Oganj.blog.hr

Ima mota. Svestrana je i u brojnim svojim kreacijama.
Hvala Dragom Bogu da sam, još kak „propali“ štundent i „muž bez grunta“, na prvi „rendes“, nakon upoznavaja na bazenu f Čateškim toplicama, došo ze sim gruntovnim izvadkima familije Smrekar, makar unda, još niš ni bilo prepisano name.
Sećam se da joj je jezin, pokojni, tata Branko, s kojim sam se strašno dobro slagav, jenput, na početku, reko: „Meni je to, pri Brančiju, se nekak mutno“. I onda sem se to razbistriv, se živo završiv, a mrljugu prodav.

Četrdeset let brže prede. Zapravo se nigdar nismo svadili. Ni se z menom štela svadit. Jenput sem nekaj iskav h ormaru, nemrem najt, požifčanim, prekunem i čekam da nekaj velii, da se imam na koga zderat. Muči! I unda kad više nis znav kaj bi, najdem rešeje: „Kakva si tek ti, kad imaš tak šlampavoga muža“
Našo sem kaj sem iskav. Odjenput potpuno smiren. Prekrižim se, krene Mišo Kovač, špiglin i kak da niš bilo.

Pravi Smrekar.
Seglih, toga ni bilo čudaj , zato se i sećam.
Nimam naju nikakvih primedbi. Dapače. A ona?
Već se je nafčila na se moje mane, no, zna se:
Nit je driva bez graja nit čovika bez mana, a i dolazi proleće. Trebaju nove kikle, šolini…. Meni je drago , jer saki put i meni nekaj kupi. Će bol ja godrjam da mi niš ni triba i da je sa moja obleka mlajša odmene, ona mi rajši nekaj kupiPopuštam, naj me oblači, jer po mojem ja bi još biv f komandosici, z Burde, sedamdesetih.

Ne, to je ljubav, a prema poslanici: Hvalospjev ljubavi, Svetog Pavla Apostola Korinčanima:

Ljubav je velikodušna,
dobrostiva je ljubav,
ne zavidi,
ljubav se ne hvasta,
ne nadima se;
nije nepristojna,
ne traži svoje,
nije razdražljiva,
ne pamti zlo;
ne raduje se nepravdi,
a raduje se istini;
sve pokriva, sve vjeruje,
svemu se nada, sve podnosi.
Ljubav nikad ne prestaje.
Pokažimo je je saki dan, a posebno sutra.


Branko Smrekar
U Brdovcu;7.ožujka 2021.