Davno je to bilo pa je lako zaboraviti, ali ovo je nekad bio osobni blog - sanjarenja i zapisivanja snova jednog mladića koji je jedva počinjao shvaćati što je život. Ne, lažem vam. Skupio je on do danas nekog iskustva, ali i dalje ga u suštini muče ista pitanja. Odgovori se ponekad naziru polovično, ponekad se čini da su ovdje u potpunosti, ali iza svakog odgovora dolazi još pokoje pitanje pa je to jedan običan, bezobrazan Sizifov posao. Treba znati uživati u njemu, dakako. Nisam od 4. srpnja ove godine imao nikakav zapis ovdje pa sam mislio da je vrijeme da se barem javim da sam živ. Planinarenje nije u potpunosti stalo, ali se malo usporilo. Odnesu nas nekud drugi interesi, potroši se nešto vremena i na frustraciju što nema dovoljno vremena za sve stvari koje želimo, ali treba samo biti uporan. Ukoliko bude dana tijekom kojih nam se čini da je nesnošljivo, treba samo znati da će se nakon noći i dobrog spavanca perspektive vrlo vjerojatno promijeniti. Nama jutarnjim tipovima je često tako. Mogao bih dalje nastaviti pisati, ali prepustit ću pozornicu fotografijama koje je zapravo bilo jako teško izabrati jer ih ima puno. Poneki komentar/objašnjenje će biti dani i ispod fotografija. Uzgred, možda se kuha i neki drugi projektić, planinarsko-čitalački, ali o tome kasnije, to jest kada postane malo bliže realizaciji. Do onda ili nekog sljedećeg planinarenja, svi prijatelji blogeri (pretvaram se da ih ima više) mogu me dobiti na mail :)

Oznake: kolač, fotke, update