samo tako...

....živi. Sanjajući ostvaruje sve svoje snove.
Lagano je prigrlila jastuk osječajući njegov miris. Nježno je rukom prelazila po njemu zamišljajući kako mu miluje vrat, ramena, ljubi obraze, čelo. Kako je On primiče sebi, prstima joj prolazi kroz kosu dok je ljubi ljubavlju.
Ljubavlju koja je nekoć stanovala tu, na tim jastucima, pod tim plahtama. Ljubavlju o kojoj se pričalo.
Sada.... Danas..... Više se ne priča, više se ne dodiruje.....

Otvorila je oči.... Ugledala svoj oblak i uskočila na njega. Tamo je sigurna, tamo nema boli, nema suza.
Sanjala je ona i otvorenih očiju. Jedino tako je, drugačija od drugih mogla opstati.
Na svom oblaku, samo svoja...