Mali Benjamin sjeo je za stol da napiše dragom Bogu pismo u kojem ga moli da mu podari sestricu.
Pismo je počeo ovako:
Dragi Bože, bio sam veoma dobar ...
Stao je, razmislio. Ne, Bog mi neće povjerovati. Zgužvao je papir, bacio ga i počeo ponovno:
Dragi Bože, uglavnom sam bio dobar...
Opet je stao usred rečenice. Opet je počeo razmišljati. Boga to neće dirnuti. Zgužvao je pismo i bacio ga u koš.
Potom je Benjamin otišao u kupaonicu i s držača uzeo veliki frotirski ručnik. Odnio ga je u dnevnu sobu i brižno ga raširio na kauču. Izravnao je sve nabore. Zatim je pošao do kamina i s njegovog okvira veoma oprezno skinuo kip Majke Božje. Često je vidio i gledao kako majka brižljivo briše prašinu s kipa. Više puta su mu roditelji kazali da kip smije gledati, ali ga ne smije dirati.
Sada ga je uzeo sa svom dužnom pažnjom. Benjamin je nježno položio kip nasred ručnika i brižno ga zamotao. Potom je sve omotao gumenom vrpcom i donio na stol.
Zatim je uzeo još jedan list papira i počeo Bogu pisati treće pismo.
Glasilo je ovako: Dragi Bože, želiš li ponovno vidjeti svoju majku ...
Post je objavljen 06.07.2008. u 11:25 sati.