Ako si voljan, ti me pronađi
Jer ja još uvek za tobom žeđam.

Sad posle mladosti, pobeda i padova,
Još ima znamo, neosvojenih gradova,
Negde je ostalo i radosti i smeha,
Da mirni budemo odrešeni od greha.

Za sreću nikad nije prekasno,
Zrelošću nekom, sve lepše biva,
Nekad u sebi, sad kažem glasno,
Voleću tebe sve dok sam živa!

Opet predosećam
Da bit ću izigran.
I ništa nije kako biti treba.
Nisam se spremio,
Skoro zanemio,
Tebe sam želeo kao vruća hleba.

Udari me teško posred grudi,
Pa se volet više ne usudim.

Nisam od kamena
Samo sam zamena,
Za tebe igra, izgubljeno vreme.
Kad zbrojim dva i dva
Nema tu ničega
Bio sam naivan, tu nema dileme.

Udari me teško posred grudi,
Pa se volet više ne usudim.

Ne može kiša, neveru da spere,
Samo sam žrtva, smišljene afere.
Lako za ponos, al' srce pita me
Zašto sam s tobom pristao na sve...

Sve su moje pesme tužne bile,
Moja poisma, nešitana, kratka.
Nikad tebi nisam bio bliže,
Pa mi bol je lepljiva i slatka.

Svako moje svitanje je uspeh,
Veran prikaz slike u pastelu,
Celu noć sam sanjala o tebi
Pred zoru uhvaćena na delu.

Eh da voleti ne znam, video me nebi,
Al tako lako opraštam, tebi...

Pre i posle, sve je isto, duša mi se cepa,
Oduvek sam u ljubavi naivna i slepa,
Dobro lažem dok se tebe odričem pred svima
Valjda i đavo svoje anđele ima.

U životu sve se fotografiše i snima,
Valjda i đavo svoje anđele ima!

Molim kafu, nek je kraća,
Al nek bude jaka.
Nije htela buntovnika
Ni zanesenjaka.

To što mora nek se desi,
Nek se jednom reši.
Nije bitno što je nema
Da me sad uteši.

Obilazim sa samoćom
Različita mesta
Ispred mene, iza mene
Opustela cesta.

Danas kad se ne vrednuje sreća
Srce zebe, čovek ruke trlja.
Bitno da je para puna vreća.
I kamen se nizbrdo kotrlja.

Danas pijem obećanja prošla,
Tvrdim da se bol desila nije.
Zdravo tugo, ma dobro mi došla,
Kratka kaf i litar rakije.

Jednom sam stajala
Sa tobom trajala,
Ko da života nisam bila svesna.
Sve s tobom beše laž,
Ti samo otimaš
A ja sam mislila da sam tvoja desna.

Čovek bez mašte, kao bez krila,
Nesvesna da sam i ja to bila...

Ne leči vreme sve
Još mi je najteže
Sve moje snove sam bacila u reku,
Proklinjem sve zbog nas
Al' ne pričam na glas,
Još pola mene je u prošlom veku.

Čovek bez mašte, kao bez krila,
Nesvesna da sam i ja to bila...

Odavno je srce moje prestalo da kuca,
Tanka nit što drži se za jubav, evo puca,
Sazdana sam ja od plača, sazdana od pene
Naposletku niko neće saznati za mene...

Ne mogu više podnijeti
Razočarenje na tvome licu.
Gledam te, nije te briga
Pretvaraš se u ubojicu.

Vrijeme je da se mjenjamo
Neke odluke su od težih teže.
Nek' prošlost u miru počiva,
Al' neka nam ruke ne veže.

U životu, dva su puta,
Oba od srca otkinuta
Od ljubavi srce ne boli,
Al' boli jer previše voli.
Kiša će,
I strah me je
Da mi kiša bol ne ispere...

...seni seviyorum....

Da sam ptica, da je nebo dom,
Vladarica, djeva s djetetom,
I ti da si sretan pokraj mene
Jer si blago žene zaljubljene.

Da sam voda, da umiješ lice,
Zrcale se zvijezde padalice,
Pa ti svjetle put do srca moga
Tebe imam, tebe jedinoga.

Kad si pun od jada,
Kad te umor svlada,
Ti odmori, do jutra ću bditi
Tvojih snova žedna se napiti.

Neka zorom nisi zoran,
Ni ustati nisi oran,
Samo ljubi me
Moj Borane...

Da si samnom, bez obzira na sve
Što će reći ,što već sada govore
(briga me)
Poželim,
Da se tako svima osvetim.

Vrata naše sobe otvorena su
Tvoj je miris ostao na jastuku
(miriše)
Pomislim,
Da se samo s tobom probudim.

I svaki tren snimam
Dok te imam
Dok te grlim gledajući
Tebi skroz se predajući,
Da li znaš da te volim oduvijek,
Sad i zauvijek!

Još uvek te volim
I kad obećam da voleti te neću.
I tešim se samo
Da jednom u tome uspeću.

Ko treptaj oka, život potraje,
Uzima mnogo, a malo daje,
Besnim i plačem na život stvaran
Što meni nije dao broj paran.

Naučila, sve sam ja
I voleti i ono drugo
Al' greška je, ne ostaje
Ništa, posle tebe tugo.

Još uvek ti pišem
I kad obećam da pisati ti neću,
I pišem laži,
Malim slovima ispisujem si sreću.

Sva moja pisma, vetre odnesi,
Sve moje misli, njemu prenesi,
Serviraj desert, moja sudbino
Uvelo cveće i gorko vino.

Naučila, sve sam ja
I voleti i ono drugo
Al' greška je, ne ostaje
Ništa, posle tebe tugo.

Iz svojih leđa izvadi nož
I zabij u leđa moja.
Pa prospi po platnu bez smisla
Tisuću nijansi od boja.

Ovdje ne dopiru svjetla grada
Da ugase zvjezda sjaj.
Samo me čvrsto stisni za ruku
I više me ne puštaj.

Ako ovo cvijeće iz zemlje čupaš
I zasadiš ga u teglu
Uvenut će...
Ako po zemlji nečim stranim lupaš
Plašiš vukove u leglu
Pobjeć će...

Zato me brani
Srećom nahrani,
I ljubi i kad smisao vene
I misli, misli na mene....

Čovjek se svojim rođenjem budi,
Čovjeku čovjek, a Juda Judi.
Jednom su ljudi sadili sjeme,
Da budu jači, stvorili pleme.

Život ko vruće se željezo kuje,
Uzalud sve ako čovjek ne čuje...

I čovjek prevari Boga,
Krivo protumači riječi,
I osta bez brata svoga,
A pred istim Bogom kleči.

Običaji ljudima služe,
A ne ljudi njima.
Da se ljudi udruže
Bilo bi dobro svima.

Običaj nek' se prekrši,
Ako se s ljudima kosi!
Što mora, nek' se izvrši!
U sebi ljubav nosi!

Ne znam što to bi,
Tko sam ja i tko si ti,
K'o da se meni ne dešava,
Sudbina svoje nek rješava...

Sve što sam volio do sad
Sve mi odnese vodopad,
Neka je, ne žalim za tim
Nikog od njih ne volim.

Samo si se pojavila
I razapela srce grešno,
Ja branio sam se, bezuspješno...

Sada samnom ostani
Donesi pobjedu u dom,
Jedina si što me zoveš imenom...

Nek mi se smije tko god želi,
Ništa me više ne veseli,
Samo ti i samo ja
I priča što je slučajno počela...

Ko ljubav branjena
Ne od Boga, tek od ljudi,
Čistim strahom hranjena
Pa se voljet ne usudi...

Iz oka mog je potekla
Suza velika ko badem,
I strah me bilo jedina,
Da te sebi ne ukradem.

Zar ljubav može bit grijeh,
I vlastiti neuspjeh?...

Ako zaboli, melem ću biti,
Da te od ostatka svjeta štiti,
Melem što liječi i rane vida,
Što spoji srce kad se pokida!

Trebat će mi znam
Da te odbolujem,
Sada još ne mogu
Dok ti glas još čujem.

Trebat će mi znam
Godine tišine
Dok me želja za tobom ne mine.

Trebat će mi znam
Prevare i laži
Sada još ne mogu
Još te srce traži.

Trebat će mi znam
To je prst sudbine,
Dok me želja za tobom ne mine.

Al' ni tada neću znati,
Kako ću te prestat zvati,
Da li će me kob ureći,
Kako preko sveg ću preći...
Jer slike, one ostaju
Poslije svega s dušom jedno postaju!

Privlači me sila teža,
Negdi čujem, japaneža,
Di je ljudi tu je krađe,
Uvik se budala nađe.

Idem trenit okom livim
Zadnje vrime loše živim,
Nit se uzdam nit se molim,
Niti cukrim niti solim.

Ma vrag će ga znat
Oću li ostat,
Ili me me odnit
Pa me neće bit.

Živim kako drugi neće,
Nisam zlato, nisam smeće,
Guštam kako znam
I sve vas pokrivam!

Jesen, ko jesen, gola
Najprije krenu kiše.
Zimi me nema pola,
Na tugu zamiriše.

Proljeće puno stida,
Sa dobrim zlo procvate
Ljeto u četiri zida,
I samo mislim na te'.

Godina za godinom i već ih je sedam,
Ja još na početku i nikom se ne dam.

Kako sve to brzo prođe,
Pa se budim prije sna
Još jedna stara godina...
Na isto ti opet dođe,
Ja sam našu sreću ledio,
Al' za tugu se zaredio...

Sve mi se izmišalo,
I minusi i plusi,
Otkad samnom jesi,
Otkad znam da tu si.

Pari se skroz lipo,
Ka da san u raju
Smijen se ka luđak,
Pa me pripoznaju.

Jer ovi luđak za tebon ludi,
I nije ga briga ća reć će ljudi...

Lud san od sriće,
I neman briga,
S tebon bi lega,
S tebon se diga.
Nek ova ludost
Toplotu daje
Dok ti se sviđan
Nek bajka traje.

Zarobljen gledan u pučinu
Meni se život bez tebe vodni,
Zaljubljen gledan u pomrčinu
I svi su mi puti prohodni...

Ko da više pita za me'
Pa sam poš'o do kafane
Da napunim dok još stane...
Tamo uživo svirači,
Pijan gazda sve nas tlači,
Mene guši, mene ruši...

Ko da nju je briga za me'
Pa sam poš'o do kafane
Da pričekam dok ne svane.
Tamo ostavit ću plaću,
Njena pisma pročitat ću
Jednu grunut, šake pljunut...

Jedna ljubav brzo planu,
Prođe k'o u jednom danu,
Sa njom izgorih i ja
Sad me život ispija.

Kao ladna suza kapljem
Ja pijanac star i rabljen,
Jednom srećom obeshrabren
I lakoćom smrvljen, sravnjen...

Restrukturiranje je jedna puno lipa rič,
I već petnaest godina ne more me zaobić.
A kad smo jedna puno zajebana organizacija,
I smješi nam se finalizacija.

Čini mi se da bi bilo pametno dignit kredu,
I onda uteć a pravit se da je sve u redu,
Ima još država koje bi primile mito,
Kojima drag je Tito.

Boli me glava od računanja i prilivanja,
Ka da je meni po ledari do plivanja,
Nemoreš živit, a neš ni umrit,
Ni za produžit ni za nazdravit!

Onaj koga si smotala, pred tobom je,
Ti si bezgrešna i baci kamenje.
Ne jedan, ne dva, isprazni džepove.
Jer to sam ja, to sam ja...

Taman za malo hlada pa svijetlim,
Mokar k'o prehlada, ne letim,
Trebao bih topli čaj,
Takav je običaj!

Ja predao sam sbe ti niti,
Ti prijetiš da ćeš ostaviti,
Sve što nas je vezalo,
Što nas je porezalo.
Prijetiš, držiš me u šaci,
Okolo svud čudni znaci,
Bez tebe sam sjena samo,
Oboje to znamo...

Ako na mene bace grij, prospu me, poništu,
I ostanem ka dite sam na igralištu,
Meni namisti da znam, sve drugo zaključaj,
Da postoji izlaz za svaki slučaj...

Ako se slomin ka bronca po srcu porizan
I od sviju odbačen, a bija san ponizan,
Meni namisti da znam, sve drugo zaključaj,
Da postoji izlaz za svaki slučaj...

Neka se slomijen po trista puta
I neka me opet sjeta proguta,
Ne puštaj moju iz ruke svoje,
I tebi i meni to potribno je.
Jer bi umra da san zna
Moga san a nisan posluša,
Moga san a nisan pokuša!

Ja bih malo poezije u naše živote,
Da nas krase dosjetke i sitne anegdote,
Dok se opus od života bude prepričavao,
Želim biti ovaj što je sebe cijelog davao.

Ja bih malo romantike i ljubljenje na plaži,
Mjesečina kao sunce, ti stoput govoriš - dokaži.
I prečesto se nadam da se naše ne da izmjeriti,
Želim biti onaj što te nikad neće iznevjeriti.

Ti si cvijet od ruzmarina pa mirišeš,
Ja ti nudim ovaj zavjet da potpišeš,
Znam da papir trpi sve i svašta
Samo život sve ti vrati, ne oprašta!
Al' potpiši,
Radi mene želju tu usliši,
Da ostane kao neki zakon
Ono jutro nakon!

Ne volim sječanjske magle,
Uvijek me uhvate na zub.
Pa me sjete da sam tebi bio grub!

Ne volim inje kad se hvata
Pa mi se rane rađaju,
Licu nepoznatom sad ugađaju!

Jedno za drugo smo rekli,
Da smo pioniri sreći.
Sve smo u bezvrijednosti stekli,
I više nemam ti što reći.

Ako se nesvjesno upitaš
U jednom toplijem danu
Gdje sam, kako i s kim sam,
A nije ti bilo u planu.
Moja će šutnja iz sjene
Likovati nad nama,
Jer zaključao sam riječi
Na svojim usnama.