|
Mali Benjamin sjeo je za stol da napiše dragom Bogu pismo u kojem ga moli da mu podari sestricu. Pismo je počeo ovako: Dragi Bože, bio sam veoma dobar ... Stao je, razmislio. Ne, Bog mi neće povjerovati. Zgužvao je papir, bacio ga i počeo ponovno: Dragi Bože, uglavnom sam bio dobar... Opet je stao usred rečenice. Opet je počeo razmišljati. Boga to neće dirnuti. Zgužvao je pismo i bacio ga u koš. Potom je Benjamin otišao u kupaonicu i s držača uzeo veliki frotirski ručnik. Odnio ga je u dnevnu sobu i brižno ga raširio na kauču. Izravnao je sve nabore. Zatim je pošao do kamina i s njegovog okvira veoma oprezno skinuo kip Majke Božje. Često je vidio i gledao kako majka brižljivo briše prašinu s kipa. Više puta su mu roditelji kazali da kip smije gledati, ali ga ne smije dirati. Sada ga je uzeo sa svom dužnom pažnjom. Benjamin je nježno položio kip nasred ručnika i brižno ga zamotao. Potom je sve omotao gumenom vrpcom i donio na stol. Zatim je uzeo još jedan list papira i počeo Bogu pisati treće pismo. Glasilo je ovako: Dragi Bože, želiš li ponovno vidjeti svoju majku ... |