Sewen

Molim kafu, nek je kraća,
Al nek bude jaka.
Nije htela buntovnika
Ni zanesenjaka.

To što mora nek se desi,
Nek se jednom reši.
Nije bitno što je nema
Da me sad uteši.

Obilazim sa samoćom
Različita mesta
Ispred mene, iza mene
Opustela cesta.

Danas kad se ne vrednuje sreća
Srce zebe, čovek ruke trlja.
Bitno da je para puna vreća.
I kamen se nizbrdo kotrlja.

Danas pijem obećanja prošla,
Tvrdim da se bol desila nije.
Zdravo tugo, ma dobro mi došla,
Kratka kaf i litar rakije.